уторак, 7. август 2012.

НЕК ПРОПАДНЕ НИЈЕ ШТЕТА



Најтеже је у животу ићи својом страном, не скретати ни лево ни десно. Ако је доказано да је и први и други светски рат за творце ратова и њихове управљаче био само маневар у подели светске моћи, без обзира на вишемилионске људске жртве, питам се шта се то данас у битној мери променило, да са сигурношћу можемо да тврдимо да ће овај рат за који нам сви говоре да се готово у извесности назире бити коначни обрачун добра и зла у коме ће трећина човечанства изгинути.

Јесте да су деструктивне силе савладале и човека појединца и човечанство у целини, али ово би било мало превише јер би за ово била потребна велика доза аутодеструкције коју уживачи овога света никако не могу да смогну.

Шта ако се ово што се спрема претвори у обрачун левог и десног зла у којем ће као и увек добро извући дебљи крај а зла се међусобно измирити и неприкосновено зацарити.


Ми у Србији не знамо каквог су карактера промене у руском друштву, колико је руско Православно биће данас заступљено у руској власти, руској јавној сцени, активном делу друштвеног живота. Колико је руско биће остало руско, колики су трагови СССР-а у данашњој Русији.

Ако пажљиво анализирамо актуелно стање у Србији видећемо једно друштво у коме царује неморал и неправда, један сатанистички грешно-природни продужетак такозваног социјалистичког самоуправљања.
Све тајне и сва знања управљања залуђеним масама наслеђена из социјалистичког периода прихваћена су и дорађена десним капиталистичким захтевима тржишно потрошачког ума. Социјалистички и капиталистички материјализам постали су кавасац и брашно истог хлеба проклетства који се у Србији из система свима нуди у замену за ропски нерад. У Србији се данас а и докле ми сећање досеже уназад институционализованим лажима и преварама стиче и стицало а од ником  потребне истине увек намиче и намицало.

Каква је ситуација у Русији по том питању, на којој је моралној висини систем израстао из КГБ-а. У којој мери су верници који своју веру сведоче животом успели да заузму своје место у хијерархији земаљске Цркве. У Србији Црква благосиља владе једну за другом а оне усвајају диктате евроропских закона уперене против свог народа.
Црква у Србији гони са Космета епископа који се побунио против предаје Косова и Метохије окупаторској власти и Шиптарима а поставља на његово место другог по партијском кључу.

У Србији партијски кључ и даље откључава и закључава, кад он закључа нико не може да откључа ако нема чиме да подмаже и кад он откључа нико не може да закључа. Дакле партија је у Србији по бројчаној надмоћности победила Бога.
Каква је ситуација по овом питању партијског кључа у Русији.

Какав се то сверелигијски центар изградио у Астани.
Има пуно питања на која треба наћи одговоре пре него што сваки појединац заузме лични став. А истинити одговори увек се добро чувају од непосвећених, чак иза седам брава и партијских кључева.

Руски научници нас обавештавају како нам Американци мењају климу ХААРП-ом, па се поставља питање шта су радили руски научници док су амерички изграђивали ХААРП, ако су Руси и Американци заиста постали противници а не само партнери у глобалној светској трговини.


Још ако знамо да свака наука у свако безбожно време ради против Бога како можемо да им поверујемо. Економска наука постоји да би нас убедила у реални извор економске кризе. И све друге науке одрађују свој посао потврђујући економски пад и војну непобедивост звери из бездана.

Шта да каже човек који се у свему томе труди да живи по Богу и савести, кад са свих страна чује црне слутње: биће скоро пропаст света, шта друго, него ону познату, тамбурашку: нек пропадне није штета.
Није штета за сваког човека који не пристаје да лута лавиринтима од леве до десне лажи.
Каква штета за онога који зна да закон Божији не зна ни за лева ни за десна скретања.
Који види да се правда и истина прогоне а неистина и неморал награђују, како десно тако и лево. Који зна да Царство које чека није од овога света, тај радосно може да каже: Нек пропадне није штета.

Нема коментара:

Постави коментар