СЛУЧАЈНОСТ ИЛИ НЕ

Два догађаја данас привлаче моју пажњу коју бих да поделим са својим фејзбук пријатељима. Први догађај је ''пријатељска, радна'' посета државне секретарке САД Хилари Клинтон и очаравајуће лепе госпође Ештон југоисточној Европи, тачније Балкану. Други догађај је ''пријатељска и радна'' посета урагана Сенди источном делу америчке обале. Да ли су ове две посете пука случајност или се овде ради о узвратној посети Небеског Царства владајућој Светској републици. Ово је за једне питање вере а за друге питање користи, али за почетак нека се и једни и други приупитају, случајност или не.

ПОТРОШАЧ

Потрошач је потомак човека
На две ноге и четири точка
Продукт моде овог новог века
Кад пилиће скупља тв квочка
Дично чедо светске теорије
Нове ере, ере водолије
С најлон кесом пуном благодати
Пружа руке да дохвати жеље
Ваздан бере срећу ваља брати
Жрвањ смрти у прашину меље
Авиони бомбардују раком
Војска мира мирно смрт расипа
Јутрос ево дрхтим и пред свраком
Птицо моја болесна од грипа
Време зида куће трговачке
Лав се лови да лавују мачке
Жене љубе уснама прељубе
Прав им корак новчаници губе
Човек служи домаћем идолу
Пијан тражи лека у расолу
Око плена пријатељство цвета
У виделу усамљеник шета
Банак носе уста пуна лажи
Једно мисли а други се кажи
Со се пљује бљутаво је слађе
Способност је ново име крађе
Поштење је ем лудо, ем глупо
Трчи јури себи купуј скупо
Сваки дан је дан некакве борбе
Против бољке или празне торбе
За човеком оста најлон кеса
Згасну душа под гомилом меса
На буђење зазвонише звона
Господ силни морско дно потреса
Да умије гордост Вавилона
Ураган се стушти са небеса
Да потресе гнусно легло блуда
Све је исто ко Нојевих дана
Песма славље вриска одасвуда
Свако тело отворена рана
Нико неће лека ни лекара
Свак у себи васиону тражи
Где је нема нађе је у жени
Да му демон блуда вазда пени.

Из књиге "Тужно радовање" 2006.

РАСПЕЋЕ СРБИЈЕ

Цртеж - Оливера Марковић

Располућена Србија у ове наше дане корача и пузи својим силазно узлазним путем као и увек у својој вазда голготској историји. Очекује помоћ и с лева и с десна а помоћи ни од куда. Унутра превагнуше они што пузе и сасвим потиснуше оне што корачају. Све наде окренуте изван Србије само су краткотрајна заваравања која се увек завршавају коришћу онога који нас је варао и нашом србском штетом. Наивност људска може да буде знак чисте душе али и знак покварене глупости. 

Време ово наше је време прогона Јагњета од стране звери из бездана и то свим средствима. Ово је време за које Апостол Павле каже да ће свако ко буде хтео да живи праведно у Христу Исусу бити гоњен а да ће зли људи и варалице напредовати на горе варајући и варајући се.

Већинском народу нашем немогуће је да се пробуди из обмане и схвати једном заувек да те варалице које пузе пред светском звери сам бира и поставља изнад себе. Већински народ већински и живи и мисли а мишљење већине формирају плаћеници за то плаћени. Нико не може да узме оно што му није дато од Бога па ни разум.

Ма колико се сви који покушавају да се баве просветитељским радом у овом народу трудили, ма колико на том раду изгарали ништа неће урадити пре времена.

Свему има време и начин, време истине и време лажи а ово је време у којем је народ одбацио вечну истину и пошао за систематски произвођеном лажи.

Народу се не треба удварати иако народ има ту женску одлику да воли оне који му се удварају а не воли оне који му говоре истину.

