НИЈЕ СЕ ИМАЛО КУД

Као свака младост и моја се у највећем делу одвијала у непредвидивом хаосу жеља и моћи, навирућих животних сила и крутих обичајних стега. Неколицина нас у себи је осећала нешто више од уобичајеног монотоног животића у који смо неком недокучивом вољом били затворени. Унеобичавање обичних дана захтевало је довитљивост која надилази учмалост остарелог радничког насеља на десној обали изумрле реке. Нипошто нисмо пристајали да стиснути мртвом средином поделимо судбину давно изумрлих риба изумрле и усмрделе реке. Не бавити се само причом него ући у причу одувек је био сан свих неразбуђених сањара који смо прихватили као свој. Било је начина да се до тога дође, било је и материјала који се могао брусити али је све то захтевало време, стрпљење и несаломиву вољу. Нестрпљива младост није имала живаца да чека, журила је да зграби оно за шта је веровала да јој припада. Од свих нас смисао је још увек био подједнако далеко, затворен непрозирном друштвеном опном. Године су се поигравале нама, понекад знале да нас сачекају иза угла неспремне и изненађење, неки други пут да протутње поред нас остављајући нам само празнину и прашину у очима која нам је уз флашу жестоког пића пекла закрвављене беоњаче и срце. Даљине су нас дозивале себи а није се имало куд. Сви излази сливали су се у један једини улаз у лавиринт без другог краја. Требало је пронаћи начин и надићи себе а остати при себи, не завршити свакодневним ангажманом у представи ангажованих лутки.

УЧЕНИК

Вазда учен вазда недоучен до Учитеља. Наука Светог Јеванђеља Божијег за разлику од светских наука не ствара многе учитеље него многе ученике а Учитељ остаје један, незаменљив и непоновљив. Моје је док сам овде на овоме свету да будем послушан ученик јединородног Учитеља а не да постанем мудрац и учитељ. Многи сметнуше ово с ума и посташе мудраци и учитељи у слубжи света.
Као ученик ја у свим пословима Јеванђеља урадим колико могу а Учитељ је увек ту да ми припомогне. Наука Јеванђеља је наука силе која ученика учи и преображава из силе у силу да може да живи достојно по науци којој служи и коју проповеда. Паралелно са растом у познању Јеванђеља дешава се и раст у моралном расту ученика.
Царство Божије није у речи него у сили.
Где реч Јеванђеља није праћена одговарајућом силом ту нема истинског ученика, јер је Учитељ увек ту да своје верне ученике потпомаже знацима, чудима и силама.
Наука о вечном животу васпитава и преображава природног човека у вишег Духовног човека спремајући га за вечни живот.
У науци Јеванђеља нема места за научнике него за ученике. Сваки истински хришћанин може да каже ја сам ученик сад и увек и у векове векова. Јеванђеље је наука о братсву људи, очинству Бога, једнакости полова благодатним превладавањем пола и повратком невиности душе. Јеванђеље је наука љубави, истине и правде. Ко вам не донесе ову науку не примајте га у кућу. Тамо где је окупљено много учитеља ту нема силе Јеванђеља а тамо где су сви ученици ту је и Учитељ.
Придржавајући се речи Учитеља ''Ко жели да буде највећи међу вама нека буде последњи од свих и свима слуга'' ученици избегавају прва места на друштвеним свечаностима и нипошто не дозвољавају да их називају учитељима, јер би то била недозвољена крађа славе од јединог Учитеља и Спаситеља.

СТВОРЕНИ ЗА ДОБРА ДЕЛА

СТВОРЕНИ ЗА ДОБРА ДЕЛА
Вршење добрих дела у злим организацијама није у потпуности искључено али је ограничено и с временом се или жеља за доброчинством у јединки угаси или је зле организације искључе. Јединка је сувише слаба да би појела тог лава зле организације и претворила га у човека. Пре се деси супротно да лав зле организације поједе човека. О овоме сам се пре десетак година убеђивао са једним тадашњим песником и потоњим политичарем кога је на моје очи изјео лав зле политичке организације. Слобода даје много веће могућности у вршењу добрих дела од било које зле организације. Али слобода је тешка за усамљену јединку. У слободи се усамљена јединка у потпуности препушта Божијој милости. Кад грешник који још увек нема дела милости него само своја грешна људска дела одлучи да сав свој живот преда Божијој милости он је за почетак добија само на кашичицу, тек онолико колико му је неопходно да би остао у животу. Буде ли одлучан да ма по коју цену служи Божијој милости грешник ће проћи кроз тешка животна искушења али ће их сва преокренути у своју корист. Што више буде послужио Божијој милости Бог ће увећавати и милост према њему. После прве кашичице доћи ће и друга, за њом и трећа док милост и истина у потпуности не овладају свим људским бићем и животом.

