среда, 9. март 2011.

Бог и небог

Посланица Римљанима 9 гл. 15,16,18 стих.
Смиловаћу се на онога према коме имам милости, и сажалићу се на онога према коме имам сажаљења. Стога, дакле, не зависи од онога који хоће, нити од онога који трчи, него од милостивога Бога. Тако, дакле, смилује се на кога хоће, и учини окорелимкога хоће. Тако беше код Бога и од Бога, док га народ не одбаци и замени филозофским системом и светском банком. Данас филозовски систем и банчина папирната благодат бирају по својим мерилима према коме ће имати милости и на кога ће се сажалити. Милостиви Бог удаљен заблуделом вољом обманутог човека, чека да се човек искобеља из обмане у коју се увуче и да га позове у помоћ. Светска демократија данас руши Гадафија и као један од првих потеза у том чину уводи економску блокаду, замрзава му паре у светским банкама. Економска блокада према државама и непослушним појединцима основно је оружје демократске борбе. За човека који је светским филозофским системом удаљен од Божије заштите, удаљавање од пара, ново је удаљавање од лаж бога, мамона који му је запосео срце уместо Господа Бога, и који му одређује битност у свету. На свим равнима светског демократског друштва, економска блокада ради свој посао потчињавања белог робља. Ово потчињавање извршава се смањивањем економске моћи до довођења у крајњу немоћ и апсолутну зависност од друштва. Одбацивање од друштва собом доноси економску немоћ а ова доводи до губитка битности по важећим светским нормама. Употреби и одбаци лаж којом си заводио и заведене који се отеше завођењу крајња је станица свих неприлагодљивих. Бог Свезнајући једино зна колико дуго Србија функционише као окупирана земља а Србин у њој као окупирани роб. Нато окупација 1999. године само је појачање интензитета старе окупације под којом Србин живи дуги низ деценија и векова. Јесмо ли били слободни у оно време кад смо били под обавезом да, у време моје младости, петнаест месеци, а пре тога осамнаест и дуже, носимо пентаграм на челу као војници ЈНА. Да се не враћамо у даљу прошлост, зауставимо се овде. Вишепартијска Србија смени једнопартијску Југославију, из једног зла народише се многа зла која ваља нахранити, напојити, скућити, огаздити... Многи дивљи дођоше из илегале и отераше питоме у илегалу, не собом него вољом онога који има моћ и светску силу да се смилује и сажали на кога хоће и да одбаци кога хоће. Људи изашли из буџака запоседоше прве редове друштва а многе којима би по Божијим датостима ту заиста било место затворише у подземне пештере. Светлост дана није за све очи, само за оне на које се чувари светлости смилују. Име Оца и Сина и Светога духа, замени име председника државе, партије и сама партија. Што си ближи неприкосновеном тројству ближа ти је и заједничка каса. Да би ти се несвето тројство смиловало мораш са колена милост затражити а оно се смилује коме хоће и одбаци кога хоће, као Бог. Тројтво државе партије и човека одређује све области које су некад биле у искључивој Божијој надлежности. Припадност отвара врата могућности, неприпадање собом повлачи неподобност за пролазак кроз друштвена врата успеха. Везуј коња где газда нареди, одавно је најсигурнији пут до друштвеног успеха и утицаја. Урушавањем сопства отварају се врата могућности за рушење других. Грабеж постаде легално средство остваривања права привилегованих чланова друштва. Да би се рај привилегованих испунио сластима неминовно се пакао неприпадајућих испуњава горчином. И поред тога што све изгледа утврђено до зацементираности и да се ништа не може променити, то је само илузија великог илузионисте и режисера ове представе. Ово је свет без икакве реалне суштине, свет приказа створених светом за потребе света и као такав, за трен се може срушити са све темељом на песку лажи и преваре. Удари које Евроатлантисти извршавају на Либију и друге земље у њеном окружењу то доказују. Све те државе живеле су под силом наметнутим ауторитетима људске присиле који се пред већим ауторитетима силе и принуде руше. Таква су сва друштва изграђена међусобним интересима и компромисима и немају ону везивну силу коју су имала друштва заснована на љубави. Одбачени Бог је љубав и кад се сви они отпали од државне користи коју партијска припадност и друштвени компромис дају, буду њему вратили и он ће се вратити њима.

Нема коментара:

Постави коментар