''Дај ми снаге да ти постојано служим да ставим правду изнад користи, да ставим остварење племенитих дела изнад тренутних задовољстава, да ставим друге изнад себе и испуним твоју заповест о љубави''.

Цитирао сам једну реченицу из православног молитвеника која на најлакши начин може да дефинише човека који има одговоран став према себи, према људском друштву и Богу, који хоће да служи добру и љубави у свету. Увек су Срби који су имали издефинисан став по овом питању били мањина она неопходна со која задржава да бљутавост не потопи нацију.

Пут осољавања јединке је увек имао велику цену која је подразумевала страдалнички живот и одбацивање од стране обљутавелих. Тај Пут Живота и Истине проглашаван је путем лудака и чудака, Дон Кихота који се узалудно бори против ветрењаче. Већини је увек било лагодније да себе дадне за део ветрењаче и да руши усамљеног занесењака. Тај занесењак назван Дон Кихот иде Христовим путем Голготе и у сваком човеку види свог заведеног брата у чије име подиже свој глас и трпи страдања знајући да свему има време и да сваком времену дође крај. 

Крај је увек трагичан, сузе замене смех а лелек песму. Зло рађење готово суђење увек је знао наш народ док није почео да храни мозак туђинским идеологијама и помодарским обманама. Данас у Србији, ретко ко, ко није школован на страним универзитетима не може да  уђе у политички живот. Додуше направи се и ту изузетак али само кад је неопходно због посусталог процеса хода Србије ка Голготи. Ми живимо под вековном окупацијом туђих идеологија које нас све више удаљавају од суштине нашег бића и наших традиционално успостављених вредности. 

Срби у Србији данас служе за подсмех домаћим европеизираним модернистима како ови најмањи Срби тако и они највећи које је изнедрила србска историја.

Себичлук, тврдичлук, немилост, разврат, неодговорност и сви други смртни греси увезаше Србију у своје нечастиве везе из којих се више нема куд. Пред нама је Голгота Христова богоостављеност и Распеће која ће бити страшно као и сва досадашња србска Распећа. Сва она тела која су се гојила путем извесности на рачун распећа душе доживеће телесно распеће а оне усамљене душе оних занесењака који живот претворише у добровољно прохођење телесне Голготе дочекаће Васкрсење душе неко у телу неко изван тела.

Много је лакше живети колективно као неодговорни орган плаћеног организма коме морални закон не значи ништа него ли живети одговорно својом главом. Организму је све организовано и храна и одело и грејање и уживање, за узврат сваки орган организма ради свој посао не мешајући се у начин и исход свога рада. У зло време кад се праведни у Христу гоне а варалице напредују варајући, куд и камо је лакше неодговорним неделом праведног понизити него праведним делом себе узвисити. Наређење извршење без таласања и загарантована плата. Онај који живи својом главом мора сам да брине о свом организму у непрестаној неизвесности пошто му нека сила у њему јача од њега не да да постане део морално неодговорног организма. Зато он види шта се ваља иза брда и шта зли организатор организује злу покореном организму. У зло време колективни живот не подлеже личној одговорности што га не искључује подлегања колективној одговорности кад зло преврши дозвољену меру. Колективно грешење колективна казна, Божији суд и уместо гроба гробнице, уместо лажног мира истински рат и крв која пере све грехе.

СРБСКИ ДУВАН ЧВАРЦИ

''Срби имају најкраћи век од свих народа југоисточне Европе'' Вест је коју јуче објавише сви строго контролисани медији. Шиптари нас претекоше за пет година а Грци готово за десет. Никаво чудо ако се сагледа притисак под којим ми Срби живимо. Ова статистика је као и све статистике уопштена и не бави се појединачним људским примерима. А све што је уопштено то је површно и неверодостојно. Криза кроз коју пролазимо није ништа друго него оно сито и решето које Господ Христос најави апостолу Петру. Сатана нас по допуштењу Божијем сеје и веје по нашим гресима којим Богу згрешисмо а на које нас сатанина војска наведе. Тако ће они уопштени који греху служише и за грех живеше и којима нема лека нестати, док ће они други ређи и пробранији који Богу служише и за Бога се жртвоваше изаћи прекаљени и од страсти исушени, као они популарни дуван чварци који су на нашем тржишту скупљи од меса.

КРВ И МЕСО

''Ако духом живимо духом и да ходимо јер крв и месо не могу да наследе Царство Небеско'' каже апостол Павле. Али, дешава се да крв и месо својом бројношћу преузму примат од духа, а где месо и крв могу да стигну без духа, једино у машину за млевење меса. Сведен на крв и месо човек губи појам о узвишеном и пресељава се у низине телесног трајања. Телесни је увек са неразумевањем гледао на духовног јер разум није својство крви и меса. Разум је својство умне душе која се напаја Богом. Разум и љубав из истог су слатког извора док су неразум и мрзост из горког. Љубав не причињава зла ближњему и налаже разуман однос према њему. Мрзост за коју је разум високо, а самим тим и кисело грожђе, скрива себе у себичном мраку или кругу истих таквих мрзитеља. Мрзитељи су злуради и као такви не знају да се искреним срцем радују добру других људи већ им се улагују док им раде о злу, незнајући да ко другоме јаму копа сам у њу упада. Крви и месу обратио се и велики песник Његош рекавши ''Без будала тупога погледа бил умови могли блистат светли'' Молимо се Богу да и њихов мрак просветли својом лучом и преведе их из смрти у бесмртност јер нам је то једина преостала могућност.

КЛИН ЧОРБА ИЗБЉУВАНИХ

Свему има време и начин, има време кад се истина тражи и има време кад се од истине бежи. Шта је истина придружили би се данас многи с овим истим питањем Пилату. Као да паде нека магла заборава на људе па им помути сећање на живу истину Божију Сина Божијег Исуса Христа. Свему има време и начин и све се креће од времена до времена орочено, само је истина апсолутна, што значи да они што од истине беже, проглашавајући је за нешто релативно а не вечно, тим својим одступањем од истине не смештају истину у непостојање него себе одступнике од Божије истине. ''Ко није за нас тај је против нас'' каже Син Божији и заиста много је данас противника Божијих мобилисаних у општи светски богоборачки фронт.

Светски богоборачки фронт наоружан свим оружјима ђаволским са свих страна напада на Цркву Христову. Нема места на земаљској кугли на ком нису разапете његове мреже ловаца на душе. Његовим деловањем укида се појединачно служење општем добру а уместо тога успоставља се свеопшта зла управа над појединачном људском слободом. Модерни светски логор у коме бројеви беспоговорно извршавају богопротивне диктате из дана у дан све више притеже своју нечастиву стегу.

Запитаће се неко, како је ово могуће, данас кад је наука успела да однесе човека чак на месец.

Кад се грана одсече са корена све је могуће а очигледно да се добар део грана са стабла човечанства одсеко са корена Божијег. ''Ви сте со земљи, каже Син Божији својим изабраним ученицима, ако со обљутави чиме ће се поправити,  више није низашта него да се избаци напоље и да је људи изгазе''. Много је обљутавеле соли по овим клин чорбама које нам ови наши мајстори закувавања свакодневно закувавају. Корен са којег се многи одсекоше и сољу обљутавеше вечан је и непроменљив, са горко слатким плодовима у времену.

Пожелевши душом само слатке плодове који расту на дрвету земаљског стабла и корена многи се на њега накалемише и изгубише за вечност. Лепа су прва места на прославама и гозбама, лепо је кад вам се људи клањају на трговима и улицама и називају вас учитељима и мудрацима. Мудрост је скупља од злата и драгог камена и може се уновчити за земаљске дворце и светска уживања само се треба поклоноти ономе на кога ваља пљунути. А кад се то недолично поклоњење деси човек нестаје са списка бескорисних слугу Божијих и прелази на списак сатаниних најамника.

