петак, 31. децембар 2010.

О револуцији


Често се ових дана срећем са ратоборним текстовима који се баве питањем револуције. Мислим да питање није умесно и да време није сазрело за квалитативну промену друштвених односа. Нисам присталица револуција за које Свети Владика Николај право каже да су ампутација а не излечење оболелог ткива. Дакле ја сам  на првом месту присталица лечења оболелог ткива народног организма, што не значи да нисам за противљење злу, ја сам за његово побеђивање и стављање под контролу Па хајде онда за почетак да видимо од чега је тај наш пацијент болестан, па да му после успостављања дијагнозе одредимо и терапију ако за лечење није касно. Прва болест која се на овом пацијенту уоачава јесте изокренута слика света. Па да видимо онда како та болест настаје.

Са извртањем мозга започиње се у основној школи а можда и пре. Школска клупа ђака првака стартна је позиција у трци фалсификата. Кућно васпитање старог кова на хришћанској традиционалној основи доводи дете у незгодан положај. Маргинализује га нека невидљива центрифугално- центрипетална сила која једне удаљава а друге приближава себи. Ова невидљива сила фаворизује ону децу из стабилних потрошачких породица, боље котираних на изокренутој вредносној скали. Иако смо некад били земља несврстаних Ха!Ха!Ха! данас се свако мишљење које се не сврстава у општеважеће телевизијске и новинске истине извргава руглу а на онога који се усуди да мисли својом главом гледа се као на јавног губавца, који је дрзнувши се да размишља самога себе изопштио из друштвеног живота илити руље која је викала, виче и викаће распни га распни. У таквој тиранији духова над духом није једноставно а није ни за очекивати да на власти буду људи вишег квалитета. Са оваквом гласачком машином власт се не мења изборима, мењају се само извршитељи поганих радова док реално на власти остају исти, и стари и нови с туђом главом на раменима пројектованом у неком од глобалистичких института за вођење прљавих необјављених ратова.

Идеалисти су данас свуда у свету па и код нас ретке зверке на које је непрекидно отворена сезона лова. Они се пажљиво држе на безбедној удаљености од токова капитала. Идеализам је, дакле, скуп хоби у Србији док се родољубље плаћа и страном валутом. Револуција је првенствено лични чин па тек потом уговор слободних личности.У оваквом распореду људи и ствари немогуће је организовати побуну ширих размера. Ако се узме у обзир и чињеница да је држава банкрот предузеће које преживљава на зеленашке кредите. Да су они за које важи да имају пара, углавном, лутке којима је нека невидљива рука те паре тутнула у џепове да их обрћу и да се с њима до рока заигравају. Да Нато на Косову у својој војној бази врши интересе империје зла, да је вероватно у исто време и телохранитељ двема виртуелним марионетским државама Косову и Србији. С ким онда у Србији организовати револуцију и против кога. Ко нам гарантује да владајућој гарнитури поред НАТО и ЕУЛЕКС у помоћ не би прискочила и Тачијева ОВК, поред наше полиције јавне и тајне, државне и приватне па чак и струковне. Од врха до дна све је под контролом. Кроз она ретка срца у која се није уселио миш, свиња или пас Христос види сав јад и чемер рода неверног и поквареног. Докле ћу вас трпети докле ћу бити с вама, једино је, што и данас исто као и некад, може да изусти.

Нити сам дефетиста нити пацифиста, целог живота сам водио рат против зла и у себи и у свету, рат усамљеног вука. Некад добијао некад губио и никад престао да га водим. Зато живим са четворо деце и женом од две хиљаде динара месечно, на име једног дечијег додатка који примам од оних истинских победника револуције. Као некад народ Израиља у мисирском ропству тако данас народ Србаља у глобалистичком ропству. У овом ропству добро и зло изменише места, добар је који више има а прљав смешан и зао онај који нема, ово је општеважећа норма српског друштва. Имаш ако ти дају они који су узрпирали ако си свој узеће ти и оно што имаш. Овде се зло бави добротворним радом насмејано пред камерама, док се добро повија под наметима које му намеће законска обавеза која и не хаје за његова ускраћена законска права. Србију такође паралише апатија великог броја људи осталих без посла. Лажни социјалистички рај готово сваком члану свог друштва обезбеђивао је слободан приступ лажном дрвету живота  које је сваког месеца давало свој плод који се звао плата. Данас је приступ том рајском дрвету ексклузивно право привилеговане мањине, док већина истерана из раја дезоријентисана лута још непознатим паклом. Дакле услова за револуцију нема, карцином није захватио један орган организма него цео организам и он у наше дане метастазира. Млади незадовољни људи у Србији бар они око мене у већини случајева нису незадовољни владајућим системом вредности у Србији, него личном ускраћеношћу да се докопају пристојнијих места у том систему. Који би млад човек био незадовољан кад неморал цвета најлепшим цветовима Вавилона. Једино може бити незадовољан што ти цветови угашених срца не миришу без парфема. Ова суморна слика сумрака једне цивилизације вероватно се многима неће допасти и баш те позивам да је заједничким снагама за почетак умним и Духовним променимо.

Ова болест националног организма уклапа се у дијагностичку слику савремене цивилазције. Лаж, неморал, немилост, неправда, глупост, шкртост и грех паклене су силе којима се покрећу светски токови. Али Богу хвала појављује се над Србијом она звезда витлејемска и својим зрацима обасјава Преосвећеног Епископа Артемија са својим малим стадом. Он се усуди да сиђе са црвене аждаје и да поведе стадо у пустињу, тамо где Цркви и јесте одређено место. Остави лагодност коју светске власти нештедимице поделише са Црквеним властима и Духом Божијим вођен настани се у пустињи. Ту је истинити Хришћански Православно СветоСавски Пут изласка из зверињака и трулежи која нас је живе појела. С вером у Једнога Живога Бога у Тројици умом, срцем и душом кренимо за Добрим Пастиром Преосвећеним Владиком Артемијем Крстоносним Путем Истине па шта нам Бог да.

