Хришћанин је онај човек који свим срцем и умом тежи богочовечанском животу.
Богочовечански је онај живот током кога човек крштен и запечаћен даром Духа Светог, свој унутрашњи и спољни живот уређује по налогу Духа Светог и заповестима Јеванђеља а не по страстима и жељама свог грешног тела и тренутној моди грешног света.
Хришћанинов пут кроз кроз временом ограничени земаљски живот, креће се од непотребног слуге, преко Христовог ученика и успиње се духовном лествицом све до облагодаћеног чеда Божијег.
Бог и човек у свези мира и љубави, бесмртни Божији Дух у једном смртном људском телу, свакодневно износе на увид Богу и другим људима своја дела на путу усиновљења и обесмрћења смртног.
Ми не припадамо себи, већ Ономе који умре за наше грехе и васкрсе да ми њиме живимо а не собом.
Себичност је смртни грех који зауставља правилан проток Божјег живота.
Ово време карактерише трка за материјалним вредностима коју намеће светска профитерска влада и њене марионете, и ова трка удаљава човека од неудаљивог Бога.
Само плитке људске мисли могу бити овом трком обмануте и обманом ума удаљене од Онога у коме живимо и дишемо и јесмо.
Плитке мисли, готово увек ,су биле луксуз доступан власницима дубљих новчаника и увек су ишле под руку са забавом.
Забава је омиљена дисциплина свих потрошача времена и пара.
Пара је, у ове наше дане, све мање у оптицају а потребе за њима постају све веће.
Да у међувремену програмери људских мозгова не измислише јевтине забаве за трошење времена, многи би се већ вратили себи и у себи пронашли заборављеног Бога.
Нема коментара:
Постави коментар