Никакво чудо онда што се данас тако често дешава да на сахранама и даћама слушамо избљуване људске избљувке како бљују своје бљувотине без икаквог поштовања и сажаљења према покојнику а све у служби свом обманутом егу. Егоцентризам, нарочито женски попримио је у наше дане такве размере да многи мушкарци пола живота проведу под левом а пола под десном женином папучом.

Ко ће онда да брани веру и отаџбину запитаће се неки савешћу пробуђени Србин. Где су ти људи који ће изгазити ону избљувану со избачену напоље. Богу хвала овај наш народ још рађа људе што најверније сведоче Срби са Косова и Метохије који животима бране своју људскост и предачко наслеђе. Ту је и монаштво прогнаног владике Артемија и он добри пастир свога стада Артемије. Ту је Божији изабраник грешни Милоје и многи други синови вечне Србије коју небеска труба позва дозва и још увек друге позива и дозива у одбрану од непријатељске напасти. Богу хвала Србија се буди духом вечно будним и сабира у врсте за одбрану вере од напасти непријатеља Божијих.

САМОБИТНОСТ БОЖИЈА

Отуђење модерне цивилизације претворило је људе у поцепане атоме расуте у трк за себичним жељама. У тој трци за себичним стицањем пролазних уживања људи једни другима постају конкуренција а где је конкуренција ту лако завлада завист и мрзост. Мрзост је стање душе несвојствено човеку кроз које човек помрачује своју савест и самом себи постаје туђин.
За оне који се питају како направити искорак из туђинца постоји једна школа бесплатна а многоцена. Отуђење од сопствене суштине непрестани је процес светског прогреса коме се треба одупрети понирањем у се све до пробуђења успаваног Бога. Обесни јахач апокалипсе коме је име прогрес одваја човека и људску цивилизацију од њеног истинитог Творца и даје себи улогу неприкосновеног, ауторитативног творца модерне цивилизације. Човек се сасвим окреће спољним диктатима уместо некадашњег созерцатељног сапостојања са Божијом самобитношћу. Уместо да своју од Бога удахнуту и запечаћену битност тражи у себи човек модерне цивилизације загледан је ван себе у спољашњи свет на који га модерна наука и култура усмеравају као на једину самобитност. Царство Божије је у вама каже Господ Исус Христос вечно живи Син живога Бога. ''Јер је троје што сведочи на небу Отац Реч и Свети Дух и ова тројица су једно. И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода и крв, и ово троје су уједно''.

Божији позив упућен човеку непрестано позива на духовно стварање кроз које људи остварују себе узрастањем у децу Божију. Човек, ма колико био грешан, носи у себи Бога, и како рече свети владика Николај ми смо Срби Богоносци, и јесмо, али тек кад се ослободимо оног прогресивног ђавола који зна да у нама успава свест о живом Богу да би нам сам засео на грбачу. Кад се то деси ми се удаљимо од унутрашњег гласа савести наше кроз који нам говори и поучава Реч Божија и почињемо себи да тражимо нове учитеље који ће нам чешати уши онако како нас тренутно засврбе. Тад нам се деси ово што данас живимо, међусобна отуђеност, мрзост и завист, Прави богомољци молиће се у Духу и Истини говори Син Божији жени Самарићанки. Само они који се моле у Духу и Истини могу се назвати децом Божијом и само они созецартељно сапостоје са Богом стражећи над собом и над својим делима. Деца Божија не могу да мрзе, могу да се наљуте, али не могу да мрзе јер носе у себи семе Божије које им не дозвољава да мрзе.

