Отуђење модерне цивилизације претворило је људе у поцепане атоме расуте у трк за себичним жељама. У тој трци за себичним стицањем пролазних уживања људи једни другима постају конкуренција а где је конкуренција ту лако завлада завист и мрзост. Мрзост је стање душе несвојствено човеку кроз које човек помрачује своју савест и самом себи постаје туђин.
За оне који се питају како направити искорак из туђинца постоји једна школа бесплатна а многоцена. Отуђење од сопствене суштине непрестани је процес светског прогреса коме се треба одупрети понирањем у се све до пробуђења успаваног Бога. Обесни јахач апокалипсе коме је име прогрес одваја човека и људску цивилизацију од њеног истинитог Творца и даје себи улогу неприкосновеног, ауторитативног творца модерне цивилизације. Човек се сасвим окреће спољним диктатима уместо некадашњег созерцатељног сапостојања са Божијом самобитношћу. Уместо да своју од Бога удахнуту и запечаћену битност тражи у себи човек модерне цивилизације загледан је ван себе у спољашњи свет на који га модерна наука и култура усмеравају као на једину самобитност. Царство Божије је у вама каже Господ Исус Христос вечно живи Син живога Бога. ''Јер је троје што сведочи на небу Отац Реч и Свети Дух и ова тројица су једно. И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода и крв, и ово троје су уједно''.
Божији позив упућен човеку непрестано позива на духовно стварање кроз које људи остварују себе узрастањем у децу Божију. Човек, ма колико био грешан, носи у себи Бога, и како рече свети владика Николај ми смо Срби Богоносци, и јесмо, али тек кад се ослободимо оног прогресивног ђавола који зна да у нама успава свест о живом Богу да би нам сам засео на грбачу. Кад се то деси ми се удаљимо од унутрашњег гласа савести наше кроз који нам говори и поучава Реч Божија и почињемо себи да тражимо нове учитеље који ће нам чешати уши онако како нас тренутно засврбе. Тад нам се деси ово што данас живимо, међусобна отуђеност, мрзост и завист, Прави богомољци молиће се у Духу и Истини говори Син Божији жени Самарићанки. Само они који се моле у Духу и Истини могу се назвати децом Божијом и само они созецартељно сапостоје са Богом стражећи над собом и над својим делима. Деца Божија не могу да мрзе, могу да се наљуте, али не могу да мрзе јер носе у себи семе Божије које им не дозвољава да мрзе.
Господ својим ученицима налаже непрестану будну стражу над собом да их непријатељ човекомрзац не би поробио на спавању. Много пута смо ми Срби били успављивани и поробљавани неискреним миром, помоћу кога нам је човекомрзац заседао на грбачу, из кога смо се будили кроз тешке ратне губитке и успостављали искренији међусобни поредак. Братска љубав у нашем народу достизала је врхунац у време кад је народно страдање достизало врхунац. У исто време неки изроди, ратни профитери продавали су тим ратницима брашно помешано са песком, опанке од картона и профитирали издајама и преварама. Пробуђење савести неопходан је услов за народни опстанак. Истиниту веру треба проповедати неустрашиво са сваког места не би ли се што више савести пробудило. Зато пишем ово што пишем у славу Божију у име Господа Исуса Христа који нам даде моћ да будемо поново деца Божија и душе живе живога Бога. Пробудите се живи и смрт ће побећи од вас а држава смрти неће имати никакву власт над вама.
Нема коментара:
Постави коментар