ОВАКО ЈЕ ЗБОРИО ЈЕРОМОНАХ АТАНАСИЈЕ

Године 1989. мошти Светог Кнеза Лазара стигле су на место свог посвећења на Свету Косовску земљу. Том приликом пред окупљенима, Светом Кнезу се обратио јеромонах Атанасије (Јевтић), протосинђел и професор Богословског факултета.

Добро нам дошао, Свети и Честити Кнеже, Великомучениче Царе Лазаре, на Твоје и наше мученичко Косово. Добро нам дошао међу своје. А како си нас нашао?

Дошао си да извршиш духовну смотру: да видиш како је Косово поље са крвавим божурима, са Грачаницом прелепом, са Пећком Патријаршијом запаљеном, са порушеним Светим Архангелима и оскрнављеним многим светињама: од Светих Архангела, цара Душана, до спомен-цркве у Ђаковици, са убијеним на своме прагу у Твојој Самодрежи, Данилом Милинчићем и на своме, прадедовском имању Милованом Шарићем, код Ђаковице, и набијеним на флашу у Гњилану Ђорђем Мартиновићем, и силованом девојчицом, од девет година у Житињу код Витине, и насилованом монахињом од седамдесет година у манастиру Горичу.

Дошао си да извршиш смотру и видиш – да ли смо још увек Твој народ, и поред свих жртава и поред свег мучеништва.

Добро нам дошао и још боље нам помогао: да останемо чиста срца и светла образа у Србији мученој од Косова до Јадовна, усправни и исправни пред Богом и људима, да и ми, као и Ти, одстојимо вишу правду и ако треба, и живот свој мученички положимо за крст часни и слободу златну.

Да си дошао мало пре, затекао би нас да се и на нас примењују речи песника спеване овде на Косову: '' Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше, и да нас је захватила туђа ропска река''... Али си дошао сада, кад смо се усправили, не да се светимо, већ да образ бранимо. Да бранимо, како народ рече, не само уставну, већ и усправну Србију.

Добро нам дошао Великомучениче свенародни: да укрепиш клонула срца и слабачке руке, мало стадо Твоје, али стадо изабрано и још спремно на жртве. И, надамо се да ће овај шестоти Видовдан Твој и наш бити почетак обновљења, оздрављења Твога народа, за који си живот свој положио и Бог те за то прославио. Надамо се да ће овај шестоти Видовдан бити почетак нашег повратка Твоме опредељењу за Царство Небеско, за царство људског достојанства, Божије и људске правде, оних непролазних вредности истине, човекољубља, правдољубља, заточништва правде и слободе, вредности које надтрајавају историјске промене и привремене земаљске победе, јер се држе непобедног Царства Небеског и његове вечне правде.

Добро нам дошао, и подржао нас посрћуће, али и устајуће. А и ми ћемо, заричемо се овде на Косову, у Грачаници данас и сутра на пољу битке на Газиместану одазвати се Твоме позиву – да бијемо незавршену битку косовску: за повратак изгубљеног, за васкрсење умртвљенога, за усправљање оборенога, за изградњу порушенога.

Дочекали смо Те са молитвом, коју је срочио у име оних владика косовско-метохијски и рашко-призренски Павле: да Господ да, да се не светимо непријатељима нашим који нас киње и угњетавају, него да се и они уразуме и просвете, да схвате да зло добра донети не може, и да уместо лажи завлада истина, уместо неправде-правда, уместо немира-мир, уместо мржње-љубав, уместо жалости.радост, уместо таме-светлост.

Добро нам дошао, Свети Великомучениче Кнеже на Твоје и наше великомученичко Косово.

Овако је зборио јеромонах Атанасије 1989. године, па се питам какав се то преокрет догодио у њему и онима око њега који прогнаше свога брата Преосвећеног владикуАртемија часног, верног и неодступног од овог аманета, изреченог од стране јеромонаха Атанасија.

Да ли је некадашњи јеромонах а данашњи умировљени владика променио своје мишљење данас или оног великог дана његове речи нису биле верни израз његових мисли. Шта се то преломило у овом професору Божије вере да погази једном дату реч.

Подсетимо се шта се у међувремену десило са косовским мученицима, да ли праведни мир укиде потребу за мучеништвом садашњег поколења косовских Срба или светска неправда умножи број србских мученика.

Да ли Срби отераше шиптарске злотворе са својих прагова или бише принуђени да под налетом шиптарских убица напусте своје прагове.

Шта би са Србским Светињама, колико их је срушено после оних заветних речи оног великог дана Видовдана 1989. године. Верујем да сви добро знамо шта се десило са Србима на Косову и Метохији и са Србским Светињама, али исто тако верујем да се многи питају шта се десило са ондашњим јеромонахом Атанасијем па беше први и најгласнији међу онима који прогнаше верног, часног и чистог образа владику Артемија.

Молимо се Богу да га којим случајем није захватила она горе поменута река а ако јесте, молимо се да уз Божију помоћ из ње исплива.