Господ својим ученицима налаже непрестану будну стражу над собом да их непријатељ човекомрзац не би поробио на спавању. Много пута смо ми Срби били успављивани и поробљавани неискреним миром, помоћу кога нам је човекомрзац заседао на грбачу, из кога смо се будили кроз тешке ратне губитке и успостављали искренији међусобни поредак. Братска љубав у нашем народу достизала је врхунац у време кад је народно страдање достизало врхунац. У исто време неки изроди, ратни профитери продавали су тим ратницима брашно помешано са песком, опанке од картона и профитирали издајама и преварама. Пробуђење савести неопходан је услов за народни опстанак. Истиниту веру треба проповедати неустрашиво са сваког места не би ли се што више савести пробудило. Зато пишем ово што пишем у славу Божију у име Господа Исуса Христа који нам даде моћ да будемо поново деца Божија и душе живе живога Бога. Пробудите се живи и смрт ће побећи од вас а држава смрти неће имати никакву власт над вама.

ИСТИНА И ПРАВДА БОЖИЈА

Истина и правда Божија увек је близу оних који Бога траже, истина Божија је у њима, али она треба да буде и између њих како би Божији свет био повезан у непрестаној кретњи по промислу Божијем.

Да се ова света међуљудска веза не оствари стара се противник људски нечастиви ђаво.
Између људи који Бога траже и налазе, ђаво подиже живи зид од оних мртвих телесина које му се продадоше и од Бога отпадоше.

Ови отпали од Бога и припали нечастивом ђаволу јуришају у грабеж пролазних земаљских добара, пречицом, странпутицом и злочином.
Такви какви посташе отпавши од истине ослепеше и оглувеше за добро, отворених чула једино за зло које им омогућава себичну грабеж.

Имају очи а не виде, имају уши а не чују, имају ум али немају разума, како рече псалмист Давид ''изједначише се са стоком која се коље'' и за које рече Господ ''не бацајте бисере пред свиње''.

Да би ово загушење Божијег света отклонио Бог је одувек допуштао нечастивом да изазове рат кроз који би се Божији свет прочишћавао од намножених поживотињених слепаца, глуваћа и безумника.

НИКО НЕ МОЖЕ ОТИМАТИ ИЗ РУКЕ МОГА ОЦА

''Нико не може служити двојици господара'' по речи Господа Исуса Христа Сина Божијег. Нико не може служити Закону Божијем и закону света, нарочито данас кад светски међународни закон претендује да сасвим искључи закон Божији из послова овога света . Закон Божији вечан је и непроменљив док се закон света мења са сваком променом власти и ево данас се промени и сасвим озвери према простом човеку од Бога наученом простом и моралном животу.

Закон Божији обраћа се унутрашњем човеку људској савести и он каже ''све што не желиш да други чини теби не чини ни ти њему'', врхунац закона Божијег је љубав која не причињава зла ближњем, напротив која све ради за спасење ближњег.
За испуњење Закона Божијег неопходан је живот у истини и никаква верско политичка веза не може никога ослободити од одговорности пред Законом Божијем. Закон Божији изграђује безазленост унутрашњег човека кроз људску савест и успоставља палу и грехом изгубљену душевну невиност.

Душевна невиност се преноси на телесне функције и човек се преображава из лошег у бољег, док у њему не угине звер а заживи јагње. Закон Божији је савршени Закон Слободе и он се обраћа слободном човеку коме никакав други законски мач не виси над главом.
Светски закони поробљавају човека за потребе света који сав у греху лежи. Свет лежи у греху који од њега захтева владар овог света који је и самог Сина Божијег искушавао на Гори кушања. Владар и кушач овога света даје разноразна овлашћења оним људима који се поклоне његовој пролазној моћи.
Сви који приме његова овлашћења постају неко и нешто у свету, почињу да одлучују у име других људи, да у већој или мањој мери богују над већим или мањим групама људи. Неретко се деси да се владари над другима озвере према својим слугама и да почну да их третирају као својину.

