ЧОВЕК ДРУШТВО ВРЕМЕ ВЕЧНОСТ

Живот у организацији политичких партија нуди младима један период прилагођавања. Кроз период школовања и одрастања млади људи се разврставају као роба на пијачним тезгама. Прилагодљивији друштвеним захтевима, намештеним протекцијама неприметно се приближавају повлашћеним друштвеним структурама, док се мање прилагодљиви неприметно удаљавају од њих. Неприлагођени се одбацују на маргину друштва на којој влада животно сналажење углавном по неписаним законима криминала. Са ове маргине неки прелазе на затворско преваспитавање и прилагођавање а неке поједу међусобни обрачуни и дрога која је постала профитабилан бизнис и најефикасније средство за одстрањивање друштвено неприлагођених. Прилагођавање друштвеним нормама је одбацивање Бога Истине ради прикључивања друштвено корисној лажи која управља друштвом и свим својим члановима. Дух људског друштва је дух времена који се непрестано мења у оном правцу који задају друштвени владари. Увећавање друштвене лажи постиже се увећавањем користи повлашћених слојева. Поистовећујући се са духом времена и људи се претварају у време које бесповратно пролази. Што лажљивије време то лажљивији људи. Време намеће животни темпо при којем чланови друштва и не примећују како се од њих одвајају последње честице вечности. У непрестаној трци са временом тркачи постају све оно што позитивна вечност не прима у своје одаје. У њима умире свест о Божанском пореклу људског рода, уместо тога постају делићи друштвене слагалице које владајући слојеви слажу по својим потребама. Претварају се у непоштене лажове којима лажљиво време и не допушта да испоштују дату реч.
По ограниченом људском расуђивању, рекло би се да је Реч изгубила трку са временом и да је заувек прогнана из времена. Међутим, Реч је старија од времена а старији суди млађем тако да време не може избећи суд Речи Божије. Са временом ће заједно бити осуђени и сви људи који су се претворили у време. ''Небо и земља ће проћи али речи моје неће проћи'' каже Реч Божија Господ Исус Христос. Реч Божија је постала тело да би тела постала реч, али умножена тела мисле да могу да укину Реч коју су одбацила обманута духом времена.
Напредак савремене технологије не може се оспорити као и непоштење тог истог напретка. Упоредо са умножавањем напредних технолошких чуда скраћује се рок њиховог трајања. У потрошачком друштву сваког чуда доста је за једну сезону. Брзо кретње напред изазива и брзо застаревање новог и брзо трошење старог. Чак и људи брже старе и умиру све млађи. Имам један радио ЕИ Ниш из седамдесетих година са два велика звучника који са својих педесетак година још увек одлично ради. Надживеће систем УКТ-таласа и дочекаће у исправном стању њихово гашење. Мајстор који га је створио може да се поноси његовим квалитетом. Слично је и са људима и њиховим Творцем. Бог је створио човека за вечни живот. Систем политичке власти и убрзаног технолошког напретка ствара једнократног временског тркача, кога време престиже, побеђује и потрошеног замењује другим. Нема незаменљивих у времену, због чега сви трче и сви губе.
Неприлагођени маргиналци су избачени из ове опште губитничке трке и ако се при том понеки од њих досети да речима живог Бога претвара своје тело у реч и вечност, лако се може десити да обрадује свог Творца. ''Идите од мене ви који чините безакоње'' речи су које ће многи зачути кад Бог буде укинуо време, као што је време дигитализације укинуло време УХФ-а, ВХФ-а и као што ће укинути време УКТ-а. Према непроменљивом Божијем закону политички систем власти потпада под људско безакоње а са њим и сви најбржи тркачи у опште губитничкој трци. Кад онај који рече нека буде време буде рекао нека престане време, биће још увек људи, старинског кова и вечног рока трајања, који ће дочекати престанак времена и његових лажних господара. Биће их на последњим местима друштва и на његовој маргини.

