ВЕРУЈЕМ У НЕМОГУЋЕ

Знајући да је Богу све могуће верујем у немогуће, јер Бог је рекао не бој се само веруј. Вером стојим на страшном месту постојања, одолевам свим непријатељским нападима. Непријатеља ко плеве а пријатељског зрна мало, али шта да се ради. Један истинити и верни пријатељ је потребан у свако доба а њега имамо у Сину Божијем. Ко у Њега верује неће се постидети, ко у Њега верује неће му се судити а ко не верује самог је себе осудио. Реч Божија није шала и најозбиљније је треба схватити, нарочито у ово покварено време кад је већина одбаци као шалу.
Због људске невере државе се претворише у казнене заводе а њени поданици у кажњенике који пред њом дрхте. Кроз нашу новију историју, на овом страшном месту постојања прошле су многобројне казнене експедиције и сејале смрт. После Турака, углавном су се смењивали Аустроугари са Немцима покушавајући да нас поробе и потчине својим потребама. Њихове казнене експедиције завијале су градове и села у црно, убијајући и старо и младо. Сви њихови убилачки походи неславно су се по њих завршавали.
Ми би смо пострадали затим се деценијама опорављали за неке будуће казнене експедиције. Сва ова страдања подсећају на заламање лозе у Божијем винограду а изазвана су колективним богоодступништвом. Овако је било док смо постојали као национална држава а и касније кад смо вољом моћника прерастали у вишенационалну државу.
Вишенационална држава је умножавала компромисе а компромиси су доводили до изневеравања Бога и нације. Неприметно смо силазили у денационализацију и унутрашње растројство некад на темељима братске љубави устројене нације.
Човек појединац и људско друштво могу свој систем вредности успоставити на љубави, правди или користи.
Љубав је врхунска свеза људског и друштвеног устројства, за коју се ваља непрестано трудити и несебично жртвовати да би се избегло хлађење љубави. Хлађењем љубави друштвено устројство потпада на нижи ниво устројавања по правди, док се хлађењем личне и друштвене праведности наставља потонуће у неправду и себичну корист.
Тешко друштву и држави у којима корист постане покриће за сва лична и друштвена злодела и неправде а савест се потискује изгони на периферију друштва.
Последња казнена експедиција НАТО пакта за рачун светске владе богатих завршила је за три месеца своје ограничено оружано казнено деловање, да би по праву јачег успоставило свој глобални систем власти и на нашим просторима.
Наметнути систем глобалне власти претворио је све институције некад давно наше државе у покорну администрацију светске владе и у мирнодопске казнене институције које се немилосрдно обрушавају на све што је србско, национално и морално. Казнене институције свакодневно шаљу казнене експедиције у борбу против свих непоклеклих Срба пред глобалном пошасти светског користољубивог и неморалног поретка.
Казнене институције Србије економски уклопљене у наставак оружане казнене експедиције НАТО пакта, бездушно спроводе казнену политику према оним Србима који знајући да је Богу све могуће верују у немогуће.
У глобалном друштву господара и робова најређи су слободни и непоклекли и лако је том малом броју досађивати, али га је тешко победити јер су слободни иако малобројни победничка војска Непобедивог Сина Божијег који се за њих жртвовао, за кога се они жртвују и који кроз њих побеђује.