Осмине


Неком пажљивијем посматрачу друштвених кретања последње деценије на овим просторима лако се могао наметнути утисак да је неком великом светском планеру Тависток институту на пример дошла на ум генијална идеја да од целе једне земље направи занатску радионицу. За потребе овог подухвата за почетак је било неопходно произвести одговарајући тип човека, човека с осмином мозга. Дакле човек бурек на две ноге с осмином мозга. И почело је стварање таквог човека брисањем одлика особености организованим заглупљивањем и затупљивањем. Као други корак у овом подухвату неопходно је било уништити приватност. То се ефикасно постигло економском кризом и пресељењем  индустријских зона у стамбене и отварањем занатских радионица за упошљвање поменутих осмина. Овим маневарским потезом мирне грађанске породице излажу се целодневним тупим погледима двоножних бурека. У изазваном судару супротности и концентрисањeм на малој површини два света са две  сасвим супротстављене вредности неизоставно се ствара одбојност са обе стране којом се може манипулисати и давати јој жељени правац. У новонасталој ситуацији имамо целовитог човека и наспрам њега осморицу сваког са својом осмином мозга који неуморно буље никако не успевајући да проникну у тајну звану човек. Човек бурек практичан је и погодан за куповину једноставним маниром купца који је увек у праву, Солана на пример, само треба изразити потребу молим вас једну осмину мозга и у истом моменту можете да бирате. Осмине су такође лаке за понети и повести, а Бога ми и завести саме се крећу популарним нотама и наизменичним променама десетак телевизијских канала.

четвртак, 30. децембар 2010.

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА
www.eparhija-prizren.org
У чин Архимандрита уздигнут Протосинђел Николај
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Артемије, служио је у недељу 26. децембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 13 свештеномонаха и 2 свештенођакона. Светом Литургијском сабрању, на дан када Православна Црква слави Свете Праоце Христове по телу, присуствовало је бројно прогнано монаштво из Епархије рашко-призренске и преко тристотине верника из разних крајева Србије. Многи од верника су се и причестили пречистим и животворним тајнама Христовим.
У току Свете Литургије Владика Артемије је у чин Aрхимандрита произвео Протосинђела Николаја (Николића), настојатеља манастира Црна Река у егзилу. Чин Aрхимандрита оцу Николају додељен је после његовог дугогодишњег труда у монашком послушању и крстоносним послушањима настојатеља манастира и духовништва.
Духовни рукосад, скупоцену и богочежњиву биљку монаштва, Епископ Артемије расадио је изобилно током 20 година свога пастирствовања у Епархији рашко-призренској. Почевши од Црне Реке, где је та биљка постала видљива, будући израсла из корена светоотачке мудрости и надахнутости, па касније преко многобројних других манастира Епархије рашко-призренске, где је Христос поставио Епископа Артемија да обрађује његов виноград и даје му плодове духовне, биљка монаштва рашко-призренске Епархије расла је бујно и разрасла се изобилно. Стога, и када непријатељ ђаво, покренувши неке од људи који беху спремни да му се ставе у покорност и да му служе, на мрзост и завист према овом подвижнику вере и живота, покуша да распуди стадо слањем вукова у овчијим кожама на место пастира, стадо имајући пред собом пастира доброг и верног, не уплаши се вукова него пође за пастиром.
Плодови духовне борбе и духовног живота, невидљивог за људске очи али видљивог Богу, слатки су и благотворни српском роду. И као што је жртва и труд Преосвећеног Артемија допринела останку српског народа на Косову и Метохији, и српских светиња у корпусу српске духовне баштине, тако ће и биљка монаштва, узгајана дугогодишњим бдењем и молитвом над сваком душом, бити од помоћи своме роду.
Остатак текста, видео запис беседе Епископа Артемија и фотогалерију погледајте на адреси:
http://www.eparhija-prizren.org/sr/saopstenja/2-info/109-liturgija-ljuljaci-26122010.html
Одговори

Проследи




Одговори
|

Rajica Markovic

 коме: ERPKIM
прикажи детаље дец 29. (пре 1 дана)

Помаже Бог часни Оци!
Са својим Малим породичним шесточланим стадом пожелео бих многа лета Архимандриту оцу Николају. Богу хвала црква нам је активна у пустињи и све јача од гоњења. И сам сам пустиножитељ задњих тринаест година од како сам се против греха побунио до крви. Искушеник у светској пустињи од свих заборављен само не од Бога. Ово обраћање пастира једној у пустињу изгнаној овци за мене је новина која ми укрепљује веру и наду. Богу хвала на овом раздељивању јагањаца од јарчева и враћању Правој једном за свагда преданој вери.
Часни Оци просим Ваш Свети благослов.
Грешни раб Христове Слободе Рајица Марковић.

29. децембар 2010. 08.43, Инфо Служба ЕРПиКМ <postmaster@erpkim.net> је написао/ла:
- Прикажи наведени текст -

spc-logogracanica_header

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА
www.eparhija-prizren.org
У чин Архимандрита уздигнут Протосинђел Николај
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Артемије, служио је у недељу 26. децембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 13 свештеномонаха и 2 свештенођакона. Светом Литургијском сабрању, на дан када Православна Црква слави Свете Праоце Христове по телу, присуствовало је бројно прогнано монаштво из Епархије рашко-призренске и преко тристотине верника из разних крајева Србије. Многи од верника су се и причестили пречистим и животворним тајнама Христовим.
У току Свете Литургије Владика Артемије је у чин Aрхимандрита произвео Протосинђела Николаја (Николића), настојатеља манастира Црна Река у егзилу. Чин Aрхимандрита оцу Николају додељен је после његовог дугогодишњег труда у монашком послушању и крстоносним послушањима настојатеља манастира и духовништва.
Духовни рукосад, скупоцену и богочежњиву биљку монаштва, Епископ Артемије расадио је изобилно током 20 година свога пастирствовања у Епархији рашко-призренској. Почевши од Црне Реке, где је та биљка постала видљива, будући израсла из корена светоотачке мудрости и надахнутости, па касније преко многобројних других манастира Епархије рашко-призренске, где је Христос поставио Епископа Артемија да обрађује његов виноград и даје му плодове духовне, биљка монаштва рашко-призренске Епархије расла је бујно и разрасла се изобилно. Стога, и када непријатељ ђаво, покренувши неке од људи који беху спремни да му се ставе у покорност и да му служе, на мрзост и завист према овом подвижнику вере и живота, покуша да распуди стадо слањем вукова у овчијим кожама на место пастира, стадо имајући пред собом пастира доброг и верног, не уплаши се вукова него пође за пастиром.
Плодови духовне борбе и духовног живота, невидљивог за људске очи али видљивог Богу, слатки су и благотворни српском роду. И као што је жртва и труд Преосвећеног Артемија допринела останку српског народа на Косову и Метохији, и српских светиња у корпусу српске духовне баштине, тако ће и биљка монаштва, узгајана дугогодишњим бдењем и молитвом над сваком душом, бити од помоћи своме роду.
Остатак текста, видео запис беседе Епископа Артемија и фотогалерију погледајте на адреси:
http://www.eparhija-prizren.org/sr/saopstenja/2-info/109-liturgija-ljuljaci-26122010.html