ЉУБАВ ЈЕ ЧЕЖЊА А НЕ РЕЧ

Бог је љубав говоре сви, али да љубав није само реч и ништа више, како рече један стари југословенски музички хит, знају најређи. Љубав је интензивна чежња срца за оним кога воли, ватра чији интензитет из дана у дан расте. Нема те ствари коју човек који воли не би учинио за своју љубав. Ја волим ову земљу и овај град у коме сам рођен и ма где да сам отишао ја сам се брже боље вратио вучен чежњом. Ја волим своје претке и повезан сам са њима непрестаном чежњом. Ја волим Бога кроз Господа Исуса Христа и нема силе која ме може раставити од те љубави. За мене је смрт добитак што рече Свети Апостол Павле јер ћу се кроз смрт сјединити са љубављу за којом чезнем. Да је у нашем народу сачувана заједница живе љубави и пламене љубавне чежње мрзитељи страни и домаћи не би могли да са нама раде ово што раде. Али на жалост у већинском народу љубав је укинута смртним страхом недостојних. Недостојних мужева и жена, недостојних родитеља и деце. Недостојних народних вођа и пастира. Колико је светих мученика пострадало на Крсту због неугасиве буктиње љубавне чежње према Господу. Љубавна чежња је благодатни дар који се у човеку разгорева док га сасвим не обузме. Кад га обузме он више не припада себи него својој љубави Богу. Бог је извор љубави и љубавне чежње. Чезнући за човеком Бог је сишао на земљу у телу човека и посејао љубав у људска срца. У оно мало ученика који су му поверовали. Мрзитељи су га распели али љубав је остала да гори и не сагорева. Жива ватра љубавне чежње увек се појави и разбукти у најтеже време кад се мрзитељи умноже и осиле. Мрзитељи су они недостојни у којима је љубавна чежња угашена смртним страхом. То су они који не знају шта раде и који су се претворили у сатанине играчке. Они који напредују варајући и варајући се. Играјући се са њима преко смртних страхова и смртних задовољстава сатана их шаље у подмукли рат против богочежњивих богољубитеља. Као што се дете игра играчкама док их не скрши, тако се и сатана игра са њима не марећи за њих. Покварени сатана их шаље да искушава богољубитеља у намери да изазове искушаваног да скрши ту бедну играчкицу за једнократну употребу пролазног живота. Међутим богољубитељ научен речима Светог Апостола Петра ''да нико од вас не страда као убица'' смирује себе овим речима и трпи искушења знајући да и искушењима мора доћи крај. Оснажен и речима самог Господа '' заиста вам кажем уколико учинисте једном од ове моја најмање браће мени учинисте'' и ''ко саблазни једног од ових малих који верују у мене боље је да му се обеси воденични камен и да се баци у море'' хришћанин ћути трпи прогон. Сваки хришћанин зна да свако дете крштењем постаје најмањи Христов брат и зато чува себе и своје братство са живим Богом. Сваки хришћанин који је сачувао неокаљаном силу крштења остао је Христов млађи брат. Онај млађи блудни син који чезне да се врати у Очев Дом где га чека најстарији Брат Господ Исус Христос и многобројна покајана и очишћена старија браћа. Док је на овом свету, хришћанин је најмлађи брат Господа Исуса Христа и свих људи а нарочито хришћана. Свако ко се на земљи самопрогласи старијим братом, постао је Каин, братоубица. Зато Господ Исус Христос све нас позива да једни другима будемо млађи и да служимо самопрегорном љубавном чежњом а не да саможиво господаримо.


НИСАМ ДОШАО ДА ДОНЕСЕМ МИР НЕГО МАЧ

Господ наш, Исус Христос, донео нам је мир са Богом и рат са ђаволом. У том рату, Он је наш Врховни Командант. Кад нас због Њега гоне Он је тај који нас спасава од прогона. Он нас исправља и кад смо криви и изводи нас оправдане. Он је наш Спаситељ и кад кренемо на добро и кад залутамо на зло. Кад се у мислима вратим назад у прошле дане свог живота видим увек исто, ја се каљам а Он ме извлачи из каљуге и купа. Ја грешим а он ме Спасава. Ја силазим с пута и лутам по беспућу а Он ме враћа назад на пут. Из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину целог живота. Ноћу ме буди да ми најави с које ће стране прогонитељи да дођу и на коју страну и којим средствима да их протерам. Из ноћи у ноћ, из месеца у месец, из године у годину целог живота. Добре сам воље и свима желим Христа и пријатељима и непријатељима и наравно себи али сви добијају по својим жељама.

