понедељак, 3. август 2015.

СТВОРЕНИ ЗА ДОБРА ДЕЛА

СТВОРЕНИ ЗА ДОБРА ДЕЛА
Вршење добрих дела у злим организацијама није у потпуности искључено али је ограничено и с временом се или жеља за доброчинством у јединки угаси или је зле организације искључе. Јединка је сувише слаба да би појела тог лава зле организације и претворила га у човека. Пре се деси супротно да лав зле организације поједе човека. О овоме сам се пре десетак година убеђивао са једним тадашњим песником и потоњим политичарем кога је на моје очи изјео лав зле политичке организације. Слобода даје много веће могућности у вршењу добрих дела од било које зле организације. Али слобода је тешка за усамљену јединку. У слободи се усамљена јединка у потпуности препушта Божијој милости. Кад грешник који још увек нема дела милости него само своја грешна људска дела одлучи да сав свој живот преда Божијој милости он је за почетак добија само на кашичицу, тек онолико колико му је неопходно да би остао у животу. Буде ли одлучан да ма по коју цену служи Божијој милости грешник ће проћи кроз тешка животна искушења али ће их сва преокренути у своју корист. Што више буде послужио Божијој милости Бог ће увећавати и милост према њему. После прве кашичице доћи ће и друга, за њом и трећа док милост и истина у потпуности не овладају свим људским бићем и животом.

ПРАРОДИТЕЉСКИ СТИД
Кад су сагрешили првородним грехом нашим прародитељима су се отвориле очи и видели су да су голи. Застидели су се себе и пред Богом покрили голотињу смоквиним листовима. Касније је ђаво измислио модне креаторе који су успели да својим престижним маркама избришу стид са људског лица и поврате му изгубљени понос. Колико смо у ово наше време малобројни ми који смо сачували прародитељски стид и и њихову почетну свест о грешности. Данас се највише поносе они које би стид и срам требало да разједа двадесет четири сата дневно.
ПИТАМ СЕ
Питам се како се осећају људи који су за свог живота постали славни. Да ли су у себи сачували онај почетни стид који их је натерао на дело које им је донело славу. Рекло би се да се многи прослављени светом собом поносе. Да ли је то само пред светом који није стигао да их види голе или их је свет убедио да их је својим прослављењем обукао у беле праведничке хаљине.
ПРЕБАЦУЈУ МИ
Пребацују ми неки да сам чудан. Замерају ми да нисам довољно активан у друштвеним догађањима. С моје стране гледано све те друштвене скупове, славља и тугованке, многи користе као јединствену прилику да једни другима пренесу какву нову вест. Некад подсмешљиву, некад тугаљиву а увек некорисну и излишну оном који је уши претворио у уво којим слуша непролазне речи вечног живота.

Нема коментара:

Постави коментар