Време и истина никад нису ишли руку под руку, ни време садашње није наклоњено истини расцепканој у многе самозадовољне ограничене ''истине''. Колико људи толико ''истинитих животних сведочанстава'' која сва до једног претендују на апсолутизам. Најређи су они свесни своје ограничености у познању истине. Много је Пилата, подлеглих подметачини првосвештеника и многогласности руље, који већ две хиљаде година постављају исто питање: шта је истина. Истина се посведочује животом а не галамом бројних сведока. Истина није ни биљка ни живинче од овога света па на њему нема ни корена ни станка. Време има непресушну потребу да се надима пред вечношћу па се надмено прелива у надменост људску. Надменост људска и време земно мутише и замућиваше корито истине кроз њен цели земаљским ток. И поред тога вечни извор остаде непомућен с оне стране временског бездана.
Нема коментара:
Постави коментар