Одговори

Проследи




Одговори
|

Eparhija rasko-prizrenska

 коме: мени
прикажи детаље дец 29. (пре 1 дана)


Хвала Вам, брате Рајица на овим дивним речима;

Бог нека Вас поживи!

Уредништво

Преданост или проданост






Између могућности Божијој преданости одан и проданости греху, слободним избором при чистој свести изабрах прву. Овим избором избацио сам себе из опште утакмице стицања и намицања, дакле постао изопштеник. Таква су правила овог света ил уђи и нестани у мноштву или сам на своју страну непостојања коју ћемо ти ми непостојећи неискреном множином великодушно омогућити. Ту сам где ме нема гледам оне што их такође, само на неки други начин нема и чудим се. Преданост ме постави у паклени рај са чије стене посматрам рајски пакао у срећној долини. Усамљен што не значи сам гледам оне у гомили саме долином док се ваљају. Сиромашан у малом богат у великом гледам сиротане великане како се губе у тачки времена. Цури време, цури па потече тачка за тачком ослобађа белину. Кратак је живот и бескрајан уједно у зависности како га ко мери од репа до главе или од главе до репа. Немам времена да се бавим премеравањем пролазности живота, тренутно се загледавам у један дућан у долини. Ради пуном паром, купује и продаје, трампи срећу за несрећу, ваља и подваљује.

Трговање народном несрећом уносан је посао на кратке стазе, на дуге стазе ова трговина се заврши губитком поштовања а ако је већих размера и судом државним, народним и Божијим. И поред овог општег наука увек је било и биће нестрпљивих и краткопаметних који су спремни да друге људе и туђе власништво подреде својој себичности. Некад им и само време иде на руку производећи баш такве и гурајући их у прве редове живота. Време владавине зле воље бира зле људе за носиоце своје воље. Трговци народном несрећом и сами су несретници који безуспешно покушавају да своју несрећу купе крађом туђе среће. Ти несрећни неостварени људи који на пола пута до себе у Богу застранише у себе по небогу остадоше на пола пута до среће и животне радости. Храна их не може заситити, богатство их не може испунити, нема те сласти те чаше меда којом могу унутрашњу горчину превазићи. Наливајући другима чашу горчине налише је себи себичног добитка ради а чашу горчине једино Христос може засладити под условом да је онај који је испија испија Христа ради. Ови горњи распеше Христа себичног неправедног добитка ради и Он их одбаци од његове чаше сладости, макар их њоме причешћивале све владике овог света. Владика Небески зна сваку тајну свачијег срца. Ови горњи дочепавају се власти у смутна и несрећна времена народног страдања и дезоријентисаности и тако смућеног и збуњеног черупају га као гуске у магли. Само истина спасава од ових нечастивих експлоататора народне несреће. Истина разноси маглу тако да безумље и безобразлук ових горе постаје видно свима. Ови безумници избезумљени похлепом, љага која се гости народном несрећом или попуцају као пресисали крпељи ил их народ ослобођен истином збаци са грбаче.

среда, 29. децембар 2010.

Банкрот добра


Држава банкротирала, уместо плата у обезвређеном папирнатом новцу, у пољуљане финансијске токове улазе кредитне картице и успостављају ред. Њима се може наставити куповина и потрошња. Његово величаснтво потрошач огрезао у прекомерној потрошњи и навици да увек буде у праву, неће остати ускраћен за своје задовољство размаженог дебила. Ово је уводни чин у тврђи тоталитаризам који ће се завршити потпуним подржављавањем човека и свих његових активности. Други чин ове сатанске представе зваће се замењивање картице чипом, наравно ради добијања нових погодности и онемогућавања губитка картице. Чип ће постати двадесет четворочасовни контролор људске слободе, локатор и елиминатор.

Сценарио некад научнофантастичних прича у наше дане стиже на репертоар виртуелне позорнице виртуелне Србије. Како је то могуће упитаће се они славски и кафански што у међувремену постадоше предпродавнички Срби. Шта ово би, запитаће се и елитистичка Србија заљубљена у сопствени одраз у огледалу. Чак ће и они што нас у ропство одведоше бити затечени тренутним, преконоћним ускраћивањем уживања прекомерне разуларене слободе. Као лопов, изненада за многе ће доћи лаж заогрнута истином. Истином коју тој истој лажи ови горе поменути продадоше једни за ситне људске слабости а други за дебеле банковне рачуне.

Та претпотопска, едемска лаж никако није могла да прође кроз наша врата да их нека рука није одшкринула а затим нека друга до краја отворила или што је још прецизније скинула са шарки, заједно са прагом и надвратком. Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах.
Речи Светог Апостола Павла осташе пречувене од оних горњих елемената, статиста и покретних цикцакасто помераних кулиса српско глобалистичке сцене. Овај  живот је,  дакле, трчање трке одржавања вере а не трке у стицању материјалних вредности, пролазне људске славе ил бег у разуларени збег и лаку забаву. Вера спасава истина ослобађа од сваковрсног ропства, себи и својим слабостима, и другима, и својти и туђинштини. Вера ослобођеника Божијих у свету поробљеном римском империјом вера Христова Духом Царства Небеског ослободила је робље и срушила царство земаљско. Две хиљаде година хришћанска вера бива искушавана кроз метеријал људске крви и меса. Никако јој не успева да на камену темељцу који је Христос сазида царство Истине и Правде. У подељеном свету подељеног човека немогуће је довршити зидање, али је зато могуће и пожељно да се од зидања никад не одустане.   