О САБОРИМА

Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима. Не знају они што зидају храмове опљачканим парама и лукавим духом. Сабрасмо се Дух Свети и ми говори Црква Христова кроз векове, Црква која држи Правду, Милост и Веру. Сабрасмо се дух лукави и ми говори црква лукавих, запоседнутих духом времена који одбацише Правду, Милост и Веру заволевши сјај злата. Човек нека сабере себе у Оцу и Сину и Светоме Духу па нека онда иде да се сабира на Црквеном сабору са другим покајницима који су се такође сабрали у Светој Тројици. Ово је Црква Христова у Духу Светоме. Оно друго је црква лукавих чији се непокајани саборници на својим сабрањима споља приказују лепим а изнутра су грабљиви вуци. Унутрашњи човек срца је Божији човек а напољу изван себе и Дома Божијег лутају светским ветровима покретани светски људи. ''Блажен је човек који није пошао не безбожничко веће, и на грешнички пут није стао, и на столицу кужних није сео. Него је опредељен за Божији закон и Његовим законом бавиће се дању и ноћу.'' А тај човек је онај који се згађен својим грешним делима и гадостима света по којима је некад живео повукао у себе удаљивши себе од света. Вера је двадесет четворочасовна покајничка служба молитвеног сабирања у Светој Тројици а не викенд програм лукавих световњака. Веру овим светом проносе покајници које је Дух извео из света у пустињу у којој Духовна Црква има од Бога приправљено место где ће се склонити од прогона лукаве аждаје до другог доласка Господњег.

СИЛА И БОГ

СИЛА БОГА НЕ МОЛИ А БОГ СИЛУ НЕ ВОЛИ

Питамо се, каква је ово сила која Бога не моли, ако знамо да је Бог Господ над силама. Ми се питамо а Бог је милостив свима који га призивају у истини па им истином одговара. Ово је сила удружених људских слабости, удружених против Божије правде, љубави и милости. Удружених са оцем лажи који их обману и одвоји од свемогуће Божије истине и милости. Ово је и сила глупости удружених глупака које превари највећи глупак и отац свих глупака сатана, обећавши им нешто што ни самом себи не може да испуни. Сви ми добро знамо где је истина, ипак неки су се свесно направили луди и пошли за лажима које су им обећавале пролазну корист прикривајући вечну пропаст која је цена пролазне користи. Милост слави победу над судом, према томе сви ови заведени лажном сатанином силом биће са сатаном осуђени на вечну пропаст. Има наспрам мене једна јазбина лажних силника, подржавана обманутим силама једног поднебесног Града  коме робски служе све државорушитељске силе. Има један град који се зове Курва у коме живе курвини грађани и курвине грађанке. Овај град курварства је толиких размера да у његов трбух могу да стану све државне силе света, државорушитељске, дабоме. Град курва има и друго име Вавилон велики пошто обухвата велику област отету од области обманутих државорушитељских сила. Град Курва је поднебесни духовни град, чији је градоначелник и кнез окован у утроби земље. У његово име градом Курвом владају његови намештеници, такозвана поглаварства и власти сачињена од злих демона под небом. У граду Курви живе грађани и грађанке који су одбацили своју прву љубав и упустили се у прељубу, или простије речено курвање са његовим свезаним градоначелником, и његовим поднебесним намештеницима. У овом граду нема ни истинске љубави, ни милости ни жалости, јер се у њему не живи срцем него мртвим стварима и пролазном коришћу. У овом граду живих мртваца, искључених осећања, грађани не знају шта је то осећај кривице, или шта је то савест. Због тога у њему влада непрестана отимачина преваре и убиства. Они који су купили курвино грађанство јуре као вуци у клање за другима који га не купише и тиме себе сврсташе у овце за клање.


СИЛАН ПА МИЛОСТИВ

Некад сам и ја био силник а онда се Бог смиловао на мене. Почео сам да живим по милости Божијој а онда су силници почели да насрћу на мене. Ја сам био силник снагом коју ми је Бог дао а они су силници без снаге. Иако ми је Бог, по милости својој, одузео један део снаге којом сам располагао, оставио ми је довољно, да могу увек да се одбраним од ових силника без снаге. Међутим, ја сам се за своје силништво покајао тако да се силеџијству не могу враћати да не бих био окупана свиња која се опет ваља у каљузи. Е баш то ови силници без снаге злоупотребљавају. Знају то неки моји Фејзбук пријатељи који су ми баш по по тој линији постали пријатељи.

