Ову нашу вољену, распету Србију шибану мукама и невољама споља, разарају и међусобне себичне свађе ловаца на плен и стварају раздоре унутра. Политичке странке, на позоришној сцени која се политика зове, служе спољном насртљивцу нечасну службу посвађаних секти које разарају србско национално тело. Поверљиви страначки кадрови, у свим градско партијашким срединама, регрутују се из редова искорењених дођоша, скоројевића похрлилих у градове трбухом за крухом. Поквареним, себичним, помодарски склопљеним умом, искорењени из србског националног бића и родног места, крећу у ничим спутану трку за добитком немајући притом шта да изгубе. Одрешени од свега што везује за славну националну прошлост, себично грабуљају у садашњости, бацајући димне бомбе о лагодној будућности. Гирице, политиком и њеним пратећим службама надувене и промовисане у ајкуле, грабљивије од ајкула убица, прождиру народ Божији као што се једе хлеб, немајући страха од Бога, ни стида од људи. Пиштољчићи капислари које невидљиве службе господара таме прерадише у пушке далеког домета, пушкарају напуњене ћорцима и производњом народне несреће купују себичну срећу. Све што јуче попљуваше данас полизаше, све што данас попљују сутра ће полизати, и тако дан за даном, година за годином краду Богу дане, Богу и народу. У недељи за нама медијски поентираше на годишњици Ђинђићеве смрти, данас на јапанском цунамију, сутра ће на нечем трећем, док их у ствари једино себични грабеж гони. Такви какви су, ти лицемери баш ником нису потребни, сем оних који нам их натурају. А натурају их они најразвијенији и најграбљивији, због којих Бог пољуља темеље земље и помери земљу из осе. Најразвијеније, технолошко индустријско светско чудо прогуташе таласи океана у трен ока. Паде паде Вавилон Велики, ово је само почетак овог пророчког стиха из Откровења. Они који су пару издигли изнад Бога, радили осамнаест сати дневно а Богу посвећивали шест секунди годишње, несташе у океану са све идолима којима су робовали осамнаест сати дневно, седам дана недељно, тридесет дана месечно, триста шесдесет пет дана годишње. Жале их лицемери без милости који се приказују милостивији од Бога. Ова национална трагедија је наравоученије за све народе света и живи доказ да ни чуда ни богатства нема мимо Бога и изван Бога, да сатана своја лажна чуда наплаћује тренутном смрћу више хиљада људи. Чаша љутог гнева Божијег наточена је за све одступнике од Истине, Правде, Љубави... И сви ће народи из ње пити. Сви који не хтедоше да буду причасници Истине, Правде, Љубави... Причестиће се чашом љутог гнева Божијег. Онај данас пустињски разбојник, жедан нафте, који претвара држеве у своје прћије, који нам оте Косово и националну и личну Слободу и сам ће пити из ове чаше и сви његови сарадници, издајници сопствених нација. Наумише да се надгорњавају са Богом па кретоше у надимање не бирајући средства, лажући, пљачкајући, убијајући. Претворише државе у фабрике смрти а живот у ропство. Цео овај ланац рђом сатанском разједених карика окончаће у ватри.
Смислише замисао коју неће моћи да остваре. Због беде убогих и уздаха сиромашних сад ћу устати говори Господ.
Грешни раб Христове Слободе!
Рајица Марковић
Нема коментара:
Постави коментар