Јагње Божије и Његови изабраници никад нису припадали овом свету, они су од овог света били омражени, презрени и одбачени. Сви покушаји приземљивања Царства које није од овога света завршавали су се као пропали покушаји смештања несместиве вечности у пролазност времена.
Овај свет са својим пролазним законима и вредностима увек функционише као временско сито које просејава прихватајући своје и одбацујући оне од вечног Духа.
С ким си онакав си, ако служиш вечном Духу одбациће те дух времена а ако служиш духу времена одбациће те Дух вечности. Дух времена карактерише окренутост људској слави, сујетан је и славољубив, за разлику од вечног Духа који славе од људи не прижељкује и кога не хвале људи него Бог.
Свет против Духа вечности подиже своје легионе духова мрзости исплаћене у времену великим именима и лагодним животом.
Такви данас представљају већински политички врх ове земље и културно уметнички крем нашег поевропљеног друштва и такви за масне паре и лагодно ваљање у светској каљузи греха пљују на све што је Србско Богом и родом кроз векове установљено.
Да није вечног Духа и слугу Божијих који нису од господара света него су на свету да служе вечном добру вечног Господа Бога, ови светски великаши служили би без сведока кнезу овога света који их својим духом лажи произведе у великаше. Али Богу хвала још увек има верних и истинитих сведока који ће посведочити да је много тога великог у свету гадост пред Богом. По делима познаћете их а не по лажљивим речима којима неодговорно засипају све око себе. За сваку изговорену реч сваки човек ће примити плату од Бога, неки показаше нестрпљивост и лакомост па уместо плате Божије уновчише реч пре времена за аконтацију понуђену из руку кнеза овог века.
Једини прави законодавац и Судија овог света и векова јесте и биће Господ Исус Христос који рече ''Нико не може отимати из руке мога Оца'' и кад се ми Срби будемо сетили ових Божијих речи и кад се пред Богом будемо покајали и на ове речи позвали, добићемо потребну благодат да победимо искушење којим нас кнез овог века и њему продане душе искушавају

ВЕСТ О ЈЕДНОЈ СМРТИ

''У Београду изненада умро Војин Димитријевић угледни професор међународног права и директор Београдског центра за људска права''. Актуелна вест ових дана која подједнако позива мислеће и верујуће и немислеће и неверујуће на размишљање. Каква је та међународна правда којој је угледни професор служио, верујем и мислим да сви добро знамо. Бич терора те правде свакодневно осећамо на својој кожи.
По тој правди чак и педери имају већа права од верујућих и мислећих Срба православних хришћана. То је та светска правда којој је служио овај мислећи али неверујући светски угледник, правда сатанска револуционарна против Бога и Правде Божије.
Да ли је случајно то што је смрт овог светског неверујућег угледника наступила мучки у данима мучког одржавања срамне параде педерског поноса.
Није ни мало случајно, ово је Божије упозорење свима њима неверујућим мислиоцима отпалим од благодати и истине. Свима њима који су активно и пасивно учествовали у рушењу хришћанске вере и светости организовањем срамне параде педерског поноса. Она безблагодатна и проклета педерска мањина само је безвредна монета за поткусуравање, главни су они неверујући и наопакомислећи управљачи нашим животима и световни и духовни, спроводници налога светске сатанске власти.
Они нека се замисле над смрћу овог светског угледника који је ради стицања светског угледа постао гадост пред Богом.
Истом смрћу изненада и мучки умро је недавно и Радован Биговић још један одступник од благодати и истине Божије. Нека се замисле сви они који својим чињењем и нечињењем обесветише некад свети и престони Београд. Угледном неверујућем професору одале су минутом ћутања заслужену почаст оне исте педерске гузице за чија се права борио до последњег хонорара. Испраћај достојан једног хуманисте који своју хуманост мери наплаћеним дневницама.
Јуче 6. октобра нама православним хришћанима био је празник Зачеће Светог Јована Претече и биће у век и векова а ови изроди, слуге злодуха времена нестаће као и многи пре њих.