ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ЗЕМАЉСКОГ СЛАВЉА И ТУГОВАНКИ

Бог је истерао човека из Раја, истеран из Раја човек није хтео да одустане од рајских сласти, па је по инструкцијама ђавола  почео да ствара рај без Бога. За овај рај важе апостолске речи''Наш рат није против људи од крви и меса него против поглаварства и власти, против владара овог мрачног света, против духова злобе под небесима.''

Све што је слабо, даде се у службу поглаварствима и властима владара овог света. Владар овог света материјализовао је своју силу у НАТО војном буздовану који расте нахрањен опљачканим парама свих потлачених народа света. Војно идндустријски комплекс у рукама највећих светских олигараха представља прождрљива уста ове војне звери са којом по речима лажног пророка нико не може ратовати. Хранећи звер туђим опљачканим богатствима кроз ова зинула уста хране се и амерички корумпирани политичари. Ко је тај владар који за сад још увек стоји у сенци и броји своје зеленашке паре на које му сваке секунде леже камата на камату, препустимо појединачном људском здравом разуму. Некад су на ово питање и народи били у стању да дају тачан одговор што данас није случај. Зато ћу покушати да се у овом тексту позабавим питањем наводне настале неспособности здраворазумског  расуђивања народне већине.

Да ли је народна већина заиста изгубила моћ правилног расуђивања или је то незаобилазни услов који се од ње тражи при ступању у плаћену службу поглаварства и власти владара овог света који своју власт протеже на све континенте. Судећи по апстиненцији исказаној на мајским изборима а и по броју неважећих листића на тим изборима народној већини се не може приписати недостатак здраворазумског расуђивања. Кад се неизашли на изборе и изашли а ускратили поверење свим предложеним кандидатима саберу добија се надполовична већина. Дакле здрав разум нашем народу не мањка. Ако на другој страни погледамо људе који су својим изласком подржали изборни процес видећемо да је већина њих у активној служби поглаварстава и власти. Постоји један мали део који верује у могућност остварења праведнијег друштва путем избора и једино тај део припада оној наивној мањини за коју се може рећи да је занесена забавним сновиђењима отпала од здравог разума. Поред ових ту су и они који се у недостатку страха Божијег плаше наглих друштвених претумбавања и чија је мантра ''само да не буде рата''. Нормално ту су и они, незаобилазни, који су својим бизнисом или почасним местима у друштву прираслице сваке власти која је у ствари увек део једног истог полицијско-политичког-интересног система, што ови врло добро знају.

Овај осврт на протекле изборе био ми је потребан да колико толико докучим ко ме то води а ко гура популарним путем без алтернативе. Да би се ово мало подробније разјаснило мораћу се мало дубље позабавити компетентношћу ових вождова и гурача који воде и гурају. Некад, док Бог свету није казао лаку ноћ све се дешавало у његовом виделу и по његовој вољи. Од њега су постављани и велики и мали свако сваком на личну и општу корист. Да се не враћам у далеку прошлост која је својим богоодступништвом само припремала пут за ово данашње, вратићу се у мало ближу комунистичку прошлост.

Од како знам за овај свет пође ми за руком једино да запазим да се у њему спроводи непрестана селекција. Невидљиво сито сеје и просејава, једне прихвата друге одбацује, са нама или против нас. Мој први сусрет са друштвеним животом догодио се поласком у школу и то је прва организована друштвена неправда са којом сам се суочио. Из тог сусрета изашао сам готово неоштећен, ненахрањен лажним знањима од којих се многи из моје генерације понадуваше као краве од луцерке и претворише у бездуховне мртве телесине. У том периоду стекао сам прва сазнања о намештеним друштвеним утакмицама и начину њиховог монтирања. Надувавање малих карактера погодних за повлачење на шаховској табли у живој партији шаха у људе великих формата непрекидни је процес увек активног фалсификовања Божијег света.

