уторак, 02. август 2016.

КАМЕН КОЈИ ОДБАЦИШЕ ЗИДАРИ

КАМЕН КОЈИ ОДБАЦИШЕ ЗИДАРИ
Птице небеске, и саме и у јату, лете небом свака снагом коју јој Бог даје, и свака својим крилима. Рибе у води, и саме и у јату, пливају свака својом снагом коју од Бога добија. Тако је код свих Божијих створења, ако се изузме оно што је некад било човек а данас је људски производ. У модерном људском друштву једино се усамљени човек креће снагом коју од Бога добија. Док је био послушан Богу, људско друштво је чувало саборност јата, кретало се снагом коју Бог даје и правцем који Бог показује. Да би поразио човека и разбио људско јато непријатељ Божији и људски, убацио је у људски ум побуну против Бога, његове снаге и правца његовог пута. Отевши се од Бога и одбацивши Његове снаге, човек је почео да ствара свет по своме. Прогласио је себе господаром живота поставши власништво господара смрти. Човек је човеку постао вук пред којим се преплашени човек сакрио и сасвим нестао у народу.
Божија жеља да се сви људи спасу у многоме је потиснута жељом свих људи да се само они спасу.
Сви који пожелеше да се само они спасу пресудише себи да се заувек изгубе у народу. Тај народ се већ одавно нада и чека некаква заједничка крила која ће му омогућити да у свом народном јату лети барабар са птичјим јатом али не својом снагом. Сви чекају ретки дочекају и то крила некрилата за прпушкање по прашини под окриљем политичких партија или неких других друштвом окрилаћених институција, група и удружења. У модерном друштву много је таквих окриља која народном јату дају привид лета који се завршава општенародним падом у бездан. За сва ова некрилата окриља побринуле су се друштву тако одане друштвене науке.
У модерном друштву човек усамљеник, који поштује Божију жељу и у складу са њом дела снагом Божијом и умом који Бог даје, постао је реткост и изопштеник. Камен који одбацише зидари.

 Бог је сваком човеку дао вредност по својој Божанској мери. На људску жалост многи су се одрекли и Бога и Његових вредности. Што мање вредности у човеку, то већег непоштовања према вредностима другог које, сам не може да створи. Што безвреднији човек то већа склоност обезвређивању и људских и Божијих вредности. Опрости им Оче не знају шта раде. Опрости им макар још неку годину, можда ће се дозвати себи.

Нема коментара:

Постави коментар