ДНЕВНЕ МИСЛИ

ОБЛАСТ ПОКАЈНИЧКОГ СМИРЕЊА

Има једна област у којој живе покајници који траже смирење својим душама. Ова се област протеже у безграничну вертикалу до престола свог обласног Господара, док се по дужини и ширини гранични са земним господарима суседних области. Земни господари са којима се граничи дужином и ширином наваљују свим силама да своју ширину и дужину прошире и продуже. Покајници који траже смирење својим душама бивају раздраживани непрестаним насртањима од стране господара суседних области жељних проширења и продужења својих области. Област покајничког смирења припада Христу Богу који од свих људи захтева покајање од старих грехова и смирено уздржавање од чињења нових. Христа ради, смирени покајници трпе свакодневна насртања околних господара подржаваних свим силама осуђеног кнеза овога света. Ови насртљивци имају иза себе и банкаре и полицајце и инспекторе и судије и све зле институције овога непокајаног света. Смирени покајник има веру у Бога Оца и Господа Исуса Христа, Пастира Доброг покајаних душа, које надгледа својим Светим Духом.



ПРЕЗИР СВЕТУ НА СЛАВУ БОЖИЈУ

Модерна друштва су непријатељски организована против Крста Господњег. Крст је протеран из модерног друштва покретаног и окретаног пролазним телесним уживањима. Без просветљујућег крсног страдања народ се претвара у оно што рече Његош ''јер је раја ка остала марва.'' Тако доспесмо у област животињске фарме коју како чујем Пинк телевизија лансира свом гледалишту прогутаном животињством. Нема ни једног човека који би могао да поднесе тежину крсног страдања без благодатне помоћи Божије. Благодат је сила Божанске помоћи коју Бог даје страдалницима вере у Христово име. Вера која је одбацила крсно страдање претворена је из живе вере у мртво лицемерје мртвих душа које се лажно и дуго Богу моле и у сласт једу куће удовичке и сиротињске. Жигосани у својим савестима ови лажни молитвеници не прослављају Бога својим праведним животима. Хвале се собом и међусобним хвалама. Сами себе прослављају и своје ортаке у људском славословљу. Богу хвалу не дају, већ је од Бога отимају. У модерним друштвима Крстом живе презрени од света, које не хвале људи него Бог. Презир свету на славу Божију.