Тело жуди против Духа Дух жуди против тела, покретачки точак историје којим се кроз време котрља овај свет. Рат неба и земље кроз земљу људског тела за превласт над људском душом, срцем, и умом води се беспоштедно и бескомпромисно. Једни везују за небо уздишући загледани у вис у Небески Јерусалим, други котрљају низбрдо до у своје двориште. Све што се котрља котрља се низбрдо силази без узласка, на трен застаје па напред у нови силазак.  Силазак би био свима препознатљив и видан да не уме да себе лажно представи узласком. Тим пењућим силажењем и силазећим пентрањем стигосмо до нулте тачке над провалијом која нас дели на нас и њих. Дели нас и питање на нас који се питамо и њих које питања не море. Залудно ли беше Апостолско дело Цара Константина познато као Милански едикт, којим Црква стече верску слободу и признање од стране римске државе. Питамо се и одговарамо, дакле причамо сами са собом, а кад има с ким и међу собом.

Цар одговоран за органско тело народа Божијег и Црква одговорна за душу народа Божијег, вером вођени и Духом ношени окрећу нови лист историје, хришћанске историје, поставише у овом свету царство на небеским темељима. Царство одозго надахнуто Духом Бога Живога помера са историјске сцене овосветско, земаљско римско царство. Преображавајуће Богочовечанско небоземно Царство благодатним силама Божијим успоставља примордијалност Духа над телом, своје земаљске послове организује загледано у небо. Душа Духом светим обасјавана, облагодаћени ум и срце благородно, свето тројство земаљско држи тело на узди Богопослушности.

Близина и даљина  Бога и човека приближаваше и удаљаваше небо земљи и земљу од неба. Хлађењем вере распаљиваше се крв, људске страсти удаљаваше Бога од људи, себичне амбиције сејаше раздор. Врлинска власт по Богу добија нелојалну конкуренцију у власти по сваку цену. Најлакши пут остварења људских амбиција потеклих из пакленог плана пртинао се потискивањем знања по Богу и успостављањем знања по сваку цену. Бог који је сав премудрост јединственог Светог Тројства давао је себе онима који су се себе одрицали да би Његова знања задобијали очишћењем и усаглашењем ума срца и душе. Расколничка змија  с неба збачена и паклом спутана наставља рат с Богом нудећи људима своја знања противна промисли Божијој и Божијем предодређењу. Предодређеност добија нелојалну конкуренцију у амбициозности, воља Божија у људској жудњи за моћи, корак по корак небоземно царство одступа од неба и све више табана земљом. Ум се окреће себи, душа се окреће телу а тело светским сластима. Одбацивањем промисли Божије зидање се преобраћа у зидање вавилонске куле, свет саздан по Божијој замисли и распореду све више потискује свет побрканих лончића. Почетна змијска мудрост тањи се дебљањем тела и бујањем телесних жеља рачунајући на бројчану надмоћ. Дипломе постају покриће, фирме на празном дућану по речи Светог Николаја Свесрпског и Свеправославног.  Хиперпродукција вишепаметних ствара војску устајале памети која чека да буде радно ангажована. Радни ангажман тих умова високошколским програмима доведених до вишепаметних, углавном се обавља оним делом тела на коме се седи а не оном од просека прерађеном вишепаметном главом. Све се врти око столице на коју хиљаде вишепаметних чекају на такозваној служби за запошљавање. Данас ако имаш пун дућан робе а на њему немаш фирму др. или мр. џаба ти и роба нико неће  да је погледа. Или ако којим случајем имаш и фирму и робу која је по старом Божијем стандарду систематизована и вреднована таворићеш негде у некој забити, пошто је овај свет побрканих лончића поставио нове стандарде и системе вредновања. На његовој вредносној скали Божије вредности обезвређене су и висе наглавачке.

Узрок је ту и последице су ту а куда ћемо даље на нама је да одлучимо, Бог ће бити сагласан нашој одлуци све док она не пређе границе његове одлуке.
Дакле остаје одговор на питање залудно ли беше Апостолско дело Цара Константина.Онима који водише и воде добар рат на који нас упути Свети Апостол Павле, нит је било нити ће бити узалуд. Оним, другима који добар рат заменише рђавим миром биће узалуд и компромисни мир са ђаволом и несвети дарови од њега добијени. Тај човекомрзитељ и убица не даје на дар, он је стари трговац и то онај зеленашки који са једном каматом даје а са другом узима тако да по свим његовим рачунима увек он испадне оштећена страна, ма колико зарадио. Трговина са њим неисплатива је и води у банкрот, у ону представу која је ускоро на нашем позоришном репертоару. Банкрот добра довео нас је до свеопшет банкрота истине, правде, љубави, милосрђа, радости и то сребрњак по сребрњак.

субота, 25. децембар 2010.

Поводом подизања Часног Крста на улазу у Крагујевац



Саопштење за јавност СветоСавске нове Србије поводом подизања часног крста.



