ЉУДСКА
ПОТРЕБА
Сваки човек има потребу да се на овој земљи оствари у што бољем светлу.
Једни се труде да се остваре пред Богом, други пред људима. Човек се пред Богом остварује стварањем богоугодних дела, док се код људи најлакше остварује стварима које поседује. Тако се многи у жељи да се остваре пред људима постварише и заувек престаше да стварају оним стваралачким Духом добијеним на крштењу.
ФИЗИЧКИ ЛОГОРСваки човек има потребу да се на овој земљи оствари у што бољем светлу.
Једни се труде да се остваре пред Богом, други пред људима. Човек се пред Богом остварује стварањем богоугодних дела, док се код људи најлакше остварује стварима које поседује. Тако се многи у жељи да се остваре пред људима постварише и заувек престаше да стварају оним стваралачким Духом добијеним на крштењу.
Претварање света у физички логор слепо послушних бројева пажљиво сврстаних у јединственој бази података представља спој раста научног достигнућа и пад људске духовности. Ово код једних изазива млаку и недопустиву равнодушност, код других претерану ревност којом не могу ништа променити.
Ништа ново да се људи пописују за потребе власти. То се увек радило, и Господа Исуса Христа су пописали као новоређенче.
Свако од нас одмах по рођењу бива уписан у књиге рођених... и заведен под личним бројем. То што смо за време овог земног живота физички бројеви само по себи не представља проблем.
Прави проблем настаје кад постанемо једино физички бројеви преставши да будемо жива слова. Жива слова постајемо уписивањем у небеску књигу живота, крштењем у Господњу смрт и васкрсење.
Што је рођено од тела, тело је, што је рођено од Духа, дух је. Човек није јединство него заједница Духа, душе и тела или Духа воде и крви и ово троје је заједно.
На жалост ова света заједница све више бива несвета и разједињена а људи који је разјединише силазе на најнижи ниво људског постојања, ниво савладаног роба греха, болести и вечне прпасти.
Ко има Духа Христовог живи у телу трудећи се да не живи како тело хоће него како то захтева Христов Дух у њему.
НА СТРАШНОМ МЕСТУ
Нису сва места људског постојања иста. Постоје места на којима се човек распилави и раствори у свету као пихтије. Али, постоје и страшна места људског постојања на којима опстају само они кадри стићи и утећи. То су места великог сагоревања и на њима опстају само ватрени духови. На тим местима тело се од сагоревања топи и нестаје а Дух нараста до неба. ,,Нове нужде рађу нове силе'', на велико страдање Бог излива велику благодат ,,прекаљена искушењем душа рани тело огњем електризма''.
Верујем да се варају сви који умислише да разливају пихтије на овом страшном месту људског постојања.
Ђаво себе обоготворава лажним знацима и чудима, али и копирањем и извртањем речи Божије. Пошто зна да Суд Божији почиње од Божије куће тако и он са својим судом кад затреба креће од своје куће. Они који су нас у робство водили и сами допадају робства.
Ђаво није Бог Син који жртвује себе да би оправдао људе пред Богом Оцем. Ђаво, богоодступник и мрзитељ жртвује своје богодступничке слуге да би пред заведеним народом правдао себе.
Нема коментара:
Постави коментар