Постоји Корисно и корисно, друштвено опште Корисно и себично, ограничено корисно. Као што знамо користољубље је велики грех, извор свих зала. Има дана када човек влада над човеком на његово зло, има дана и све их је више као време одмиче. Добри народни управљачи, државотворци изграђују државу и њене институције пажљивом поделом друштвеног рада и дохотка. Радно улагање на општу корист бива награђено одговарајућим личним дохотком, све у правилној сразмери.
Ризикујем да ме неко, ко не зна за Хришћанску једнакост прогласи комуњаром за следеће речи које су Хришћанске а које кажу: свако према својим могућностима и сваком према његовим потребама. То је била она прва Хришћанска братска заједница љубави. Далеко је то од нас данас, али наше је да покушамо што више можемо да тај здрав однос приближимо.
Шта значи према својим могућностима. Као што знамо човек располаже физичком снагом и умно духовном силом која га издваја на виши степен од осталих Божијих створења. По слободној својој вољи човек би требало да може да развија или физичку снагу или умно духовну силу и то све у оквиру Божијих датости. Ово је одговран рад пред Богом, јер коме је више дато од њега ће се више тражити.
Шта се десило са Божијим датостима у ово време свеопште деструкције Божијег света од стране безбожничке интернационале. Многи који су од Бога добили неколико таланата закопаше их уплитањем у земаљску службу поставши плаћеници на платном списку противника Божијег.
Многи отпадоше кроз негативну селекцију која се спроводи на свим нивоима богоборног друштва од најнижег узраста па током целог живота, а на њихова се места увукоше послушни, да муте ионако мутне друштвене токове.
Овим начином друштвена истина која је државотворна и народна, бива потиснута да на њено место ступи друштвено корисна лаж, деструктивна и ненародна. У друштву у коме се друштвено корисна лаж зацари дође до преокрета друштвених вредности на које нас данас евроропски политиканти позивају.
Тај преокрет на који нас они који одбацише Христа себе ради позивају, у главама многих већ се преокренуо.
То су сви они који себично беру са дрвета друштвено корисне лажи и уживају у њиховој сласти без осећаја горчине и укора савести. На њихову жалост, а на Божију радост, још нису однели превагу па не могоше да направе преокрет. Али, како иду на дуге стазе не секирају се много.
Где они стадоше продужиће њихови наследници све док нас у тој мери не сморе, не дај Боже да им се оствари, да сами паднемо на колена и кажемо предајемо се, нека влада ко хоће. И то би се досад већ десило да Бог не рече ''никад вас нећу оставити ни заборавити'', и Он позива и ослабађа својим Духом људе које је од света изабрао. Једни вуку благи јарам Христов док могу, после њих настављају други и тако до краја.
Ти људи у време ове деструкције не траже за себе ништа више од тога, да се баве друштвено корисним радом у оквиру Божијих датости. И нормално, пошто друштво не покреће друштвено корисна истина него друштвено корисна лаж они бивају изгнани из друштва.
Шта ће они са тих друштвених маргина него да траже истомишљенике, и то ми данас радимо преко фејсбука.
За то време друштвено добро нестаје у партијској користољубивости и многим другим користољубивим клановима. Све око нас, генерацијама стварано, руши се на наше очи, на тим рушевинама многи чуче као лешинари на лешу и себично грабе.
Пред нама су два избора Опстанак или Нестанак. На првом можемо нешто урадити ако друштвену корист ставимо изнад личне и почнемо да се несебично залажемо да остваримо постављени циљ. Ово је тежак, трновит пут, самоодрицања, самоограничења и тражи крајњу стрпљивост и самопожртвованост. На овом путу углавном се једе горак хлеб у зноју свога лица, све док свемоћни Бог не преокрене горчину у сласт. Не дајмо се скренути са пута одважности и добре воље после кога нас чекају Божија обећања. Није нимало лак овај пут и на њему нас и смрт може изненадити ко што је много знаних и незнаних. Али ономе који није клановским смицалицама бежао од чаше жучи, који је испио све горчине, искусио све невоље и муке овога света, смрт не представља горчину, многима чак и сласт.
Други избор који нам глобалистичко друштво, преко својих најамника нуди, није ништа друго него трговина душом. Ако се одрекнемо вечног, уживаћемо у пролазном, уживати и иживљавати се све док горка смрт не дође и прекине весели пир живота. Избор је слободан на Богу и човеку.
Нема коментара:
Постави коментар