Без жеље да улазимо у намере челника градске власти који одлучише да на улазу у наш град поставе Часни Крст са иконом заштитника нашег града Светог Ђорђа, ми, чланови СветоСавске нове Србије поздрављамо ову њихову одлуку. Верно се придржавајући речи Светог апостола Павла који рече Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље, једни из љубави знајући да лежим у оковима за одбрану јеванђеља, а други објављују Христа из нечасног частољубља, не с чистом намером, мислећи да ће нанети невољу мојим оковима. Шта онда? Само кад се на сваки начин, било под изговором- било уистину Христос објављује. И за то се радујем”... Радујемо се и ми и подржавамо одлуку градске власти без обзира на искреност њених намера. Радујемо се, посебно, зато што се по уметничком решењу аутора ради о српском православном крсту, што ће скинути сенку са оног крижа који врхуни на споменику  Шумадинцима палим у последњим необјављеним ратовима.Крагујевац град страдалника заслужује да на његовом улазу стоји крст, да благослови онога ко улази, и онога ко излази, и да да мир онима  који у њему остају. Шта је крст и ко је достојан да се на њега позива, да га слави и подиже? До распећа Господа Исуса Христа крст је био проклетство, а страдањем и васкрсењем Сина Божијег постао је сила Божија и симбол хришћана. Као хришћански симбол крст симболизује самораспеће за све овоземаљске вредности и успоставља сасвим нови начин живота који све вредности очекује од будућег Небеског Царства. Хришћански крст је, сила која собом убија седам смртних грехова гордост, среброљубље, разврат,завист,лакомост, гнев и немарност у погледу спасења душе. Мада се сви ми називамо  хришћанима, хришћанство није само име, хришћанство је начин живота. Крштењем ми добијамо капару Светог духа а да ли ћемо у току живота подлећи духу времена или ћемо се душом и телом предати у свецелу службу Богу кроз Исуса Христа Господа нашег, то је непознаница чак и нама самима. Крст хришћански тражи од хришћана неуподобљавање овоме свету који сав у злу лежи. Пред крстом хришћанским велики постају мали а мали велики, богати сиромашни, први последњи и последњи први.  Сви исплаћени у овом времену страни су крсту, сви велики у овом свету мали су крсту. Ко хоће да буде мој ученик нека узме свој крст и нека пође за мном. Ко се не одрекне оца, мајке, жене, деце, брата, сестре мене ради и свега свога имања чак и самог себе није мене достојан. То је крст Христов крст Хришћана којим Свети Немањићи прекрстише и освешташе ову земљу. Немањићи који у највећој људској и владарској сили напуштаху овај свет и одлажаху у манастире, можда посташе пример и нашим градским челницима? Показаће време. Шта рећи о члановима либерално демократске странке који се побунише против постављања часног крста. Свим Србима је јасно да су они представници антисрпске политике, која се одриче Косова и пропагира слободу ненормалног. На њих се могу применити речи “ Јер многи живе као непријатељи Христова крста; њихов крај је пропаст, трбух је њихов Бог, а слава им је у срамоти, они мисле само на земаљско.” Нека Бог да, да овај часни крст  својом непобедивом силом осени све грађане Крагујевца и све градске челнике силом Светог духа, нека овај часни крст, рана демона, разагна све демоне западне демонократије која влада над човеком противно Христовом крсту, демагогијом, завођењем и осталим демонским триковима, а под фирмом владавине народа, и нека Бог да, да се Крагујевчани врате себи и својим СветоСавским вредностима.

На цвети 2008
СветоСавска нова Србија

четвртак, 23. децембар 2010.

Поштовани господине на власти!


Поштовани господине на власти! Пошто је сваки мој покушај људског и братског дијалога са Вама, с ваше стране био игнорисан, овога пута Вам се обраћам пред лицем Бога и Народа. Бог и Народ нека буду сведоци између Вас и мене.
Ви сте изабрани од нас Народа да служите општенародном и државном добру и да ослушкујете наш Народни глас и за то сте добро плаћени, али у исто време Ви сте потплаћени да будете глуви за глас Народа, да га игноришете и Ви то радите.
Како је то мугуће да Вас једни бирају и плаћају а други потплаћују, ко то може Вас преплаћене од стране Народа још и да потплати. Може онај чији је интерес наша државна територија а не наш Народ.  Ко је тај и шта ради тај чији је интерес наша територија а ми Народ му дођемо као расход. Он пројектује све Ваше потезе које Ви вучете у његову корист а на Народну и државну штету. Тај који пројектује Ваш државнички програм који је сигуран пут у наше Народно сатирање и беду једноставно, испостави налог нашој Народној скупштини, а у стварности својој гласачкој машини, да изгласа оне законе који су супротни државним и Народним интересима, али су зато у складу са његовим незајажљивим колонијалним интересима и који му омогућавају бескрвну отимачину наших општих добара. Социјализам је прошао, казаће неко, о којим општим добрима овај прича. Социјализам јесте прошао али нико не може да побије да није обавио задатак због ког је и дошао. Отео је приватну својину од њених законских и јединих власника, претворио је у друштвену, а затим отишао и оставио демократији да је новим разбојништвом, овог пута разбојничком приватизацијом додели неким новим власницима. Отето проклето господине на власти и кад тад се мора вратити или платити до последње паре. Дакле Ви, већ једном, једнима отето, прослеђујете другима, који су узгред буди речено лутке оних који Вас потплатише. Кад се те лутке једнога дана буду помериле са својих ничим заслужених а великодушно подељених улога успешних, на њиховим местима ће се појавити прави купци, илити отимачи као званични власници, оног већ једном од законског власника отетог. Дакле, поштовани господине на власти! ова демократија којој Ви служите, само је други разбојничко отимачки талас црвеног, комуњарског терора. Поштовани господине на власти! Ви сте се окружили физичком силом полиције и приватног обезбеђења, и заиста, Ви сте за нас, Народ недодирљиви. Али, има ту, готово увек, једно али што девојку квари. Заштитили сте се од оних доле који углавном за ваше махинације у отимању, од законских власника већ једном отетог, и не знају. Ту долази оно али. Нисте се заштитили од оних горе који Вас, ево већ последњих дана преко Викиликса пуштају низ воду износећи јавно Ваш сервилни, слугерањски, пузећи однос према њима, и истину о Вашој болесној похлепи. Дакле они који су Вас потплаћивали долазе да преузму оно Народно, од законског власника већ једном отето, а што им Ви омогућисте да овог пута отму за себе. Ви им дакле више нисте потребни. Долазе на својину коју сте им омогућили, а Ви постајете незгодни сведок којег ваља склонити негде, на сигурно, у неки дубоки мук. Народ који сте издали и чију сте родну земљу под ногама распродали, сигурно неће да устане у Вашу одбрану. Сви који Вас данас обезбеђују, сутра ће отићи да обезбеђују другога за исте паре. Полиција ће наставити да ради свој посао и кад јој нареде да Вас ухапси мораће то да изврши. Ово ће за Вас бити горак крај једне, у почетку слатке, преваре. Ако којим случајем нисте спремни да ову заслужену чашу жучи испијете до дна, Ви продужите јудиним путем до самог конца и конопца. Поштовани господине на власти! Таласањем Народног незадовољства, помутила се беше вода, и таква мутна избацила мутљак на површину да себично мути, вршља и муља. Умири се и ућута Народ, избистри се вода и отпоче невидљиви процес таложења. Таложи се таложе,  и сиђи на дно одакле си неприродно испливао а где ти је по природи ствари место. И поред тога што вредне камере и даље, будним оком, свакодневно пропраћају свако Ваше добро делце, а службе гоњења затварају своје сањиве очи за сваки Ваш злочин, будите сигурни да Вам време цури и да сте испунили Ваш зверињи рок. Дрво живота у Вашем рају, израсло из нашег Народног пакла, укорењено у нашим људским телима, из којих исисава животне сокове и претвара их у рајске јабуке, које Вам тако сочно врскају у устима, зар не видите, удаљава се од Вас. А Ви ћете бити истерани из раја у вечну таму и мук, где се само шкргут зуба чује.

