Овај свет је Божија творевина коју светска револуција последња два века увелико претвара у филозофски систем. Ово преотимање света из руку Творца Луцифер ће успешно обављати све до саме појаве Сина Божијег Господа Исуса Христа. Народна већина својим прилагодљивим менталитетом покорна је сваком господару који јој омогућава биолошки опстанак. Ја Јесам је једно од Божијих имена, а ја морам је име поробљеног човека. Систематизовани човек пристаје на ограничавање слободе сопственог ја које иначе у слободи једино закон савести ограничава. Савест покорена системом може се притисцима од стране истог система смањивати до њеног потпуног гушења. Ово је болан процес гашења људске индивидуалности, ускраћивањем Божије слободе и личне иницијативе. Човек се затвара у зачарани круг нужде у коме се све догађа независно од његове слободне воље. Породица остаје острво спаса на коме се још увек испољава слободна воља, али и ту се свет све више труди да успостави свој неприкосновени ауторитет. Ја јесам слободан, слободан сам рођен, и нисам бунтовник како ми то приписују узурпатори слободе и господари услова. Бунтовници су они који од Бога преотеше слободу и сад је деле на кашичицу. Условљавају потчињавање њиховим условима као услов за остварење Богом даних права и слобода. Слободан сам да чиним све што не угрожава слободу другог, и у исто време дужан да своју слободу одбраним од другог, сваког ко је угрожава, ма ко он био. Христос нас је ослободио за слободу и ми смо њему одговорни за стање наше Богом дароване слободе. Али слобода је скупа забава ретких појединаца, за разлику од оне коју нам сервирају забавни програми. Слобода је такође немирна забава коју треба смирити и ставити на неки перфиднији и мало тежи програм, алкохолизма, наркоманије, фармаколошког окивања... Слобода систематизованог човека сведена је на форму испражњене суштине и то је слобода роба да потроши робовањем стечену зараду. Верски систем функционише сасвим складно у склопу света као филозофског система, вера у њему лицемерна је и неделотворна. У свету као филозофском систему кад човек човеку каже добар дан углавном му мисли лаку ноћ. Човека јагње увелико потискује човек звер у јагњећој кожи, који говори као јагње а дела као звер. Неозверени човек у својој наивности обраћа се човечанској страни у њему а отуд му увек делатно одговара зверска страна човека звери. Он тако мора да делује пошто је павши на гори кушања пољубио зверину у шапу, која га је за узврат узверила. Од тад узверени човек остварује своје интересе вршећи вољу звери која је већински власник над његовом душом. Још једна лоша приватизација. Овакав какав је склон је да вара себе да ће оним својим преосталим људским делом да служи Богу, али није свестан да је та служба увек мањинска у односу на службу звери која је већински власник његове душе. Тако дођосмо до Христових речи “Убијаће вас мислећи да Богу служе”.
Нема коментара:
Постави коментар