И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити: Јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет. Ко мене одбацује и не прима мојих речи, има свога судију; Реч-коју сам изговорио-она ће му судити у последњи дан. Очигледно да за наше Првосвештенике ове речи Сина Божијег не важе. Уместо да суд о брату Артемију препусте Речи Божијој, да праведно пресуди у последњи дан, они у журби дозивају у помоћ државу као праведног судију да она пресуди. Не радише тако са Мирашем Дедеићем нити то раде са антиправославним сектама које нам свакодневно куцају на врата.
Зашто су у журби ти наоко смирени Првосвештеници, којима смрт уграби годишње четрдесет хиљада душа више него што животодавац стигне да пошаље. Журе видећи да народ у Владици Артемију препознаде Доброг пастира, који добровољно полаже живот свој за своје стадо. Нико од људи од њега то није тражио, али јесте Бог коме се заветовао на верност. Повленски камен спотицања Владика Николај и ава Јустин ћелијски проговорише кроз свог земљака и ученика. Расап србског народа дође до судбинске тачке преокрета. Они који се уместо силе Божије уздају у људску силу, позивају је у помоћ да помере са свог пута заустављеног уживања онога који у решености да заустави расап народа Божијег заустави и њихово уживање. У добру је лако добар бити, ко што рече песник и Владика, па ма оно било из корена народног страдања, зато се чувари себичног уживања У име народа, побунише против Истине и то до крви али не своје, него као и увек, оног који Истину сведочи и исповеда животом, и позваше државу, праведног судију, да пусти крв уместо њих који по закону не смеју да убију.
Стара прича, актуелна увек кад се зацари лаж и кад Бог пошаље Истину да је помери с престола. Плаше мечку са решетом, како то лепо рече наш народ. Подлегли људским страховима и застрашени примљени у службу света, немају решење за онога испуњеног страхом Божијим и зато се обраћају једином свом ауторитету, држави пред којом дрхте.
Шта би са Богом Првосвештеници, да није прилего да одмори, што рече Свети Илија, па зовете државу у помоћ. Тај Баал Молох, лажни бог Европске уније ни Језавељи не поможе ни њеним лажним пророцима, који се узалуд и шилима параше, па не може ни Вама. Ту је праведна држава, вољ Вам наша, вољ Вам светска, све му то дође једно исто. Ако у Вашу корист не пресуди домаћи суд, пресудиће међународни суд правде, Пилат Вас чека да поднесете тужбу. Владика Артемије не тражи помоћ у хоризонтали времана, његова је вертикала вечности, од које ви сиђосте и размилесте се по хоризонтали, мало да протегнете ноге. Он се узда у Бога Свемогућег и Светога Саву а Пилата препушта Вама. Зато је тако непомерљив, укорењен у вечности. Пшенично зрно које чека да Вашом руком падне у земљу и донесе многи слободарски род србском, СветоСавском народу. Он од Љуљака направи Витанију и то Вас уплаши да не дигне Лазара из гроба. Касно Бранковићи, Лазар србски већ скиде завоје са лица и устаде из вековног сна.
Грешни раб Христове Слободе
Рајица Марковић
Нема коментара:
Постави коментар