четвртак, 16. децембар 2010.

Са крста или на крст


WEGOVOJ SVETOSTI PATRIJARHU SRPSKOM GOSPODINU IRINEJU

Drжava Srbija tvorevina srpskog naroda i Srpska Pravoslavna Crkva sastavqena od vernog naroda i sveшtenstva poniklog iz tog naroda predstavqaju jednu stabilnu celinu u veчnosti i promenqivu u vremenu. Nepromenqivu u veчnosti preчiшћenu od qudskih slabosti i podloжnu promenama preko qudskih nesavrшenosti i slabosti u vremenu. Ove dve celine vezane su vezom жivoga Boga. Pred ovdaшwom nesavrшenom srpskom drжavom, crkvom i nacijom, u ovo danas  istini nimalo blagonaklono vreme nameћe se imperativni zahtev za Unijaћewem sa ostatkom evropskih naroda. Stari san evropskih sawara potpomognut svim silama laжi i privida materijalizuje se u ove naшe dane u jedan svet bogoprotivnih, izvrnutih vrednosti. Revolucionarna i progresistiчka evropska misao namerena, kao uvek kroz dosadaшwu istoriju, da шiri granice svoje moћi, ostvaruje imperijalistiчke ciqeve pod pokroviteqstvom Meђunarodnog Monetarnog Fonda i vrшi prikriveno-prisilnu kolonizaciju zemaqa jugoistoчne Evrope. Silom novca, silom obmane i nezaobilaznom silom oruжja, sina roђenog s one strane Atlanтskog okeana, ruшewem morala ruшi pojedince i zajednice sastavqene od istorodnih pojedinaca. Isfabrikovane veшtaчke krize proizvode glad za materijalnim dobrima, umnoжavajuћi zavist i pohlepu. Srpski Balkan prostor nekadaшwih hriшћanskih kneжevina, kraqevina i carevine, padom verskim i moralnim strovaquje se preko muhamedanskog roba do povodqivog pomodara, lakovernog konzumenta proizvoda sumwivog kvaliteta evropskih mistifikatora. Uspavan mirom, buђen nametnutim ratovima, predstavqa veчito krizno podruчje i potencijalno жariшte Evrope. Sila koja Boga ne moli i Bog koji qudsku silu ne voli po pravilu uvek ukrшtaju maчeve na ovim vekovno naшim prostorima i od sudara tih maчeva kresne varnica koja zapali svet. Mentalitetu oboжenog svesnog biћa nepristojna je svaka megalomanija, otimaчina i prividni vaшarski sjaj, a mi Srbi zahvaqujuћi naшim Svetim precima, jesmo svesna biћa. Doduшe mi to nismo svim svojim brojem koji uz to nije stalan i nepromenqiv. Broj svesnih pojedinaca varira u zavisnosti od vremena i okolnosti koje nas pritiskaju, ali je uvek dovoqan da saчuvamo nacionalno biћe naroda Boжijeg. Danas broj osveшћenih predstavqa lako kontrolisanu mawinu pritisnutu veћinom koja umesto we donosi podmetnute odluke. Kako se svesnost u Srbiji odrжava na nivou sapete i nemoћne mawine, lako se moжe utvrditi ako se pogleda kakva nam je javna scena koja formira narodnu svest. Mi Srbi, skromni, radni i posluшni ne traжimo od ovoga sveta ni raskoш ni slavu, ni moћ, ni prolaznu silu,ako smo ostali Srbi verni Bogu i rodu. Ako smo se izrodili iz svog naroda uzdigavшi se iznad wega onda nam je, kao dokaz naшeg uzviшenog statusa potrebno sve to шto nam kao Srbima nije bиlo потребно. Mi prosti Srbi, znamo da smo na zemqi prolaznici i stranci ali volimo svoju zemqu na kojoj je Bog domaћin a posle wega mi. Mi tuђe neћemo ali svoje ne damo i branimo i to ne mi, nego Bog u nama koji nam ne da da se slobodnom voqom pokorimo bilo kojoj sili mawoj od wegove. Mi dajemo dobrovoqno, milostivo Hrista radi, ali ne dopuшtamo da nam se silom otima. Kupqeni smo skupo krvqu Sina Boжijeg da bi smo se prodavali. U veчite temeqe ove zemqe ugradili smo generacije najboqih Srba pa kako da ћutke gledamo kako nam to naшe najboqe bilo koja sila otima. Na naшu жalost danas gledamo kako nam se liчna svojina, opшteg dobra radi, otuђuje i postaje svojina nekog, neчijeg, tamo odnekud. Para dovrшava ono шto bombe zapoчeшe. Ekonomija divqeg zapada i razbojniчka privatizacija, uz zduшnu pomoћ lakoreчivih,  lakoumnih i lakomih na brz dobitak, odgovornih nekom i negde a ovde baш nikom, ni Bogu ni rodu. Nasledismo od naшih pa prosledismo tuђinu, sa svojeg na niчije kroz pesmu i igru. Tuћinci domaћi, razleteli u sluжbi nebratovom bratstvu, utrkuju se u ismevawu i ruшewu svog. Zaduжiшe nas i naruжiшe, oni lakoreчivi nas lakoverne. Zavariшe nam reшetke na tamnici i pogasiшe nam svetla u ludnici i dok pipamo po mraku, oni mnogoжeqni pohrliшe za sebiчnim жeqama. Ustav i zakon posvaђani, sito nepravedno seje i veje, prosejava, jedne prihvata druge odbacuje. Tek nas smrt ujednaчi. Seme raspre posejaшe grko pa nas gaze da naс razobraze, uz pomoћ raskola i omraze. Postadosmo raskolnici, raskolnici u duшi, raskolnici u svetu, i pred Bogom, izdajnici ili izdani. Onemilostivismo, pa omraжeni mrzimo, neveru чinimo il trpimo. Tek pucawem trpila dokazujemo da smo qudi, onim nequdskim nadqudima koji kao bogovi rasipaju nas plevu. Doђosmo do granice qudskih moћi i nemoћi preko koje se ne moжe i ne sme preћi i bliжi se чas u kom se sila preobraжava u slabost a slabost u silu. Pred Srbijom danas, po ko zna koji put u wenoj stradalnoj istoriji, stoji otvoreno pitawe, s Кrsta, ili na Кrst. Hristos nas kroz Lazara i sve Svete doziva na krst, Vuk i svi uжivaчi s krsta, a mi, za sad neodluчni, dvoduшni, podeqeni izmeђu dobrog imena i brzog dobitka. Muчimo se u muku pitawem: ovako raspoluћene i razjediwene, u atome rasute, ko nas moжe sabrati, ujediniti i sebi i Bogu povratiti? Ko drugi nego majka crkva. Budimo se iz zaborava, vidimo da svi zastranismo, svi zalutasmo, s Пuta u neput zaђosmo, i svi se  trgosmo i zagledasmo u чuvarku naшih duшa, naшu Srpsku, Pravoslavnu, Svetosavsku Crkvu. Oseћamo naшe жitejsko more preplaviшe vode Atlanтske i doђoшe nam do duшe, i sve nas je viшe koji vapimo Gospode pruжi ruku propadosmo. Upravqamo oчi ka brodu duшa naшih, Crkvi naшoj Boжijoj i narodnoj i u Wegovu Svetost patrijarha Irineja krmanoшa duшa naшih pred Gospodom Isusom Hristom. Чekamo da se oglasi po pitawu drжavnog opstanka i oчuvawa liчnog i nacionalnog integriteta i suvereniteta. O neotuђivom pravu oчuvawa nacionalnog i liчnog nasleђa. O nekanonskoj i jeretiчkoj teoriji i praksi koja se шiri naшom Crkvom i drma wene zidove. O samovoqi pojedinih episkopa i wihovoj neposluшnosti saborskim odlukama. O progonu SvetoSavskih sveшtenika. Sva ova pitawa samo su vrh ledenog brega na koji se Srpski Svetosavski Brod nasukao i s kog decenijama ne silazi, nemajuћi muчeniчke hrabrosti ni odluчnosti da siђe. Posle komunizma ekumenizam, posle Tita, Titovi domaћi posluшnici i internacionalni шefovi, domaћi ђaci i meђunarodni uчiteqi. Internacionala crvene zveri i crnog kneza sa svih zvuчnika grmi da nam ne ostavqa alternativu, sa wom ili u crnu zemqu. A шta na to kaжe Reч Boжija kroz Crkvu naшu. Шta kaжe ona ista Reч koja reчe ko maчem ubija maчem ћe biti ubijen i ko u ropstvo vodi i sam ћe u ropstvo otiћi. Ne protiviti se zlu jedno je, ali izvaditi zloga iz svoje sredine apostolski je poziv svim hriшћanima. Samo tim spasonosnim lekom mi moжemo ostvariti, tako potrebno unutraшwe jedinstvo i sabrati naciju pod barjak SvetoSavqa. Kao posledwi ali odgovorni pred Bogom, nadamo se odgovoru od prvog i odgovornog, jer svi ћemo podjednako i prvi i posledwi za svoja dela u ova smutna vremena dati odgovor pred Straшnim Sudom Boжijim. S verom i qubavqu polaжemo svoje nade na Wegovu Svetost patrijarha Srpskog Gospodina Irineja da ћe Srpski Brod voditi jedrima koja  Sveti
Sava razape, razapevшi sebe za svet. Da ћemo ostati jedan narod, jedan Bog posredi nas, i jedna Sveta liturgija.
AMIN.