Други неизбежни сусрет са великим позориштем десио ми се испуњењем војне обавезе а трећи запошљавањем. Из свих ових незаобилазних сусрета са овим неискреним позориштем под увек будним оком полиције враћао сам се себи са осећањем гађења у устима. Сви идеали о људској правди пали су у воду.

Од тих сусрета прошло је доста времена а готово се ништа није променило, бар не на боље. На горе се можда и јесте променило и вероватно јесте и сигурно јесте. Са сигурношћу могу да закључим једино то да у овом свету у време у коме ми је Вишњом вољом додељено да живим, оно најређе на шта сам наилазио беше спонтани слободни живот. Уместо њега свуд се ширио устајали задах лажи пројектоване тимовима друштвених инжењера. Спонтани живот могао се ухватити фрагментарно, на своју руку и по законски одређеној цени. Друштвени живот у целини био је покретан из разних центара моћи једног истог полицијско партијског система. Монетарни токови увек су били крвоток овог система који је напајо делове друштвеног организма по исказаној послушности ауторитету. Питање ауторитета ретко ко је постављао пошто оно беше регулисано цензуром и аутоцензуром.

Први редови друштва у којима се озарених лица вечито шепуре књижевници и фарисеји попуњавани су и даље се попуњавају људима изразито крупнијих формата од формата већинских смртника. Величину људског формата одређивали су закулисни друштвени управљачи од којих је дете по својим израженим послушничким склоностима још од ђака првака добијало баш за тај тип програмирану основну форму коју је кроз даље школовање испуњавало одговарајућом образовном нормом. Школска клупа ђака првака била је и јесте стартна позиција у трци фалсификата за место људи великог формата а основни предуслов за ову трку увек је беспоговорна послушност ауторитету.

Непослушан и вазда гадљив на велика имена никад нисам пожелео да потрчим у овој трци, уместо тога постао сам посматрач. Са тог места посматрача свашта сам у овој трци видео, брже који, подметањем испред њих несавладивих препона, губе и спорије који гурани ветром у леђа побеђују. Видео сам како се најобичнијом затезном каматом речи Божије

''дајите и даће вам се''претварају у дајите и узеће вам се све што имате, видео и запитао се, шта се то овде ради и ко коме служи.

Ако су монетарни токови постали супротан смер Божијим токовима Светог Духа Истине који је то онда дух који покреће људско друштво. Не зове ли се тај дух, дух лицемерја и није ли то онај дух и онај фарисејски квасац на који Господ Исус Христос упозорава своје ученике дајући им савет да се од њега чувају. Погледајмо око себе и видећемо да је селекција људског материјала готово приведена крају.

Подељени смо на људе првог и другог реда, вредне и безвредне, у чијим међусобним односима важи селективна правда, који имају селективни приступ општим добрима и који спровођењем казнене селекције не подлежу истим казнама. Никакво чудо ако се правилно схвати родитељска законска обавеза да своје новорођено дете пријави надлежним матичарско полицијским властима које детету додељују лични број који ће доживотно носити.

Модернизација Србије од пре два века о којој ова помодарска Србија на сва уста кукуриче није ништа друго до једно све више контролисано друштво са све мањим приступом Божије правде и истине. Државе у којима смо живели у двадесетом веку стваране су са унапред испрограмираним роком трајања и временском гаранацијом квалитета и лако су урушаване на наше очи уз малу припомоћ подземних структура. Организациони одбор славља и тугованки у овом људском рају иако сачињен од врховног савета  духовника и мудраца никако не успева да на дуже време орочи пролазност земаљског славља и тугованки, на срећу нас обичних и малих изван формата.