ЈЕДАН ОСАМ СЕДАМ ШЕСТ

Човек је збир навика а и ја сам само човек. Идући јутрос вођен навиком да пијем свеже млевену кафу, седнем на клупу на каменом мосту на Лепеници. Оном мосту код заставиног сата. Испод мене протиче река сиромашна водом, над њом седим ја сиромашан свим и свачим и посматрам живот који пролази неким туђим ногама. Седим и гледам у даљину векова кад наиђе Миша Станић, један од људи које сам упознао продавајући своје књиге испред зграде суда. Миодраг Станић звани Миша, живи у Белошевцу настањен овде у време индустријализације и великог радничког царства, фабрике аутомобила Црвена Застава. Што си ту сео да се одмараш, шали се он са мном, што ниси одморио код куће. Ово је град у ком сам рођен и који је моја кућа пуна успомена. Седим на овој клупи и гледам онај солитер на десној обали Лепенице у Палилулама близу кога ми је отац рођен а овамо на левој Пивару на којој ми се мајка задевојчила. Размишљам да се нису на овом мосту срели и баш поред ове клупе одлучили да направе ову будалу, то јест мене. Што будалу пита Миша. Зато што су у овом граду сви поштени одавно проглашени будалама. Миша оде а ја остадох сам са својим мислима и успоменама. Наилази моја комшика са Пиваре Мира и она ме пита шта радим. Седим странац и будала у свом граду и посматрам успешне дошљаке. Мира ми исприча вест о постављењу новог директора позоришта, наравно дошљака и кадровика ових тренутно моћних. Кад остадох сам замислих се још дубље и уздахнух очајнички дубоко. Ту на лицу места пожелим да оснујем једно удружење Крагујевчана које би се звало Један Осам Седам Шест, словима да би било оригинално а и заштићено од оних који по датумима памте догађаје. Дође неко гадно време да и датуме који подсећају на слободу морамо да кријемо као змија ноге. Крагујевац је град у коме се запалила прва бакља народне самоуправе далеке 1876. године. Крагујевчани су и владали и служили једни другима знајући једни другима и врлине и мане. Није мого како ко пожели да се дочепа власти и тираније над оним са којим се родио у истој улици и ишао у исту школу. Није мог'о онај који је од свих добијао чврге да завлада онима који су му их лупали и да им се свети. Лопов није могао да се запосли у полицији ни у суду. Сви су се знали и сви се зла стидели. Али европска политичка курва умеша своје прљаве и крвљу умазане прсте и од реда и поретка направи неред и беспоредак. Она курва која је својим курвањем родила и прогрес, и индустријски развој, и трку за профитом. За гашење бакље самоуправе потребна јој је била поплава и она ту поплаву и наведе на Крагујевац. Откуд поплава у Крагујевцу кад се и у свету зна она народна ''заобилази као киша око Крагујевца.'' Није се овде радило о оној поплави из Нојевог доба, ово је била поплава новог доба и нових политичких богова и њихових намештеника. Поплава новодобних божанстава започела је на стоту годишњицу од изградње тополивнице. Сто година после подизања тополивнице 1953. година бог индустрије подигао је нови индустријски гигант фабрику аутомобила Црвена Застава. Ово је представљало подизање бране старих миграцијских токова исте оне стихије од које смо сви ми у Шумадији саздани док смо је од Турака ослобађали. Сви смо саздани од ове исте миграцијске струје али на неки други и витешкији начин. Некад су нас ове струје доносиле у ове шумадијске питомине у бегу од турске крвне освете, док су ове последње струје дострујале трбухом за крухом. Убрзани индустријски развој града довео је до још бржег опадања утицаја домаћег становништва, нарочито оног које није заборавило шта је то понос и стид а отворило је врата свим придошлицама окренутим брзом успеху. Комунистичка партија и њен обоготворени вођа највољенији од свих ондашњих Срба велики Јожа и деда малог Јоже, успешно је спровео преуређење крагујевачког животног простора. Из свог мирнодопског ратног штаба на Дедињу издавао је ратне задатке генерацијама комунистичких подрепашких послушника у крагујевачкој партијској централи. Рат је сваки мир у коме права и слободе не подлежу подједнакој расподели. Селективном расподелом права и слобода крагујевачки партијски богови су за једнобожне Крагујевчане претворили Крагујевац у место доживотног мучилишта а за пристигле партијске многобошце привремени земаљски рај. Тешко теби Јуда, јер имаш богова колико и градова, требао је неко рећи а није имао ко. Мртва уста не говоре, а нису мртви само они које је Тито пострељао, много су мртвији они замрли смртним страхом који ово прећуташе а били су дужни да кажу. Дужни Завету и Новом и Старом. Мртви су ћутали Крагујевац је растао Крагујевчани су се смањивали. Рађао се Факултет вантелесном оплодњом, израстао у Универзитет. Велики људи су почели да корачају улицама све већег Крагујевца. Партијски Гуливери који су смели да својим цокулама спљоште сваког крагујевачког лилипутанца у коме тиња пламичак оне бакље. Да Гуливери нису израсли из оних којима су сви лупали чврге. једнобожне крагујевачке лилипутанце не би ни болело кад их ови пљеште цокулама. Али сила бога не моли а овде је много богова по леђима сваког лилипутанца па хтео он не хтео мора да га боли. Изведен Духом у пустињу, изван зидина крагујевачког казамата, покидах окове са душе и написах ово мало, тек да не остане прећутано. Ако Бог Једини да, писаћу и даље из своје једнобожаче перспективе, о демократском преображају животног простора. О демократизацији државе и Цркве о нововремском председничком свештенству, о забрањеним љубавима и ослобођеним мржњама. Ако Бог да.