ПРАРОДИТЕЉСКИ СТИД
Кад су сагрешили првородним грехом нашим прародитељима су се отвориле очи и видели су да су голи. Застидели су се себе и пред Богом покрили голотињу смоквиним листовима. Касније је ђаво измислио модне креаторе који су успели да својим престижним маркама избришу стид са људског лица и поврате му изгубљени понос. Колико смо у ово наше време малобројни ми који смо сачували прародитељски стид и и њихову почетну свест о грешности. Данас се највише поносе они које би стид и срам требало да разједа двадесет четири сата дневно.
ПИТАМ СЕ

Питам се како се осећају људи који су за свог живота постали славни. Да ли су у себи сачували онај почетни стид који их је натерао на дело које им је донело славу. Рекло би се да се многи прослављени светом собом поносе. Да ли је то само пред светом који није стигао да их види голе или их је свет убедио да их је својим прослављењем обукао у беле праведничке хаљине.

ПРЕБАЦУЈУ МИ
Пребацују ми неки да сам чудан. Замерају ми да нисам довољно активан у друштвеним догађањима. С моје стране гледано све те друштвене скупове, славља и тугованке, многи користе као јединствену прилику да једни другима пренесу какву нову вест. Некад подсмешљиву, некад тугаљиву а увек некорисну и излишну оном који је уши претворио у уво којим слуша непролазне речи вечног живота.

ХРИШЋАНСКИ КРСТ

ХРИШЋАНСКИ КРСТ
Живот хришћанина представља непрестани крст. Хришћански Учитељ Господ Исус Христос открива хришћанину грешно стање људске природе, ђаволу подложне и послушне, открива му да међу људима од жена рођених нема ни једног праведног. Прихватњем ове Богом откривене истине хришћанин крштен у име Господа Исуса Христа обраћа се свом Спаситељу са усрдним молбама да га избави од грешне природе којом је заробљен и да га од роба греха преобрази у слободног од греха. Ту је почетак хришћанског крста човека подељеног између Духа и тела, ту почиње оно бити ли не бити, бити или имати и безброј других свакодневних распећа. Ту на том месту престаје људски егонцентризам а почиње људска немоћ и скрушеност. Ту престаје уподобљавање свету и приказивање другим људима а почиње служба и уподобљавање Богу. Ту нестаје људска гордост и надметање пролазним стварима овог материјалног и злог света.

УСТАНИ БУДИ СЕ
Скотови на власти, морални имбецили, сатанине слуге, не знам како још да их назовем. Немам речи да изразим зло које их је савладало и дубину злочина који спроводе над својим народом. Ти скотови заслепљени сатанском себичношћу дају себи за право да за рачун самог сатане спроводе прекрајање људских судбина. Они постадоше ти који подижу и обарају чиме директно оспорише Божију реч; Господ подиже и обара. Обоготворише своје полтронско улизичке партије па се играју прекрајањем наших судбина. Од Богом даровитих људи праве губитнике а од неморалних калаштура које би у нормално време продавале вретена и кутлаче по сеоским вашарима направише фолк звезде највеће добитнике друштва у нестајању. Устани буди се Србијо док те нису сасвим положили у гроб.
Многи су прихватили да свој истински живот дарован од Бога претворе у политичке игре у којима нема места моралу. Богу хвала ја нисам један од њих. Мој живот припада на првом месту Богу па онда мени и ономе за кога сам ја спреман да га заложим. Политичари сигурно нису ти за које бих заложио свој живот.

ПОШТЕЊЕ НЕПОШТЕНИХ
Поштена власт владе непоштеног Вучића дала је овлашћења свим инспекицијским службама да могу да уђу у сваку кућу. Не рекоше само шта ће бити са оним привилегованим системским дембелима који су двадесет и више година били недодирљиви за ту исту инспекцију. Сетише се касно да буду поштени, тек пошто направише новокомпонаоване газде и њихове беле црнце за Евроропску Унију. Да се нико не би усудио да одбије да одбије улогу белог црнца код нових газда поштена Вучићева власт, на челу са чедном Кори Удовички, ће послати све инспекцијске службе у све куће за које им се дојави да се у њима нешто ради. Крађа је обављена, пљачка је завршена, од данас почињемо да живимо поштено. Ко се дочепао неправедног богатства дочепао, ко је опљачкан шта ћемо му. Поштење ћемо да зацементирамо повратком отетих плата и пензија и живот ће из јаука да буде претворен у песму.

СТАЊЕ ЉУДСКОГ ЈАДА
Стање у коме се као народ налазимо горе је од ратног. У рату један део народа нестане други опстане. Из овог стања насилне промене националне суштине сламањем србског слободарског духа само ће се најређи удостојити суштинског субјективног опстанка. Условљавањем прихватања туђег менталитета, економским и физичким наметањем површног, банално материјалистичког начина живота над припадницима србске нације се спроводи чупање Бога из срца. Слободни људски субјекти се претварају у невољне плаћеничке објекте, беспоговорне извршитеље нечасних наређења. Свима чији дух нису успели да сломе прекројавају се судбине држањем у економском непостојању. Ретко кога има да се налази на месту које је Божијом истином заслужио. Ропство у коме се налазимо могло би се именовати стањем људског јада насталим из моралног пада.