КО ТО ДВОРАЦ ГРАДИ У ДОЛИНИ ГЛАДИ

КО ТО ДВОРАЦ ГРАДИ У ДОЛИНИ ГЛАДИ

Патријарх српски г. Иринеј освештао Владичански двор у Крагујевцу

14. Септембар 2012 - 10:20

У четвртак, 13. септембра 2012. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у присуству чланова Светог Архијерејског Синода и више архијереја Српске Православне Цркве, освештао је новоподигнути Владичански двор у Крагујевцу. Свечаном чину присуствовао је г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије. Добротворима који су помогли изградњу духовног средишта Шумадијске епархије уручена су највиша црквена признања

После редовне седнице Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве одржане током преподневних часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу, а којој су присуствовали сви чланови Светог Синода (председник Патријарх српски г. Иринеј и чланови Епископ сремски г. Василије, Епископ бачки г. Иринеј, Епископ шумадијски г. Јован и Епископ будимљанко-никшићки г. Јоаникије) приступило се чину освећења новоподигнутог Владичанског двора. Патријарху српском г. Иринеју и члановима Синода, придружили су се Епископ зворничко-тузлански г. Василије, Епископ врањски г. Пахомије, Епископ рашко-призренски г. Теодосије, г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, представници јавног, привредног и политичког живота Крагујевца и Шумадије, донатори изградње Владичанског двора, верни народ, свештенство и монаштво.

Сам чин освећења Владичанског двора у Крагујевцу, који је почео да се гради 2008. године, извршио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја

Свечани ручак за званице био је прилика да се посебно истакну добротвори и приложници који су несебично помогли да ово репрезентативно духовно здање Цркве Божје у Шумадији буде подигнуто. Госте и добротворе Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован поздравио је врло срдачно и благодарно.

Поздравно слово Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Духовну свечаност у Крагујевцу својим присуством својим присуством увеличао је г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, који је у последњој деценији прошлог века врло активно учествовао у обнови црквеног живота у Шумадијској епархији. У поздравној речи Патријарху српском, архијерејима, добротворима и верницима, подсетио је на те дане, изражавајући наду да ће и у будућности имати прилике да значајно помогне Српској Православној Цркви и традицоналним верским заједницама у Србији.

Обраћање г. Милете Радојевића, директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије

Скуп званица на свечаном ручку у новоосвећеном Владичанском двору у Крагујевцу био је прилика да Патријарх српски г. Иринеј похвали успешна прегнућа Епископа шумадијског г. Јована, свештенства и верног народа у Епархији шумадијској.

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја за трпезом љубави

Владичански двор у Крагујевцу грађен је према пројекту архитекте Саве Стражмештерова из Новог Сада, док је радове извело предузеће Капител инжењеринг из Крагујевца, чији је власник Братислав Срећковић.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован на овој свечаности уручио је добротворима и приложницима за изградњу Владичанског двора у Крагујевцу највиша одликовања. Орден Светог Симеона Мироточивог заслужили су: г. Мирослав Брковић, председник Црквене општине Саборне цркве у Крагујевцу; г. Новица Јефтић, власник Издавачке куће Evro-Giunti; г. Драган Славковић, директор у РЕИК-у Колубара у Лазаревцу; г. Предраг Лучић, директор у РЕИКУ-у Колубара у Лазаревцу; г. Драган Јововић, власник компаније Таково осигурање у Крагујевцу; Проф. др Милан Радуловић, бивши министар вера у Влади Србије. Ореден Светог Симеона Мироточивог за свеукупну  помоћ Шумадијској епархији добили су: г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за цркве и верске заједнице Владе Републике Србије, и г. Љубиша Маринковић, власник компаније Сунце у Крагујевцу.

Добитници Оредена Вожда Карађорђа за прилоге током подизања Владичанског двора су: г-ђица Микица и г. Горан Арсенијевић; г. Сава Стражмештеров; г. Верољуб Стевановић; г. Саша Миленић; г. Душко Обрадовић; г. Зоран Томић; г. Зоран Милашиновић; г. Братислав Срећковић; г. Обран Ћетковић; г. Велимир Илић; г. Матеј Минић; г. Раде Танић; г. Драган Вуковић; г. Милија Радовић; г. Радомир Бјелић; г. Никола Петровић; г. Борисав Јелић и г. Желимир Шапоњић. Носиоци Оредена Вожда Карађорђа за свеукупну помоћ Шумадијској епархији су: г. Миомир Пљакић; г. Предраг Стојановић; г. Момчило Тришић; г. Живорад Милосављевић; г. Љубиша Вулетовић; Компанија Застава оружје и г. Тихомир Тимотијевић.

