ПРИЈАТЕЉСТВО И ЗЛО ВРЕМЕ

Многи пријатељи из добрих времена често постају непријатељи у зла времена. Зло време је велико искушење за људска пријатељства. А зло време је свако оно време у које човеково имање добије већу вредност од човека самог. На срећу и у то време има људи јачих од времена, који му не подлегну, али они су мањина, остављена тек за семе. Многобројнији су они који злом времену подлежу. Такви, подлегли злом духу временана, не сматрају грехом да материјално оштете свог дојучерашњег пријатеља, ако они сами у томе имају некакву корист. Спремни су да на пропасти дојучерашњег пријатеља стичу себичну корист и чак то сматрају својом вештином и супериорношћу. Зло би било да и зло време није пролазно, као што је све пролазно у овом пролазном животу. На срећу, оно је пролазно као што је пролазан снег који падне кад застуди а отопи се кад огреје сунце. И зло време је својеврсни снег по којем слеђена људска срца остављају зверске трагове, тако вешто скриване у добро време. Данас је прилично њих који ликују слеђеним срцима као да су ухватили време у своје руке и завезали га у чвор. Такви се надмоћно смејуље и надимају, чак, расту за по два три броја изнад себе. Не знају, заборавом слуђени, да се најслађе смеје, онај ко се последњи смеје.