ПОЗНАНИЦИ-ПРИЈАТЕЉИ-НЕПРИЈАТЕЉИ

Неопходно је потребно објаснити себе себи, пред Оцем у тајности, који и без нашег објашњења већ све зна, и пред светом у коме можда још по ког човека има да тражи објашњења себе и других. Ову дужност Бог даде човеку да не остане недоречен, или што је још горе, недоказан. У почетку беше Реч и Реч је веза и мост међу људима. Реч није јефтина или како то данас многе превари варљиви утисак бесцена. Реч је скупоцена скупља од пролазног злата које успе да многе замађија својим сјајем. Верујем да речима ваља пажљиво руковати и покушаћу да објасним себи на који начин ја то радим у свакодневним међуљудским односима. При сусрету с познаницима нисам баш расипник речи изговорим добар дан, здраво, помаже Бог у зависности од познанства и животног опредељења мог познаника. Ако неко од познаника учини неки пријатељски гест према мени или одговори на мој пријатељски гест њему упућен, што је морам признати ређи случај, неизоставно дође до мало богатије размене речи. Ако при наредним сусретима дође до развијања пријатељства разговори постају све дубљи, садржајнији и дужи. Тако се ствара пријатељство и стиче саговорник који уме да се каже и да те саслуша. Али, како свет није испуњен једино пријатељским људским смерањима, почесто се деси да неко према мени испољи непријатељске намере. При првом испољавању прећутим, прогутам кнедлу, али превентиве ради, сведем наш однос на ниво познанства. У случају да се испољавање непријатељства понови више пута а са друге стране нема отворености за усаглашавање насталих разлика, принуђен сам да таквог поставим на место предвиђено за непријатеља. Непријатељима не говорим ни добар дан, ни здраво, ни помаже Бог. Са њима више не делим дар Речи, не разговарам, нити са другим људима разговарам о њима. Они постају део мог разговора који свакодневно и посведневно водим са Оцем нашим који је у тајности. Да ли ћемо се опет вратити Речи не зависи од мене него од Оца у тајности и њих, од пријатељства на супротној страни.