Архијерејске грамате као признања за помоћ у подизању Владичанског двора завредили су: г. Влада Костић; г. Миленко Вулићевић; г. Сава Ковачев; г. Слободан Мијушковић; г. Драгиша Даничић; г-ђа Бојана Дивац; г. Петар Арсенијевић; г. Душан Петровић; г. Предраг Котлајић; г. Драгиша Ивковић; г. Радиша Милошевић; г. Горан Којовић; г. Слободан Гавриловић; др Оливера Карић Недељковић; г. Миодраг Радовановић; г. Александар Живановић; г. Србијанка Јовановић; г. Милутин Игњатовић; г-ђа Јасмина Нинков; г-ђа Татјана Перовић; г-ђа Цања Цвркота; г. Драган Марковић; г. Славиша Марковић; г. Зоран Васић; г. Братислав Јеремић; г. Живорад Нешић; г. Бранислав Митровић; г. Зоран Радојичић; г-ђа Јаворка Јанковић; г. Милутин Живановић, СЗТР Смиљанић; г-ђа Вера Илић; г-ђа Светлана Вељковић; г-ђа Живадинка Бинић; г. Зоран Беговић; Ливница Пожега; г. Божидар Петковић; г. Јован Јованић; г. Ахмад Казас; г. Горан и г. Слободан Симић; Предузеће Водотермика инжењеринг; Предузеће МИС Марковац; г. Миљан Милетић; г. Дејан Агатоновић; г. Владислав Банковић; г. Будимир Стаматовић; г. Вања Милојковић; г. Александар Лукић.

Архијерејске грамате за свеукупну помоћ Шумадијској епархији добили су: г. Драган Минић; г. Бране Нијамчевић; мр Радојко Дамјановић; проф. др Слободан Арсенијевић; г. Радивоје Николић; г. Предраг Чокић; г-ђа Славица Ђорђевић; г. Миленко Марјановић; г. Зоран Јаковљевић; г. Бранка Савић; г. Драгомир Брашић; др Недељко Везмар; г. Мића Гарић; г. Дејан Чокић; г. Раде Громовић; г. Павле Окиљевић и г. Благоје Поповић.

Подизање Владичанског Дворца годинама је боло очи многим гладним Крагујевчанима који у овој долини глади узалудно покушавају да остваре своја основна људска права укинута силеџијским окупаторским упадом у нашу земљу. Као што се са слика види, терет окупације није пао подједнако на све Србе и Крагујевчане, неки су окупацију која нам се догодила прекрстили у глобалистички екуменистички миротворачки процес и наставили мирно да живе и раде. Међу добитницима Ордена Вожда Карађорђа налазе се и водећи људи градске власти Крагујевца Верољуб Стевановић, Саша Миленић и Обрен Ћетковић. Поред њих су и успешни крагујевачки бизнисмени и остала градска и србска елита. Ту су и сарадници и добитници грамата из Двери Српских Бранимир Нешић, и Зоран Радојичић и сигурно има многих других с моје стране непрепознатих.

