КЊИГА ЖИВОТА

У вечној књизи живота која се свакодневно ишчитава и дописује, активно или пасивно учествује свака људска душа. Највећи је број невољних ликова чијим поступцима управља несвесни отпор противан вољи вечног Аутора а ово представља нежељену и непотребну и преко свега болну надоградњу текста књиге живота. Ова вечна књига тече непрекидним текстом,
има своју матицу у којој се неопрезни ликови лако изгубе. Онај књижевни лик кога текст узме
под матицу разбија се у слова која у књижевни лик једино Аутор може поново саставити.
Велика је уметност улазити и излазити из текста књиге живота, ишчитати њене
Најновије странице и враћати се назад у текст. У људском животу, до тренутка отварања људског срдачног ума, све је написано, од овог тренутка преокрета вечни Аутор се кроз отворено људско срце и ум оваплоћује у аутору у времену.
Од срдачно умног отварања започиње велика коауторска сарадња у непрестаном делу стварања. Велика је част постати коаутор, гледати дело у чијем стварању активно учествујеш и кроз чији се текст двоструко остварујеш и као лик и као аутор. Велика људска амбиција највећа је сметња отварању срдачног ума и оваплоћењу Аутора у аутору. Књижевни лик који пати од великих амбиција подлеже расплинућу кроз многе жеље и нестанку у гомилици празних слова. Владајући Дух ове књиге вазда је био и биће вечни Дух Истине, међутим одувек се овом вечном духу супротстављао пролазни дух времена и ометао стваралачко дело кроз многе ликове његовим дејством покретане. Свако одступање од Духа Истине ускраћује одступничком књиженом лику ауторско право и препушта га матици. Одступнички књижевни лик доживљава губитак слободне воље и уместо слободе подлеже дејтву двеју супротстављених воља и двеју супротних сила, вечног Аутора с једне стране и захуктале матице времена са друге. За то време у Духу Истине Аутор у аутору суверено влада текстом, пише и дописује, прецртава и брише сједињеном вољом срца и ума у вечној Љубави. Пробуђењем творца у створењу Творац творцу предаје вечне творачке силе и уводи га у текстуалну творевину отворене књиге живота кроз свима заједнички људски лик, али поред тога и обдареног невидљивим стваралачким моћима. Кроз малог творца окруженог временом стваралачка моћ преноси вечну промисао великог Творца. Творевина се неприметно преображава Духом Истине, док се у живом додиру са овим Духом књижевни ликови осветљавају и просветљују.