Кад сам се јутрос у пет сати и десет минута пробудио, прва мисао која ме је на светло дана дочекала била је, Косово. Сви лични проблеми који су ме годинама уназад дочекивали и загорчавали ми живот својим мукама изненада су се повукли пред општенационалном косовском муком. Генерацијама потискивано вишедеценијско општенационално зло у наше дане постаје дневно, лично злосваког живог Србина. Бити ил не бити сваког Србина, опстати или нестати, жив бити, или избрисати своје име из књиге живих, баш на Косову уписано на Небесима. ''Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће савија га.'' рече проповедник, дакле наше мисли на првом месту су Божије па наше. ''Не помичи старе међе и не ступај на њиву сирочади'' рече проповедник а ова наша јадна власт усуди се да помера међе неба и земље, да пустоши националну светињу Косова на којој се Србска нација овенча мученичким венцем и сврста у проверене пријатеље Божије. Што је много, много је и од бриселских јунака Вучића и Дачића. Глуви за глас народа, који не може да се одрекне светиње, ови извршитељи и слуге својих и туђих жеља рију као слепе кртице ка задатом циљу. Окружени домаћом и светском полицијом и војском бриселски јунаци Бранковићевог колена проглашавју митологијом Србску историју а себе непогрешивим народним судијама. Као и много пута у досадашњој историји страни ментори ове наше јадне власти, смислише замисао коју ни они ни њихови играчи у нашем националном тиму неће моћи да остваре. У својој умној обманутости бриселски играчи све људе сврсташе у исти кош коме сами припадају. Кош у коме земни живот тече по људским себичним жељама а не по моћима и немоћима реченим од Бога. И ево мало по мало ископаше провалију између њих који живе по жељама и Срба који живе по моћима и немоћима реченим од Бога. Пожелеше да се одрекну себе и Бога и у својој неразумној жељи затиснуше уши и пречуше оне који не могу да се одрекну ни себе ни Бога, ни Косова вечне Србске Голготе и Васкрсења. Свакога дана све више Срба будиће се са косовском муком у срцу. Косово ће постати једна иста мисао свих живих Срба и на земљи и на небу, једина и незаобилазна тема свих разговора и сусрета док се Правда не доведе до Истине и Истина до Правде.
понедељак, 22. април 2013.
КОСОВО, МИСАО КОЈА ОБУЗИМА
Кад сам се јутрос у пет сати и десет минута пробудио, прва мисао која ме је на светло дана дочекала била је, Косово. Сви лични проблеми који су ме годинама уназад дочекивали и загорчавали ми живот својим мукама изненада су се повукли пред општенационалном косовском муком. Генерацијама потискивано вишедеценијско општенационално зло у наше дане постаје дневно, лично злосваког живог Србина. Бити ил не бити сваког Србина, опстати или нестати, жив бити, или избрисати своје име из књиге живих, баш на Косову уписано на Небесима. ''Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће савија га.'' рече проповедник, дакле наше мисли на првом месту су Божије па наше. ''Не помичи старе међе и не ступај на њиву сирочади'' рече проповедник а ова наша јадна власт усуди се да помера међе неба и земље, да пустоши националну светињу Косова на којој се Србска нација овенча мученичким венцем и сврста у проверене пријатеље Божије. Што је много, много је и од бриселских јунака Вучића и Дачића. Глуви за глас народа, који не може да се одрекне светиње, ови извршитељи и слуге својих и туђих жеља рију као слепе кртице ка задатом циљу. Окружени домаћом и светском полицијом и војском бриселски јунаци Бранковићевог колена проглашавју митологијом Србску историју а себе непогрешивим народним судијама. Као и много пута у досадашњој историји страни ментори ове наше јадне власти, смислише замисао коју ни они ни њихови играчи у нашем националном тиму неће моћи да остваре. У својој умној обманутости бриселски играчи све људе сврсташе у исти кош коме сами припадају. Кош у коме земни живот тече по људским себичним жељама а не по моћима и немоћима реченим од Бога. И ево мало по мало ископаше провалију између њих који живе по жељама и Срба који живе по моћима и немоћима реченим од Бога. Пожелеше да се одрекну себе и Бога и у својој неразумној жељи затиснуше уши и пречуше оне који не могу да се одрекну ни себе ни Бога, ни Косова вечне Србске Голготе и Васкрсења. Свакога дана све више Срба будиће се са косовском муком у срцу. Косово ће постати једна иста мисао свих живих Срба и на земљи и на небу, једина и незаобилазна тема свих разговора и сусрета док се Правда не доведе до Истине и Истина до Правде.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар