Због преступа Божије заповести човек је истеран из Раја. Истеран из
Раја грешни човек се постепено све више удаљавао од Бога. Бавио се
конструисањем и зидањем својих амбициозних конструкција у потрази за срећом.
Све људске конструкције биле су зидане на песку времена који се осипао под
ногама и поново враћао у песак. Силаском Сина Божијег у људску историју,
оваплоћењем Речи Божије, грешни човек је добио још једну увек отворену могућност
за исправљање живота. Бог је живео на земљи са људима, лечио људске болести и
немоћи, пострадао од злобних владара овога света мученички на Крсту и победио
смрт васкрсењем из гроба. Оставио је свету своју науку Јеванђеља, послао свога
Светог Духа и залечио смртну рану човекову крштењем у име Оца и Сина и Светога
Духа. Овим својим деловањем Господ Исус Христос је учинио себе каменом темељцем
вечног живота око кога су се Апостоли један по један узидали у темељ вечног
живота Небеског Царства. Као што је некад грешни човек истеран из Раја тако је безгрешни
Син Божији истеран из грешног света, с тим што Бог грешнике није убијао кад их
је истеривао, док су грешници убили Сина Божијег бесмртног и све Његове
Апостоле и истинске следбенике. Јеванђелска наука Сина Божијег позива сваког
крштеног човека и даје му неопходне благодатне силе да свуче са себе старог
грешног човека и да обуче новог човека по слици и лику Сина Божијег Господа
Исуса Христа. Ово је пут преображаја од грешног и безблагодатног до благодатног
и по Богу праведног човека. Преображај старог у новог човека тражи од човека
лични напор за који добија неопходне благодатне силе од Бога. Овај процес умирања
и распадања грешника и на његовом месту подизања новог, за човека је болан и
мукотрпан. Кроз велике муке и невоље умртвљује се стари у Адаму и оживљава нови
у Христу. На овом Путу преображења човека незаобилазно чека одбацивање и
протеривање из света. Блажени прогнани правде ради јер је њихово Царство
Небеско. Никакво чудо онда што су многи одбацили камен темељац вечног живота и вратили
се старим бајкама и новим конструкцијама својих срећних друштава по недовршеној
и увек ограниченој људској мудрости. Данас смо сви живи сведоци реконструкције
једне обезвређене конструкције срећног друштвеног уређења од јуче. Такође смо
сведоци умножавања болести које руше човека и скраћују људски век. Пред овим умноженим
болестима медицина је немоћна, иако даје све од себе да се прикаже свемоћном.
Корен свих ових болести је неизлечив људском медицином и налази се у
обезбоженој људској души која у лажљивом свету живи старим грешним човеком не
трудећи се да га преобрази у новог Христом Господом показаног. Грешан човек
предаде себе у службу светском и сопственом греху, што је много лагодније од
непрестаног труда над душом и преображаја старог у ново. Умножише се медицинске
операције којима се из грешника одстрањују грехом уништена ткива, после којих
се он изнова враћа служби светском и сопственом греху. Једини истинити лекар који
има моћ да спасе и душу и тело јесте Господ Исус Христос у коме имамо увек
отворену могућност да се исцелимо и преобразимо из старог у новог.
Нема коментара:
Постави коментар