За Udruжewe graђana srpskih rodoquba
SvetoSavska nova Srbija
Рајица Марковић
Kragujevac
11.02.2010.

недеља, 12. децембар 2010.

Други светски рат - преврат


Други светски рат је у Србији поред рата против Немаца био и револуција вођена од стране безбожних комунистичких хорди и њених притворних сатрапа, против свега што је српско, људско домаћинско и Божије. Српски национални јунак Дража Михаиловић бива безобзирно издан од стране лажних савезника, истинитих и дугорочних слугу светских банкара и крупних капиталиста уз чију прећутну сагласност бољшевичка црвена звер улази у Србију и  на место Крста успоставља власт петокраке. Нема те институције коју комунистичка петокрака није обесветила и жигосала својим сатанским жигом. Интернационала у служби крупног капитала јуришом креће у отимачину и разграђивање свега оног што се вековима градило и стварало. Закон терора уништава све на темељу пређашњих закона успостављене институције и на њихова места поставља свој темељ безакоња са кога израстају карикатуре порушених институција. Ствара се један наглавачке изврнути свет у коме ништа није како изгледа да јесте, односно ништа онако како је Бог замислио него онако како је рашчовек дозволио да буде. Ово рушење Бога које је у развијеној западној Европи обављено француском револуцијом у овом нашем православном свету касни, али успева да комунистичком револуцијом на место срушеног Бога постави озвереног човека који се уздиже изнад свега што је Божије. Живот се дозираним садистичким примењивањем силе закона замењује симулацијом живота и претвара у фарсу у којој несрећни глумци играју себе друкчије од себе стварних у улогама које им се великодушно деле без икаквог обазирања на њихове личне склоности и могућности. Царство лажи и привида расте деценијама и даје свој род, род неверни и покварен пород аспидин. Људи нестају са ове обездушене позорнице а њихова места преузимају озверени глумци. Социјализација нужно намеће деперсонализацију, уместо места слободне личности од стране друштва се наметљиво нуди унапред одређено социјално чланство по принципу узми или остави. Буди оно што се од тебе захтева па макар то било и ништа у стварању и одлучивању ако желиш да за узврат сваког месеца примаш загарантовану плату. Ништа људи својим ништавним стварањем зауставише Божије стварање.