Објаснићу због чега ово пишем да не помисли неко да сам против Цркве Божије. Напротив баш због чврсте одлучности да у све векове останем део Цркве Божије дужност ми је да посведочим истину у свако време и на сваком месту  што и сад чиним. Као што сам у својим досадашњим текстовима писао и заборавне подсећао ми смо окупирана земља и нација. Све вредности којима нас је научила наша СветоСавска Православна Црква и наши свети преци на наше очи се потиру силом и паром. Отима нам се Косовско Метохијска света земља и то не оружаном него издајничком квислиншком силом глобалистичких административаца из наших редова. Духовни у име Господа Исуса Христа бранитељ Косова и Метохије преосвећени Владика Артемије протерује се са Епархије Рашко Призренске да би његов наследник Теодосије мирно примио председника лажне државе Косово и безбројне припаднике глобалистичке окупаторске администрације. Окупаторска глобалистичка власт својим пројектима спровођеним преко наших политичких власти, њиховом вољом инсталираних и сведених на њихову администрацију, спроводи тиху окупацију свих области србског друштва претварајући наше друштво у верну копију папистичких друштава. Нашим ђацима од првака па до доктора наука ум бива окупиран увођењем окупаторских наставних програма. Наши високообразовани кадрови иду на дошколовавање по Америци, Енглеској, Немачкој и другим у богоборству развијеним земљама. Нашем народу на силу се намеће западни материјалистички систем вредности. Наш Патријарх екумениста учествује на екуменистичким миротворачким скуповима, призива папу у Србију, док у свом дворишту води рат против брата Артемија који једини имаде хришћанске смелости и одлучности да се Вером Христовом супротстави глобалистичкој империји НАТО пакта. Како некад окупатор учини са Владиком Николајем, Патријархом Гаврилом и другим верним СветоСављу синовима и оцима тако и данас чини само мекше и лукавије преко својих изабраника у србским редовима. Све се окренуло на главачке некад су се ордењем Србских Јунака и Светаца одликовали борци против окупатора данас они који од окупације направише уносан бизнис, успешне спортске и политичке каријере. Тврдо сам уверен да ћемо кад тад сазнати шта о овоме свему мисле Свети Симеон Мироточиви, Вожд Карађорђе и наравно Свети Сава.

ПОДВОЂЕЊЕ

Подвођење припада старим занатима и иде раме уз раме са најстаријим занатом на свету. Подводачи имају друга имена, на пример, макро, сводник, у нашем народу још и пеза. Подводач или макро продавачицу љубави подчини себи до те мере да постане власник њеног тела а она његов роб. Ово занимање данас се поприлично раширило и пренело на многе области друштва и уздигло на високе хијерархијске лествице. Неки, боље упућени тврде да данас и политичари представљају неку врсту подводача подводећи нас под власт Евроропске Уније. Нама неупућенима не преостаје ништа друго осим да размишљамо о томе у којој мери смо своји и нисмо ли неприметно постали бело робље.

Признања дијаспоре алтернативним медијским гласилима - Правда Дневне Новине, Pravda Dnevne Novine

Признања дијаспоре алтернативним медијским гласилима - Правда Дневне Новине, Pravda Dnevne Novine

КАПИТУЛАЦИЈА И КАПИТУЛАНТИ

Капитулација је предаја, губитак рата који може да буде вођен под више видова и на више начина. Капитуланство некад није било својствено нашој нацији али модерним Србима очигледно јесте, бар једној великој народној већини.
Војна капиутулација пред непријатељском силом изазива  домино ефекат у свим областима људског живота и друштва тако да се може рећи да је наша нација капитулирала на свим бојним пољима. Признавањем војне капитулације отпочиње цивилна окупација у коју се многи домаћи капитуланти активно укључују.
Основни мотив за прелазак на непријатељску страну никад није била светлија непријатељска идеја од наше домаће него себична зарада. Полакомљени за зарадом многи капитуланти почињу да зидају логоре за своје дојучерашње рођаке и пријатеље.
Ова, последња капитулација само је једна од низа која се овом народу издешавала кроз два века модерне историје и од стране неодговорних људи проглашавала победом. Све наше ратне победе реално су биле велики порази од којих се никад нисмо опоравили.
Напомињем да нисам присталица мира по сваку цену и да сам увек на страни доброг рата а против наопаког мира.
Да би се учествовало у добром рату мора се стећи способност разликовања добра од зла. Тек стицањем ове способности која је дар Божији може се ући у рат слободном људском вољом и за светле циљеве.
Причати о слободи народне воље било би смешно како данас тако и увек. Народна слободна воља није ништа друго него власт светине над појединцем. Народну вољу некад су формирали народни прваци који су се својим посебностима издвајали, истицали и стекли поверење народа. У почетку док су се народни прваци истицали сами собом и својим делом, док још нису други почели да их истичу и делегирају у народне представнике народна држава је имала стабилност.
Истицање од стране других које се народу наметнуло с временом је бивало све неискреније тако да су истински народни прваци бивали потискивани.
Ко је тај други који је истицао народне прваке а није био народ.
Тај други могао би се назвати трговцем народне несреће или данас одомаћеним изразом профитером. Ратни профитери су увек личну корист издизали изнад народне и тако се народ осипао и нестајао за себично добро профитера. Профитерство не би могло да опстане у народу здравог духа и морала, зато се народ перманентно кварио деловањем ових профитера и њихових окружења.
У профитерском окружењу бивало је свакаквих људи и професија који су друштвени утицај стицали залагањем профитера да би за узврат са тог утицајног места служили својим добротворима профитерима. Ова спрега профитера и профитерских дужника временом је расла док није толико нарасла  да је освојила душе народне већине.
Како то изгледа данас сви знамо с том разликом што се већина прави луда. Не види што види, не чује што чује, претвара се да о нечему у свом животу одлучује док се у ствари строго придржава улоге и оног дела текста из сценарија који јој је додељен. Највећи профитер данашњице је тајна светска влада која ведри и облачи на домаћем профитерском небу  исто као и на светском.
Инфериорност капитуланата иде на руку победника спољњег и унутарњег непријатеља на овом балу под маскама доброчинитеља. Од злотворства ка добротворству путић врлуда поштењачина има брата по имену луда.
Да није тих добронамерних и поштених луда ово мало од моје стране записаног остало би незаписано и Богу хвала видим нисам једини, има их још које излуде ова профитерска оргија безакоња. Кад нас ово тамновање, које сви виде а многи се праве да не виде, у довољном броју излуди ни тамнички зидови који нам светски и наши стари и нови богаташи сазидаше неће више бити довољно тврди.

ПОРАТНИ МИР

Или сам ја постао немушт или су људи оглувели, углавном све моје приче остају без одјека. Због речи без еха почех да пишем и опет исти тајац. Да ли је мук у коме данашња Србија живи последица окупације или је окупација последица мука на свакоме је да размисли. Ако погледамо ко по Србији прича без проблема ћемо закључити да је баш тај требао да ћути. Па ко га је онда поставио да прича ако је требао да ћути. Ко то стоји иза кулиса и поставља њих који причају. Иза кулиса је режисер, неприкосновени господар рата и поратног мира. Поратни мир је друго име за рат другим средствима а рат другим средствима је рат против душе. У рату против душе непријатељ се сатеривањем у непрекидни низ бездушних ситуација слама психички и физички. Бездушне ситуације постају свакодневна људска сапутница од колевке па до гроба. Дакле живи се у рату а сања о миру који никако не стиже. Свакодневно преплитање живота и сна у третираном субјекту изазива конфузију и пометеност у тој мери да сан и јава неприметно замене места. Кад се из јаве пређе у пределе снова све постане лакше, уместо живота почиње његова замена глумом, што је куд и камо лакше. Глумци могу да буду награђени запаженијом улогом у позоришту поратног мира. И тако дођосмо до оних који причају а који су требали да ћуте. Поратни мир свој тајни рат против душе води преко мозга и зато прво окупира мозак. Једном окупирани мозгови тешко се враћају себи јер пут до себе тежак је и далек. Такви се лако прикључују окупаторској сили и постају њени верни сарадници не баш идеалисти  али поуздани плаћеници. За плату они друге одвраћају од себе самих окупирајући њихове мозгове и удаљавајући их од правилног расуђивања. Кад се једном поруши граница између добра и зла све постаје дозвољено. Ово ни по чему не би било страшно да се дешава колико толико са слободном могућношћу избора третираног субјекта. Имао избор полакомио се и молим, одриче се себе због неке њему знане рачунице. Не ово постаје обавезни програм образовања и васпитања који поставља пут за оне који тек полазе на пут према себи и добру и злу у себи и свету. Да ли ће неко од тих полазника икад или никад стићи до себе Богу хвала још увек зависи и од других фактора који се засад још могу одупрети окупацији. 

