Свако време има своје људе, велике и мале и углавном средње. У обично и мирно, досадно време, главну реч у међуљудским односима воде обични људи, велики без малих и углавном средњи. Живот у овој временској димензији не би био занимљив да у њему нема протока времена који доноси промене и изазива интеракцију времена и догађаја. Интеракција времена и догађаја остварује се кроз људе од крви и меса и Духа Божијег. У обично и мирно време, кад све базди на учмалост и жабокречину, ти обични људи који воде главну реч бивају слуге крви и меса, телесни и бездуховни, уронили у своје људске страсти и слабости. Свему под сунцем има време и рок. Да животна поезија великог Творца не би запала у крајњу баналност, кад обично време до крајњих граница злоупотреби свој временски рок, а људи крви и меса уместо братства успоставе зверство, Бог у вечности мало навије сат и промени време. На место обичног времена долази необично а необично време за своје потребе афирмише необичне људе. То су по правилу они који су били најмањи, нико и ништа, не пристајући да се због своје необичности уврсте у обичне прваке и постану крв и месо, престајући да буду Дух, нити дозволише себи да се улагују са средњима и постану средина без суштине. Е баш ти бивају Божији избор за потребе необичног времена. Тренутна ситуација у којој се ми као нација налазимо представља камен међаш обичног и необичног времена. Тај камен међаш на граници баналности и Духовности је оно страшно место постојања са кога устају ''кадри стићи и утећи и на том страшном месту постојати''. Банализатори на власти довели су баналност до комедијашких размера и тиме испунили своје време. У исто време Христос се уобличио у оним својим изабраницима који своју вољу подредише вољи Божијој приставши да буду нико и ништа у времену банализовања Хришћанских вредности. Христос у вама нада на славу како рече свети Апостол Павле. Наравно овде се не ради о пролазној људској слави него о оној непролазној коју једини Бог даје. Слуге крви и меса, због своје бездуховности и умне тупости, нису у стању да препознају крај свог наопаког антихришћанског деловања који им се дугим корацима ближи. Дух и тело још се увек боре за превласт али је питање дана када ће непобедиви Христов Дух однети победу над пролазношћу крви и меса. Христос у нама нада на славу, ко што лепо и тачно рече свети Апостол Павле.
субота, 27. април 2013.
ВРЕМЕ И ЉУДИ
Свако време има своје људе, велике и мале и углавном средње. У обично и мирно, досадно време, главну реч у међуљудским односима воде обични људи, велики без малих и углавном средњи. Живот у овој временској димензији не би био занимљив да у њему нема протока времена који доноси промене и изазива интеракцију времена и догађаја. Интеракција времена и догађаја остварује се кроз људе од крви и меса и Духа Божијег. У обично и мирно време, кад све базди на учмалост и жабокречину, ти обични људи који воде главну реч бивају слуге крви и меса, телесни и бездуховни, уронили у своје људске страсти и слабости. Свему под сунцем има време и рок. Да животна поезија великог Творца не би запала у крајњу баналност, кад обично време до крајњих граница злоупотреби свој временски рок, а људи крви и меса уместо братства успоставе зверство, Бог у вечности мало навије сат и промени време. На место обичног времена долази необично а необично време за своје потребе афирмише необичне људе. То су по правилу они који су били најмањи, нико и ништа, не пристајући да се због своје необичности уврсте у обичне прваке и постану крв и месо, престајући да буду Дух, нити дозволише себи да се улагују са средњима и постану средина без суштине. Е баш ти бивају Божији избор за потребе необичног времена. Тренутна ситуација у којој се ми као нација налазимо представља камен међаш обичног и необичног времена. Тај камен међаш на граници баналности и Духовности је оно страшно место постојања са кога устају ''кадри стићи и утећи и на том страшном месту постојати''. Банализатори на власти довели су баналност до комедијашких размера и тиме испунили своје време. У исто време Христос се уобличио у оним својим изабраницима који своју вољу подредише вољи Божијој приставши да буду нико и ништа у времену банализовања Хришћанских вредности. Христос у вама нада на славу како рече свети Апостол Павле. Наравно овде се не ради о пролазној људској слави него о оној непролазној коју једини Бог даје. Слуге крви и меса, због своје бездуховности и умне тупости, нису у стању да препознају крај свог наопаког антихришћанског деловања који им се дугим корацима ближи. Дух и тело још се увек боре за превласт али је питање дана када ће непобедиви Христов Дух однети победу над пролазношћу крви и меса. Христос у нама нада на славу, ко што лепо и тачно рече свети Апостол Павле.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар