РАСПЕЋЕ СРБИЈЕ

Цртеж - Оливера Марковић

Располућена Србија у ове наше дане корача и пузи својим силазно узлазним путем као и увек у својој вазда голготској историји. Очекује помоћ и с лева и с десна а помоћи ни од куда. Унутра превагнуше они што пузе и сасвим потиснуше оне што корачају. Све наде окренуте изван Србије само су краткотрајна заваравања која се увек завршавају коришћу онога који нас је варао и нашом србском штетом. Наивност људска може да буде знак чисте душе али и знак покварене глупости. 

Време ово наше је време прогона Јагњета од стране звери из бездана и то свим средствима. Ово је време за које Апостол Павле каже да ће свако ко буде хтео да живи праведно у Христу Исусу бити гоњен а да ће зли људи и варалице напредовати на горе варајући и варајући се.

Већинском народу нашем немогуће је да се пробуди из обмане и схвати једном заувек да те варалице које пузе пред светском звери сам бира и поставља изнад себе. Већински народ већински и живи и мисли а мишљење већине формирају плаћеници за то плаћени. Нико не може да узме оно што му није дато од Бога па ни разум.

Ма колико се сви који покушавају да се баве просветитељским радом у овом народу трудили, ма колико на том раду изгарали ништа неће урадити пре времена.

Свему има време и начин, време истине и време лажи а ово је време у којем је народ одбацио вечну истину и пошао за систематски произвођеном лажи.

Народу се не треба удварати иако народ има ту женску одлику да воли оне који му се удварају а не воли оне који му говоре истину.

''Дај ми снаге да ти постојано служим да ставим правду изнад користи, да ставим остварење племенитих дела изнад тренутних задовољстава, да ставим друге изнад себе и испуним твоју заповест о љубави''.

Цитирао сам једну реченицу из православног молитвеника која на најлакши начин може да дефинише човека који има одговоран став према себи, према људском друштву и Богу, који хоће да служи добру и љубави у свету. Увек су Срби који су имали издефинисан став по овом питању били мањина она неопходна со која задржава да бљутавост не потопи нацију.

Пут осољавања јединке је увек имао велику цену која је подразумевала страдалнички живот и одбацивање од стране обљутавелих. Тај Пут Живота и Истине проглашаван је путем лудака и чудака, Дон Кихота који се узалудно бори против ветрењаче. Већини је увек било лагодније да себе дадне за део ветрењаче и да руши усамљеног занесењака. Тај занесењак назван Дон Кихот иде Христовим путем Голготе и у сваком човеку види свог заведеног брата у чије име подиже свој глас и трпи страдања знајући да свему има време и да сваком времену дође крај. 

Крај је увек трагичан, сузе замене смех а лелек песму. Зло рађење готово суђење увек је знао наш народ док није почео да храни мозак туђинским идеологијама и помодарским обманама. Данас у Србији, ретко ко, ко није школован на страним универзитетима не може да  уђе у политички живот. Додуше направи се и ту изузетак али само кад је неопходно због посусталог процеса хода Србије ка Голготи. Ми живимо под вековном окупацијом туђих идеологија које нас све више удаљавају од суштине нашег бића и наших традиционално успостављених вредности. 

Срби у Србији данас служе за подсмех домаћим европеизираним модернистима како ови најмањи Срби тако и они највећи које је изнедрила србска историја.

Себичлук, тврдичлук, немилост, разврат, неодговорност и сви други смртни греси увезаше Србију у своје нечастиве везе из којих се више нема куд. Пред нама је Голгота Христова богоостављеност и Распеће која ће бити страшно као и сва досадашња србска Распећа. Сва она тела која су се гојила путем извесности на рачун распећа душе доживеће телесно распеће а оне усамљене душе оних занесењака који живот претворише у добровољно прохођење телесне Голготе дочекаће Васкрсење душе неко у телу неко изван тела.

Много је лакше живети колективно као неодговорни орган плаћеног организма коме морални закон не значи ништа него ли живети одговорно својом главом. Организму је све организовано и храна и одело и грејање и уживање, за узврат сваки орган организма ради свој посао не мешајући се у начин и исход свога рада. У зло време кад се праведни у Христу гоне а варалице напредују варајући, куд и камо је лакше неодговорним неделом праведног понизити него праведним делом себе узвисити. Наређење извршење без таласања и загарантована плата. Онај који живи својом главом мора сам да брине о свом организму у непрестаној неизвесности пошто му нека сила у њему јача од њега не да да постане део морално неодговорног организма. Зато он види шта се ваља иза брда и шта зли организатор организује злу покореном организму. У зло време колективни живот не подлеже личној одговорности што га не искључује подлегања колективној одговорности кад зло преврши дозвољену меру. Колективно грешење колективна казна, Божији суд и уместо гроба гробнице, уместо лажног мира истински рат и крв која пере све грехе.