Једном давно, у овом нашем свету, много пре његове еволуције, реформације и револуционарне реорганизације владала је једна стара бајка. Али, по оној свима познатој истини, све се креће, кретањем хлади и мења док не поприми сасвим други облик. Тако се деси и са старом бајком, која је тада још увек имала срећан крај, како то некад лепо рече један народни посланик. А бајка ишла, од прилике овако:
Била једном три прасета. Два прасета су била весели другари, који су волели песму и игру. Треће им је често говорило: "Боље би било да сазидате неку кућицу у којој бисте били сигурни од љутог вука, уместо што се играте по цео дан". И оно је сазидало за себе лепу камену кућицу. Прво прасе је тада рекло: "Па добро", и направило кућицу од сламе. Али, вук је дошао и почео да дува и напослетку одувао целу кућицу. Тада је прво прасе отрчало, што је брже могло, другом брату, који је саградио кућицу од дрвета. Међутим вук је стигао за њим и опет почео да дува што је могао јаче. Одувао је, разуме се, опет целу кућицу.
Два прасета су онда отрчала кући трећег брата. "Пусти нас унутра! Вук нам је одувао кућице и сад нам је за петама", закукала су браћа. Брат их је увео у кућу, а убрзо се појавио и вук. "Пусти ме унутра", викнуо је, "иначе ћу и твоју кућицу одувати". "Покушај само! "одговорило му је прасе. И вук је дувао и дувао, али кућица није пала. Онда се попео на кров и покушао да уђе у кућу кроз димњак. Али треће прасе га је чуло и запалило велику ватру на огњишту. Вук је пропао кроз димњак право у ватру и изгорео.
Ова бајка са срећним завршетком важила би и данас. Али после свих неуспешних покушаја да се дочепа прасића вук који има више живота устао је и почео да се домишља како да се дочепа прасића и једног дана се досетио. Позвао је она два прасета који су били весели другари, волели песму и игру, и обећао им да ће са њима поделити сва светска уживања ако угасе ватру на огњишту. Под утиском лепих обећања која им зли вук лепо и сликовито понуди, два прасета искористише једне вечери сан трећег прасета и водом коју им даде вук угасише ватру на огњишту. Вук сиђе кроз оџак и изненади треће прасе које се једва пробуди и постаде господар куће.
Од овог дана промени се стара светска бајка, уступајући место новој, писаној по диктату злог вука. Вук преваспита треће прасе и сва три, некад добра прасета, прими у своју злу службу. Раздели им вучија овлашћења и посла их у лов на Јагње. Све оно што је некад вук њима радио, данас три прасета раде Јагњету, дувају у Јагњетову кућу, завијају, непрестано понављајући да они ништа немају против Јагњета али да их нагони зли вук. А Јагње ко Јагње, кућа му сазидана на стени која се завршава у Небу и не хаје што му три овучена прасета сваки дан досађују.
Нема коментара:
Постави коментар