ПО ДЕЛИМА ЋЕТЕ ИХ ПОЗНАТИ

Предходних дана Србски Патријарх је учествовао на екуменистичком миротворном скупу у
Би Х и у циљу разјашњења тог догађаја написах ових неколико реченица.

Пут човеков на земљи може стати у три речи: ”вера која дела”. ”Познаћете их по њиховим делима” каже Господ Исус Христос. Да би се сагледала дела актуелног Србског Патријарха морамо се загледати унутар себе и око себе.

Унутар себе видећемо муку и невољу која нам се намеће од оних који су нас опколили са свих страна и њихових сарадника домаћих изрода. Унутар себе зачућемо уздах и лелек од грабежа и отимачине који се организовано спроводе над већ осиромашеним србским народом. Видећемо ником одговорну власт која својим расипничким трошењем пара, узајмљених од светских зеленаша, гура земљу у дужничко робство. Видећемо батину закона која бије увек по истим леђима јадног и потлаченог народа док оне који тај исти народ опљачкаше и порушише државу чува. Видећемо мир у коме се Срби са Косова и Метохије убијају, протерују и издају, а Срби из других делова Србије законски прогоне окривљени једино зато што немају.

Мир за који се Србски Патријарх моли са вековним непријатељима Православља јесте екуменистички процењен на тридесет сребрњака. Такав мир распиње на Крст Божију Истину а на њено место зацарује лаж богатства. Не приметих да се Патријарх Србски побуни против отимачине Србских Светиња на Косову и Метохији од стране папистичке екумене коју ова спроведе кроз насилно отимање Србске земље и признавање отимачином склепане такозване државе Косово. Питање је дана кад ће Србске Светиње на Косову престати да буду Србске и постати власништво папистичке екумене.

Онај који је то заустављао био је Преосвећени Владика Артемије и због тога овај екуменски миротворац поведе против њега ”братски рат”. ”Ако је твој брат има нешто против тебе иди и измири се са братом својим” па после тога ради на васељенском миру, среди прво своју кућу па тек онда сређуј васељену. Узалуд је њима причати, они су представници Цркве нове васељенске и домаће реалности, а у тој новој реалности, постаде нормално све оно што од увек по речи Божијој беше гадост.

Богу хвала што остави на Косову и Метохији верне Србе јунаке Вере и Отаџбине да буду језгро Православног Хришћанског отпора злосатанској окупацији. Богу хвала што подиже Верног Пастира Владику Артемија који силом Божијом задржава сатански зулум над Србским народом. Богу хвала на свим пробућеним Србима који имају очи да виде, уши да чују и разума да схвате све обмане оца лажи и да им се свим Божијим силама супротставе.

Ми смо Срби мирољубив народ и свакодневно се молимо ”Слава Богу на висини и на земљи мир, међу свим људима света добра воља а не само међу народним господарима”. Ми смо за мир у себи и са свима око себе али за искрен мир у коме нећемо никад више добијати нож у леђа. Кад такав мир Србски Патријарх успостави у Србији нека иде и нека шири васељенски мир. Мир и сигурност на Косову и Метохији, мир и сигурност у целој Србији, мир и сигурност за све Србе у Дијаспори, па тек затим васељенски мир са свима који се покајаше за злочине према Србима

ohio national financial services: Rajica Markovic

ohio national financial services: Rajica Markovic: I belong to the group of people that fate is not exactly thrilled. All I'm trying to create risk management process some bad luck powers ...