Свака птица своме, јату свака овчица своме стаду, неко за Пастиром а неко за најамницима, тако било, тако јесте и тако ће бити док је Бога и човека. Крчка се и превире на овим нашим богомданим просторима, хладе се старе идеје, крчкају се нове, деле нас пословично већ добро раздељене Србе, како то неки воле да кажу, на две Србије. Две Србије, по њиховој подели, нису подељене онако како би та подела одсликавала реално стање ствари него, онако, како ветар дува. Поделили су је по тренутно важећим светским аршинима, не по вечитим Божијим.
Да су је поделили Божијим аршином, ни по бабу ни по стричевима, Србија би била подељена на рај проклетих и пакао благословених, зато су је другом мером премерили и поделили. Две Србије подељене њиховим аршинима могу се назвати Србија ЛГБ и Србија КГБ, два пута кроз две ”крајности” за две Србије између којих ничега нема. А има, између та два широка пута води све ужи средњи Пут кроз векове доказан по којему ступа Србија СРБ своја и Божија и ничија више.
Она им изгледа небитна, дође им као некаква колатерална штета, пшеница која се између ова два светска воденична камена меље у брашно. Богу Слава и Хвала који увек даје да постоји и Србија СРБ којој Свети Сава постави темеље изнад Истока и Запада на Христу Господу. Једна и једина Србија вечна и непролазна, за разлику од ове две неким закулисним светским ветровима и истока и запада пројектоване и увезене да руше Њу вечну Србију Светог Симеона и Саве.
Велики пројекти светских пројектаната раде на пројекту којим штафетна палица светске силе, привидно, треба да пређе из деснице у левицу. Како је западна идеја оца лажи истрошена кроз своја слаба места и људским материјалом који је био њен носилац, убацује се нова, источна идеја са новим носиоцима, да је троше док се узајамно не потроше, они њу и она њих.
Уједињење народа које прети са запада обелодањује се, што би ”они” рекли ”транспарентно” као масна лаж моћника и велика пљачка и поробљавање народа, зато пребацује тежиште игре на исток одакле треба да нам дође нови ”спаситељ” на ату евроазије. Пред нас се поставља дилема ”коме ли се приволети царству” западном или источном.
Запад ће и даље покретати ветрови са седам ватиканских брежуљака док ће овом нашом источном зоном управљати сверелигијски верски центар из главног града Казахстана Астане. У изградњи овог сверелигијског центра учествовали су сви они чијим се приграбљеним капиталом овај свет покреће а у њему ће се наћи они који су своју веру пророцима објављену Господом Исусом Христом, чудима посведочену и крвљу запечаћену, апостолима и мученицима потврђену, продали за светска уживања и пролазну моћ. Са њима ће бити и све друге вере које од своје Свете књиге и свог народа одступише у нову религију екуменизма и глобализма. Уместо једног Бога свим народима раздељеног кроз разне пророке и Свете књиге, зацариће се једна светска сила од два пола и једно потрошачко друштво.
Уместо једне Синовске Апсолутне спасавајуће Истине, успоставиће се једна приземљена и свим људским слабостима прилагођена, неспасавајућа религија за све људе света. Неверан у малом неверан и у великом. Ко није остао веран својој народној вери утопиће се у великој интернационалној религијској мешавини верског екуменизма. Носиоци ових двеју, наводно супротстављених идеја, регрутују се из левих и десних политичких странака, добро су плаћени као и сви најамници. Ова трећа која је и прва и једина, истинита и народна, пшеница између ова два камена светске воденице истрајава гоњена, служи Богу и роду под Крстом и срамотом, од обе увозне злостављана, исмевана и под тепих гурана. Њено Царство није од овога света, није у речи него у Божијој сили, Њен Цар силази са неба али не из авиона, Њен закон не лежи у топузу него у љубави Божијој. Ова мученичка и исповедничка трећа и прва и једина Србија, очигледно би требало да буде проглашена колетералном штетом нове светске утопије, али Њен угаони камен, Свемоћни Господ Исус Христос неће је дати у штету. Хришћанство је у свету ондашњих фарисеја почело као секта, од садашњих фарисеја биће проглашено сектом и гоњено, али ће у вери дочекати други Христов долазак. Да ли ћу наћи веру кад будем дошао на свет запитао се Господ. Господ је мало апостола оставио мало ће их и затећи.
Хришћанство је обишло свет уздуж и попреко и остало вера малог стада и уског Пута, крстоносаца, док велико стадо иде широким путем владара овога света. Од фарисеја протеран при првом доласку, фарисеје ће затећи и при другом доласку и мало стадо верних.
08.10. 2011 
Српски културни клуб 
Нема коментара:
Постави коментар