Пројекције света


Пројекције света Васа и његова мама непрестано се огледају у огледалу света. Задивљени, ваљда својом лепотом и красотом, која се може мерити демократским потврђивањем. Демократска већина им је обезбедила сигуран прикључак веселој паради света. Живот по жељама односи победу над животом по Божијој мери, фалсификати бучно прослављају зацарење ништавности. Робови нам господаре па није ни чудо што своју воду пијемо за новце. Грађани са својим заслуженим привилегијама добијају дебеле апанаже за одбачене душе. Главе добровољно предате од стране бивших власника чувају се се  под кључем тајне полиције. Нема оних који се питају куда својим корацима, путеви носе као покретне траке само их треба сустићи и ускочити на њих. Живот постаје лагодна вожња у једном једином смеру. Језик постаје место свих сусрета, непрестани жагор врти шарене слике као неуморна филмска трака.

Један покушај промишљања о издаји


Нико није издао човека а да тим чином није издао и Бога. Ми народ крштен, народ Божији, ако издамо Богочовека одсецамо се од бића Божијег и престајемо да битишемо у вечном духовном свету и почињемо да тонемо у временски ограничену лаж овога света до крајњег уподобљавања инстинктивном животињском и демонском у свету. Овде се мисли на свесну одлуку да се изда човек којом се несвесно издаје и Бог. Како се та свесна одлука доноси и шта то подстиче човека да је донесе. Човек је оно што је Бог од њега створио и од тог Богом створеног он не може да буде ништа више, а  не би требало ни мање. На човеку је да се потруди да Божије датости развије до максимума, да ни један талант не остави закопаним. Ово би било идеално, и куд и камо лакше изводљиво да свет одавно није отпао од Бога и потпао под власт злога. Зли господар времена, води унапред изгубљени рат против господара вечности преко својих људи, док га Бог преко својих задржава. Моћно оружје богоодступника и мрзитеља сатане, против Бога и његових вредности јесте систематска промена места Божијих датости у свету и на тај начин стварање пометње. Пометеност везује као ланци, свет се креће тамо где га ти ланци воде. А воде га на супротну страну од промисли Божије. Да би се ова пометња успешно спроводила потребна је неодмерена људска амбиција која ове сатанске ланце повлачи. Амбициозност се не мири са мером датости Божијих, потребе су јој веће од могућности, хоће више пара, славе, моћи. Кушач нуди уживање за уживањем само се треба одрећи крстоносног трновитог пута Христовог. Тако се свет из генерације у генерацију удаљава од Бога свог Творца. Свака болесна амбициозност, и свако немирење са Божијом вољом, директно је супротстављање људске самовоље вољи Божијој. Седам смртних грехова окупљају све самовољне овога света у рат против Бога, и потчињавају их злој сатанској власти. Ови проклети ратници нису ни свесни да су оружје у рукама ђавола. О себи мисле да су верни а њихово вјерују гласи да Бог да здравље а за остало ћемо наћи партијску или неку другу везу.
Свака веза је издаја ближњег који ту везу нема, или је не тражи одан Божијој вољи. Верност и оданост се маргинализују, невера и издаја награђују, богоодступнички свет шири своје сатанске репове. Репови обезглављују и ропским служењем реповима изнад, углављују се тамо где су паре, слава, моћ. Свет се болесним амбицијама, све више и све већом брзином, удаљава од слободне воље и претвара у морање. Све је мање некорисних слугу Божијих а све више користољубивих слугу греха, смрти и ђавола, којима овај даје своју лажну слободу зла. Ова рушилачка слобода непријатељска је и завидљива према истинском искреном животу и стваралаштву које је окренуто вечности зато што је сама лаж и слушкиња лажи у времену. Лажљиво време лажним целовима љуби издајнике вечности. Отац лажи их поставља на висока места да буду видљиви и препознатљиви путокази светског успеха. А истинити живот стоји, распада се, свуда устајали задах жабокречине. Овај свет људског рација одметнутог од Божијег духа намеће се дрско и наметљиво као једини модел живота индивидуалног, друштвеног и државног. Што би они рекли нема му алтернативе. На нашим просторима ова најезда обезбоженог рационализама систематски руши вековима стваране вредности светосавског национализма. Руши последња два века, преко оних погорђених глава научених светској мудрости папагајским начином понављања градива, све док то градиво не потисне закон Божији исписан у уму сваког православног хришћанина. Као последицу тог двовековног умовања ми данас имамо поражавајућу ситуацију, на начин да смо, принуђени да живимо у једном охладнелом окружењу у ком је срце потиснуто заведеним и превареним умом. Овај преварени ум вара и напредује на горе, варајући и варајући се. Све недоказано светском мудрошћу, а што је по законима света доказиво одговарајућом папирологијом, од стране овог ума  бива исмејано и презрено. Бог је љубав, а љубав није ствар ума него срца што ови умници не знају јер у љубав не верују. Они верују једино у себе и у свој покварени, заведени ум.
Љуби ближњег свога, код њих се с лакоћом преокрене у, превари, покради, издај, све до уби ближњег свога, ако је њима егоцентричнима, заљубљенима у себе корисно у материјалном и промотивном смислу у процесу назидања себе у свој светској величини. Ова врста људи својим закржљалим срцем није способна да воли нити да осети радост живота коју љубав даје. Они радост траже тамо где је нема и склони су да тај одбачени Божији дар компензују у богатству, слави и моћи. Неспособни да владају собом сматрају се способнима и позванима да владају другима и они то раде и наравно на штету тих других, који су им, да трагедија буде већа једнокрвна браћа. Такви, никави, они своју једнокрвну браћу сматрају за нешто мање вредно у поређењу са њиховим братством помраченог ума. Братство помрачених умова и охладнелих срца олако расипа своје крвно братсво, али само до момента повезивања крвног братства Светим Духом Божијим у Духовно братство које расте и својим растом преображава нацију у породицу по Божијем устројству. Та породица по Божијем устројству јесте она држава коју нам оставише у аманет Свети Симеон мироточиви и Свети Сава, наши оци државотворци. Због овог државотворног дара, Богом преданом нашим Светим Оцима, ми смо на крсту Европе, Балкана и света и трн у месу сваком болесно амбициозном тиранину жедном крви славе и моћи. Камен у чизми сваког освајача и почетак његовог неславног пораза. Остати свој на своме веран Богу Својим Светим Оцима и свом српском братству. Тежек венац ал је воће слатко, оно са дрвета живота у Божијем Рају.