Благослов Божији у свету представља тек једну половину коване новчанице, ону за коју се каже Богу Божије. Али постоји и друга половина, она са царским ликом, која омогућава поданику царском уживање земаљске царске милости и повратак Цару део Царевог блага у знак верности Цару и двору. Дакле још један благослов намеће се као неопходан за успех у свету.
Овај други, царев благослов, од пада земаљских Царевина, заудара оним проклетством са горе кушања које каже:све је твоје ако се поклониш.
Оном који види, очигледно је да се земаљски царски благослов који проклетством заудара императивно претпоставља Божијем, онима који не виде није ни битно, њих је ионако у већини која собом гарантује сигурност.
Божији благослов није више неопходан за остварење успешних послова у свету, али је зато земаљски царски неопходан. Сви се утркују око овог земаљског царског благослова док на Божји тек најређи помишља. Мноштво и не помишља да се ова два благослова међусобно искључују, да онај који клекне и затражи земаљски благослов отпада од Божјег Небеског и постаје проклет пред Богом. Не, мноштво у журби клечи и јури у себичну бербу примамљивих земаљских добара.
Монопол над земаљским царским благословом, вековима уназад, у својим рукама држе банке и партије, лажна земаљска божанства којима се многи поклонише. Под невидљивим лицима ових господара земаљске среће и несреће заклања се онај стари невидљиви кушач са горе кушања отац сваке лажи. Никаво чудо онда што се лаж наметну као званично средство комуникације међу људима а истина прогласи за глупост. Што се правда изгони из послова света а неправда царује. Што пријатељство међу људима траје до последње паре...
Живот у оквиру овог система вредности не зна за мир, радост и породичну срећу.
Сви односи који владају међу људима притворни су, неискрени и површни, срачунати на тренутну корист. Сви су у рату против свих у остварењу својих себичних прохтева. Једном речи проклетство.
Свега овога не би било да није умних глава, предводника на путу прогресивног нестајања народа и племена у дубинама бездана. Умне главе окићене са два благослова и ангажоване у службу земаљског Цара, стоје испред свих народних кретања пажљиво пратећи сваки народни покрет. Ови мудраци, иза себе имају сву царску силу и камарилу која им крчи путеве и уклања неистомишљенике.
У рукама ових, оцем лажи благословених, народна већина представља моћни штит који се лако окрене против Божјег штита и благослова Божјег. Штит иза којег се вешто скривају њени управљачи, банкари, партијски мудраци и царска камарила. ''Таштина над таштинама, све је таштина''.
Нема коментара:
Постави коментар