ПОНИЗИТЕ СЕ...

ПОНИЗИТЕ СЕ ПОД СИЛНУ РУКУ БОЖИЈУ
А УСПРОТИВИТЕ СЕ ЂАВОЛУ И ПОБЕЋИ ЋЕ ОД ВАС

Понижавање добровољно понизних посао је оних који напредују на горе варајући и варајући се. Бог се супротставља охолима а понизнима даје благодат. Србија је понижена и споља и изнутра, спољним и унутарњим охолицама. Истрпи ли у савршеној понизности и миру Божијем спољно и унутрашње понижење добиће благодат од Бога. Унутрашње понижење наносе јој сви они неправо засели на виша места друштвене лествице одакле уз садистичку сласт понижавају боље од себе. Сви они недоказани који се неправедно прибављеним лажним доказима доказују истим таквим недоказаним лажљивцима распињу немилице Србе и Србију. Њих има више од нас, али нас има довољно да им кажемо доста је било лагања. Ја сам им у своје име пре петнаест година то казао и остао насамо са Богом. То је било пре петнаест година а верујем да нас данас има довољно понизних пред Богом да натерамо у бег удружене у злу охоле.

ПОЗНАНИЦИ-ПРИЈАТЕЉИ-НЕПРИЈАТЕЉИ

Неопходно је потребно објаснити себе себи, пред Оцем у тајности, који и без нашег објашњења већ све зна, и пред светом у коме можда још по ког човека има да тражи објашњења себе и других. Ову дужност Бог даде човеку да не остане недоречен, или што је још горе, недоказан. У почетку беше Реч и Реч је веза и мост међу људима. Реч није јефтина или како то данас многе превари варљиви утисак бесцена. Реч је скупоцена скупља од пролазног злата које успе да многе замађија својим сјајем. Верујем да речима ваља пажљиво руковати и покушаћу да објасним себи на који начин ја то радим у свакодневним међуљудским односима. При сусрету с познаницима нисам баш расипник речи изговорим добар дан, здраво, помаже Бог у зависности од познанства и животног опредељења мог познаника. Ако неко од познаника учини неки пријатељски гест према мени или одговори на мој пријатељски гест њему упућен, што је морам признати ређи случај, неизоставно дође до мало богатије размене речи. Ако при наредним сусретима дође до развијања пријатељства разговори постају све дубљи, садржајнији и дужи. Тако се ствара пријатељство и стиче саговорник који уме да се каже и да те саслуша. Али, како свет није испуњен једино пријатељским људским смерањима, почесто се деси да неко према мени испољи непријатељске намере. При првом испољавању прећутим, прогутам кнедлу, али превентиве ради, сведем наш однос на ниво познанства. У случају да се испољавање непријатељства понови више пута а са друге стране нема отворености за усаглашавање насталих разлика, принуђен сам да таквог поставим на место предвиђено за непријатеља. Непријатељима не говорим ни добар дан, ни здраво, ни помаже Бог. Са њима више не делим дар Речи, не разговарам, нити са другим људима разговарам о њима. Они постају део мог разговора који свакодневно и посведневно водим са Оцем нашим који је у тајности. Да ли ћемо се опет вратити Речи не зависи од мене него од Оца у тајности и њих, од пријатељства на супротној страни.

КОРИСНО СВИМА И КОРИСНО МЕНИ

Постоји Корисно и корисно, друштвено опште Корисно и себично, ограничено корисно. Као што знамо користољубље је велики грех, извор свих зала. Има дана када човек влада над човеком на његово зло, има дана и све их је више као време одмиче. Добри народни управљачи, државотворци изграђују државу и њене институције пажљивом поделом друштвеног рада и дохотка. Радно улагање на општу корист бива награђено одговарајућим личним дохотком, све у правилној сразмери.
Ризикујем да ме неко, ко не зна за Хришћанску једнакост прогласи комуњаром за следеће речи које су Хришћанске а које кажу: свако према својим могућностима и сваком према његовим потребама. То је била она прва Хришћанска братска заједница љубави. Далеко је то од нас данас, али наше је да покушамо што више можемо да тај здрав однос приближимо.

Шта значи према својим могућностима. Као што знамо човек располаже физичком снагом и умно духовном силом која га издваја на виши степен од осталих Божијих створења. По слободној својој вољи човек би требало да може да развија или физичку снагу или умно духовну силу и то све у оквиру Божијих датости. Ово је одговран рад пред Богом, јер коме је више дато од њега ће се више тражити.

Шта се десило са Божијим датостима у ово време свеопште деструкције Божијег света од стране безбожничке интернационале. Многи који су од Бога добили неколико таланата закопаше их уплитањем у земаљску службу поставши плаћеници на платном списку противника Божијег.
Многи отпадоше кроз негативну селекцију која се спроводи на свим нивоима богоборног друштва од најнижег узраста па током целог живота, а на њихова се места увукоше послушни, да муте ионако мутне друштвене токове.
Овим начином друштвена истина која је државотворна и народна, бива потиснута да на њено место ступи друштвено корисна лаж, деструктивна и ненародна. У друштву у коме се друштвено корисна лаж зацари дође до преокрета друштвених вредности на које нас данас евроропски политиканти позивају.
Тај преокрет на који нас они који одбацише Христа себе ради позивају, у главама многих већ се преокренуо.
То су сви они који себично беру са дрвета друштвено корисне лажи и уживају у њиховој сласти без осећаја горчине и укора савести. На њихову жалост, а на Божију радост, још нису однели превагу па не могоше да направе преокрет. Али, како иду на дуге стазе не секирају се много.

Где они стадоше продужиће њихови наследници све док нас у тој мери не сморе, не дај Боже да им се оствари, да сами паднемо на колена и кажемо предајемо се, нека влада ко хоће. И то би се досад већ десило да Бог не рече ''никад вас нећу оставити ни заборавити'', и Он позива и ослабађа својим Духом људе које је од света изабрао. Једни вуку благи јарам Христов док могу, после њих настављају други и тако до краја.

Ти људи у време ове деструкције не траже за себе ништа више од тога, да се баве друштвено корисним радом у оквиру Божијих датости. И нормално, пошто друштво не покреће друштвено корисна истина него друштвено корисна лаж они бивају изгнани из друштва.
Шта ће они са тих друштвених маргина него да траже истомишљенике, и то ми данас радимо преко фејсбука.
За то време друштвено добро нестаје у партијској користољубивости и многим другим користољубивим клановима. Све око нас, генерацијама стварано, руши се на наше очи, на тим рушевинама многи чуче као лешинари на лешу и себично грабе.

Пред нама су два избора Опстанак или Нестанак. На првом можемо нешто урадити ако друштвену корист ставимо изнад личне и почнемо да се несебично залажемо да остваримо постављени циљ. Ово је тежак, трновит пут, самоодрицања, самоограничења и тражи крајњу стрпљивост и самопожртвованост. На овом путу углавном се једе горак хлеб у зноју свога лица, све док свемоћни Бог не преокрене горчину у сласт. Не дајмо се скренути са пута одважности и добре воље после кога нас чекају Божија обећања. Није нимало лак овај пут и на њему нас и смрт може изненадити ко што је много знаних и незнаних. Али ономе који није клановским смицалицама бежао од чаше жучи, који је испио све горчине, искусио све невоље и муке овога света, смрт не представља горчину, многима чак и сласт.

Други избор који нам глобалистичко друштво, преко својих најамника нуди, није ништа друго него трговина душом. Ако се одрекнемо вечног, уживаћемо у пролазном, уживати и иживљавати се све док горка смрт не дође и прекине весели пир живота. Избор је слободан на Богу и човеку.

НЕК ПРОПАДНЕ НИЈЕ ШТЕТА

Најтеже је у животу ићи својом страном, не скретати ни лево ни десно. Ако је доказано да је и први и други светски рат за творце ратова и њихове управљаче био само маневар у подели светске моћи, без обзира на вишемилионске људске жртве, питам се шта се то данас у битној мери променило, да са сигурношћу можемо да тврдимо да ће овај рат за који нам сви говоре да се готово у извесности назире бити коначни обрачун добра и зла у коме ће трећина човечанства изгинути.

Јесте да су деструктивне силе савладале и човека појединца и човечанство у целини, али ово би било мало превише јер би за ово била потребна велика доза аутодеструкције коју уживачи овога света никако не могу да смогну.

Шта ако се ово што се спрема претвори у обрачун левог и десног зла у којем ће као и увек добро извући дебљи крај а зла се међусобно измирити и неприкосновено зацарити.


Ми у Србији не знамо каквог су карактера промене у руском друштву, колико је руско Православно биће данас заступљено у руској власти, руској јавној сцени, активном делу друштвеног живота. Колико је руско биће остало руско, колики су трагови СССР-а у данашњој Русији.

Ако пажљиво анализирамо актуелно стање у Србији видећемо једно друштво у коме царује неморал и неправда, један сатанистички грешно-природни продужетак такозваног социјалистичког самоуправљања.
Све тајне и сва знања управљања залуђеним масама наслеђена из социјалистичког периода прихваћена су и дорађена десним капиталистичким захтевима тржишно потрошачког ума. Социјалистички и капиталистички материјализам постали су кавасац и брашно истог хлеба проклетства који се у Србији из система свима нуди у замену за ропски нерад. У Србији се данас а и докле ми сећање досеже уназад институционализованим лажима и преварама стиче и стицало а од ником  потребне истине увек намиче и намицало.

Каква је ситуација у Русији по том питању, на којој је моралној висини систем израстао из КГБ-а. У којој мери су верници који своју веру сведоче животом успели да заузму своје место у хијерархији земаљске Цркве. У Србији Црква благосиља владе једну за другом а оне усвајају диктате евроропских закона уперене против свог народа.
Црква у Србији гони са Космета епископа који се побунио против предаје Косова и Метохије окупаторској власти и Шиптарима а поставља на његово место другог по партијском кључу.

У Србији партијски кључ и даље откључава и закључава, кад он закључа нико не може да откључа ако нема чиме да подмаже и кад он откључа нико не може да закључа. Дакле партија је у Србији по бројчаној надмоћности победила Бога.
Каква је ситуација по овом питању партијског кључа у Русији.

Какав се то сверелигијски центар изградио у Астани.
Има пуно питања на која треба наћи одговоре пре него што сваки појединац заузме лични став. А истинити одговори увек се добро чувају од непосвећених, чак иза седам брава и партијских кључева.

Руски научници нас обавештавају како нам Американци мењају климу ХААРП-ом, па се поставља питање шта су радили руски научници док су амерички изграђивали ХААРП, ако су Руси и Американци заиста постали противници а не само партнери у глобалној светској трговини.


Још ако знамо да свака наука у свако безбожно време ради против Бога како можемо да им поверујемо. Економска наука постоји да би нас убедила у реални извор економске кризе. И све друге науке одрађују свој посао потврђујући економски пад и војну непобедивост звери из бездана.

Шта да каже човек који се у свему томе труди да живи по Богу и савести, кад са свих страна чује црне слутње: биће скоро пропаст света, шта друго, него ону познату, тамбурашку: нек пропадне није штета.
Није штета за сваког човека који не пристаје да лута лавиринтима од леве до десне лажи.
Каква штета за онога који зна да закон Божији не зна ни за лева ни за десна скретања.
Који види да се правда и истина прогоне а неистина и неморал награђују, како десно тако и лево. Који зна да Царство које чека није од овога света, тај радосно може да каже: Нек пропадне није штета.

СВЕ ИЛИ НИШТА

Припадам оној групи људи којима судбина није баш наклоњена. Све што сам покушаво да створим неке злехуде силе су разарале. Ма којим путем пошао, оне су ме обарале, сваког пута новим рвачким захватом. Како припадам оним људима који не пристају на губитак као на нешто коначно, дакле непроменљиво, реших једног дана да се ухватим у коштац са тим невидљивим противником и то у борби на све или ништа. Прво чега постадох у тој борби свестан беше моје ништавило. Незадовољен свешћу о свом ништавилу, пођох да потражим Све. После дугог трагања схватих да је Све ту у мени испод многих наслага мога ништавила. Свети Дух кога свако од нас Православних Хришћана добија на крштењу, стрпљиво чега да разгрнемо ништавило своје смртне и грешне природе и да одмах устане да нам послужи. Господ је наш помагач који нас никада неће оставити, посебно онда када нам цео свет окрене леђа. А мени и уже и шире окружење беше окренуло леђа а и ја за њим баш нисам трчао. Нећемо се свет и ја нећемо, па шта. Многе невоље, беде и болештине окомише се на мене, јер су то испробана оружја у рукама оног непријатеља с којим се борим на све или ништа. Невоља за невољом, беда за бедом, болештина за болештином и моје ништавило поче приметно да се смањује и стањује. Једнога дана читајући Свето Писмо у Откривењу наиђох на речи: ''сети се где си пао и врати се својој првој љубави''. У својој младости писао сам поезију и то ми је била нека врста вентила за сувишак духа у овом материјалном свету. Тако, подстакнут речима Светог текста, латих се оловке и папира да поново нађем своју прву љубав. У почетку сам писао афоризме и понешто објављивао у крагујевачкој Светлости, али некако није ишло како сам ја замишљао да треба. Ја напишем: ''Ова наша машина човеку да две могућности да постане шраф или млевено месо'' уредник сатиричне стране ми то одбије. Ја напишем: ''Ваљак глобализма ваља преко асфалта за демократију'' уредник и то одбије. После низа одбијања квалитетних афоризама решим да прекинем ово надмудривање које од мене ослобођеног захтева аутоцензуру и напишем збирку песама. Критику напише у истој Светлости угледни песник, али ја том критиком не будем задовољан па му и мимо реда на њу напишем одговор. Наравно строго се придржавајући реда, Светлост ми тај одговор не објави. За првом књигом напишем другу и редом до девете у којој беше и необјављена десета. Крагујевачка Светлост пратила ме неко време а затим престала да се бави приказима мојих књига. За све то време, или тачније за једанаест година мога писања ја сам се у преподневним сатима бавио и продавањем својих књига на улици испред суда. Данас ми се књига ''Разбојниково јеванђеље'' налази у ''Националној библиотеци Аустралије'' ''Конгресној библиотеци Америке'' ''Отвореној библиотеци'' и још некој која покрива ''Велику Британију и Канаду'' а ја у свом граду још увек нисам писац. Како то може да се деси упитаће се неко ко није упућен у послове света. Пре неколико година координатор за културу у локалној управи града Крагујевца предао ми је један, у моје име, написани захтев за учлањење у ''Удружење Књижевника Србије''. На тај захтев ја сам требао да ставим својеручни потпис и тиме испуним услов за добијање статуса слободног уметника. Одбио сам понуду са образложењем да моје књиге није писало ''Удружење Књижњвника Србије''него дух који се настанио у мени. После тога исто као пре тога, за све који ме знају и незнају, званично ја сам лице без занимања и докона луда. Тако је то кад радиш нешто да би био користан а не да би се окористио. Има у Крагујевцу доста писаца који су своје писање искористили и још га искоришћавају. Због таквих продаваца магле никако да изађемо на светлост дана. Овој власти а и готово свим властима потребни су писци чије је писање у супротности са животом који воде и оне их ангажују. Данас су у моди партијски писци, којима су партије мецене а чији су они надахњивачи и претходнице, па зар је чудо што се гушимо у задаху поквареног времена.

ДОКОНА ЛУДА

Игром случаја, познајем једног човека чија се књига, као србски бренд у електронском формату, нуди у четири светске библиотеке, на три континента. У исто време човек је убоги сиромах и неважећи грађанин у свом граду, и комшилуку. Размишљао сам, како је могуће да књига овог несрећника побуњеног против неправедно срећних постане извозни бренд. Размишљао и домислио. Кад се крст окрене на криву страну све је могуће. На другим, ''демократским'' континентима његова књига представља доказ демократичности његове матичне земље, јер у недемократским друштвима таква врста побуне се санкционише недемократским средствима. Смрт, затвори и логори. Данас у демократији то више није потребно. У свом граду побуњени уметник ће за све своје суграђане бити докона луда, лице без занимања. Повремено ће за ситне паре градска власт од њега откупљивати по нешто књига, које ће предати на читање бубашвабама у свом подруму. А ако тамо, на тим далеким континентима, неко од наших људи прочита његову књигу, схватиће да је у отаџбини дошло до истинских демократских промена, што може да буде пресудно око двоумице по питању коначног повратка и улагања стеченог капитала. Кад сам га недавно срео и питао како функционише на тај начин, одговорио ми је, одлично, ту сам баш где треба да будем, слободан као птица, храним се мрвицама због чега сам лаког духа и немам проблеме са пробавом. Тад у потпуности схватих оне речи Господа нашег Исуса Христа да ће многи последњи бити први а први последњи.

ЛАЈКУЈ МИЛЕ

ИСТИНА

ИСТИНА ЈЕ ТАМО ГДЕ ЈЕ МНОШТВО КАЖЕ СВЕТ. А БОГ КАЖЕ: ''ПОСЛАЋУ ВАМ ДУХА ИСТИНЕ КОГА СВЕТ НЕ МОЖЕ ДА ПРИМИ ЈЕР ГА НЕ ВИДИ И НЕ ПОЗНАЈЕ: ВИ ГА ПОЗНАЈЕТЕ, ЗАТО ШТО БОРАВИ КОД ВАС И БИЋЕ У ВАМА''.

ИМА ЛИ СМИСЛА ДА ИСПИСУЈЕМ МИСЛИ КАД ЈЕ САМО ЈЕДАН ЧЕТНИК ПРИСУТАН НА ЧЕТОВАЊУ ?

ВИ СТЕ СО ЗЕМЉЕ КАЖЕ БОГ. ЏАБЕ КАД ЗЕМАЉСКА МЕДИЦИНСКА НАУКА ПРЕПОРУЧУЈЕ НЕСЛАНО.

БОГ ЈЕ СТВОРИО ЧОВЕКА. ЧОВЕК ЈЕ СТВОРИО ВЛАСТ. ВЛАСТ ЈЕ ПОКУШАЛА УБИСТВО БОГА У ЧОВЕКУ, БОГ ЈЕ ОЖИВЕО ЧОВЕКА И КРОЗ ЊЕГА ОБОЖИО СВЕ ЉУДЕ КОЈИ У ЊЕГА ВЕРУЈУ. ''ДА ЛИ ЋУ ДА НАЂЕМ ВЕРУ КАДА ДОЂЕМ НА ЗЕМЉУ'' ПИТА СЕ БОГОЧОВЕК А СВЕ ЗНА ОД ПОЧЕТКА ДО КРАЈА. ''НЕ БОЈ СЕ МАЛО СТАДО, ЈЕР СЕ СВИДЕЛО ВАШЕМ ОЦУ ДА ВАМ ДА ЦАРСТВО''.

ГЛОБУС ЈЕ ДО САМОГ КРАЈА ДОГУРАО ВАЉАЊЕ КРОЗ СВОЈУ БЉУВОТИНУ. ЈОШ МУ ПРЕОСТАДЕ ДА БУДЕ ИЗБЉУВАН И ИЗГАЖЕН.

НЕ МУЧИТЕ СЕ ЦРНИМ МИСЛИМА, УМЕСТО ТОГА УПОСЛИТЕ СЕБЕ ЦРНИМ ДЕЛИМА, ЈЕР ВАМ ТО МОЖЕ БИТИ ОД КОРИСТИ.

НИЈЕ У НАШЕМ ДРУШТВУ БАШ ДО КРАЈНОСТИ ЦРНО,

ПОСТОЈИ И СИВА ЗОНА.

НАЈВЕЋИ ПАРАДОКС ЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА ЈЕ ТАЈ-ДА ЗА СИВУ ЗОНУ НИЈЕ НЕОПХОДНА СИВА МАСА.

КЊИЖЕВНИЦИ НАС ЗАКЉУЧАШЕ И ПРОГУТАШЕ КЉУЧ-ДА НЕ БЕШЕ ФАРИСЕЈА ДОБИЛИ БИ ОНИ КЛИСТИР ДОК ЈОШ БЕШЕ ВРЕМЕ.

ЗА МНОГЕ ЉУДЕ И ОНЕ НА ВЛАСТИ А И ОНЕ ДРУГЕ ОБИЧНЕ СМРТНИКЕ, ИСПОД ПОВРШИНЕ СВАКОГ ИДЕОЛОШКОГ СУКОБА У ДУБИНИ ЧУЧИ СУКОБ ИНТЕРЕСА. ТО ЈЕ НОРМАЛНО КАД СЕ НЕБЕСКЕ ВЕЧНЕ ВРЕДНОСТИ ПОДРЕДЕ ПРОЛАЗНИМ, ЗЕМАЉСКИМ ИНТЕРЕСИМА. КАКО РЕЧЕ БОРА ЂОРЂЕВИЋ ''ЗА ИДЕАЛЕ ГИНУ БУДАЛЕ'' АЛИ БУДАЛЕ ХРИСТОВЕ А НЕ СВЕТСКЕ.

ИЗГЛЕДА ДА САМ СЕ МАЛО РАСПРИЧАО А ПРИЧАЊЕ БАШ И НИЈЕ МОЈ МАНИР. АЛИ ЧУДА СЕ ДЕШАВАЈУ, ПА ТАКО И МУТАВИ КОЈИМА ЗАДОВОЉНО МНОШТВО ЗАВЕЗА ЈЕЗИК У ЧВОР, ПО НЕКИ ПУТ ПРОГОВОРЕ. ОБЕЋАВАМ НЕКОЛИКО САТИ ЋУТАЊА У КОЈИМА ЗАДОВОЉНО МНОШТВО МОЖЕ ДО МИЛЕ ВОЉЕ ДА РАЗДЕЉУЈЕ СЛИКЕ СВОЈИХ ЛЕПИХ И ЛЕПО ПРЕПЛАНУЛИХ ТЕЛА.

УМАЛО ДА ЗАБОРАВИМ, ЛАЈКУЈ МЕ ДАНАС, ДА БИХ ТЕ ЛАЈКОВАО СУТРА.

 ЛАЈКУЈ МИЛЕ

 ИДЕ МИЛЕ ЛАЈКОВАЧКОМ ПРУГОМ

 ПА СЕ СЛИКА СА ЈОШ ЈЕДНИМ ДРУГОМ

 ДА ЛАЈКОВАЦ ОД ЗАВИСТИ ЦРКНЕ

 ЛАЈКУЈ МИЛЕ КУД ПУКНЕ ДА ПУКНЕ.

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ. ТАД ЈЕ ЧОВЕК ЖИВЕО РАЗУМОМ И ИЗРАЖАВАО СЕ РЕЧИМА. ДАНАС ЖИВИ ОЧИМА И ИЗРАЖАВА СЕ СЛИКАМА. ДА НИЈЕ ДОШЛО ДО ОВОГ ЕВОЛУЦИЈСКОГ ОБРТА, ДАНАС НЕ БИ НИ ПОСТОЈАЛА ФИЛМСКА УМЕТНОСТ. ШТА БИ ОНДА РАДИЛИ ОВОЛИКИ ГЛУМЦИ И ГЛУМИЦЕ.

НИЈЕ ЧОВЕК ОНО ШТО СЕ ПОКАЗУЈЕ, НЕГО ОНО ШТО СЕ САКРИВА, НИТИ ЈЕ ЖИВОТ ОНО ШТО СЕ МОЖЕ ПРЕПРИЧАТИ, НЕГО ОНО ШТО СЕ НЕ МОЖЕ НИ ДОМИСЛИТИ. СУВИШЕ СМО СЛОЖЕНИ ДА БИСМО СЕ ИСКАЗАЛИ У ЦЕЛОСТИ И СУВИШЕ МАЛИ ДА БИСМО САЗНАЛИ ЦЕЛОСТ.

НАШЕ ДРУШТВЕНО КРЕТАЊЕ ОДВИЈА СЕ У СУПРОТНОМ СМЕРУ ОД СМЕРА КАЗАЉКЕ НА САТУ-АКО НЕКИМ ЧУДОМ НАОПАКИ САТНИ МЕХАНИЗАМ НЕ СТАНЕ ВРАТИЋЕМО СЕ У НЕБИЋЕ.

НЕПРИСТРАСНА СТАТИСТИКА НЕЗАВИСНИХ ДРУШТВЕНИХ ПОСМАТРАЧА ТВРДИ-ДА ЈЕ У МОДЕРНИМ МУШКО ЖЕНСКИМ ОДНОСИМА МУШКАРАЦ ДОЛЕ ЧАК И КАД ЈЕ ГОРЕ.

ДА НЕ БЕШЕ УМОРА БИЛО БИ ЈОШ ХУМОРА, И БЕЛОГ И ЦРНОГ А НАЈВИШЕ СИВОГ.

СПАСИ БОЖЕ ОВАЈ НАРОД ОД НАРОДА САМОГ, ОД НАРОДА БИВШЕГ ГРАЂАНСТВА САДАШЊЕГ, ОД НАРОДНИХ И ГРАЂАНСКИХ ВОЂА, НАРОДНЕ БАНКЕ И ГРАЂАНСКОГ СУДА ШТО ЈОШ У ИМЕ НАРОДА ИЗРИЧЕ ПРЕСУДЕ.

НЕКАД ЈЕ ЧОВЕК МОГАО ДА КАЖЕ МИСЛИМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ-ДАНАС ОВА ЉУДСКА ОДЛИКА ПОСТАДЕ НЕПОТРЕБНИ ТЕРЕТ КОГА СЕ ТРЕБА ОСЛОБОДИТИ ИЛИ СЕ У СУПРОТНОМ ПОМИРИТИ СА НЕПОСТОЈАЊЕМ

ПОШТО СУ ОВА ГОДИНА И ОВАЈ МЕСЕЦ У ЗНАКУ СПОРТА И ОЛИМПИЈАДЕ, ПОСЛУЖИЋУ СЕ СПОРТСКИМ ТЕРМИНИЈМА У ПОКУШАЈУ ДА СВОЈИМ СКРОМНИМ МОГУЋНОСТИМА ИЗВРШИМ РЕВИЗИЈУ АКТУЕЛНОГ ДРУШТВЕНОГ ОДНОСА КОЈИ МНОГИ СМАТРАЈУ НЕПОВРАТНО ДЕТЕРМИНИСАНИМ. КАО ШТО СВИ ЗНАМО У СПОРТУ ЈЕ УВЕК БИЛО ТИМСКИХ И ИНДИВИДУАЛНИХ СПОРТОВА. ТИМСКЕ СПОРТСКЕ ЕКИПЕ СУ СЕ НАДМЕТАЛЕ МЕЂУ СОБОМ ЗА МЕДАЉУ ИСТО ТАКО И ИНДИВИДУЛНИ СПОРТСКИ БОРЦИ МЕЂУ СОБОМ. АЛИ, СВЕ СЕ ТО ГОТОВО НЕПРИМЕТНО ПРОМЕНИЛО ПРЕД НАШИМ ОЧИМА, ТАКО ДА ДАНАС ИМАМО НАДМЕТАЊЕ У КОМЕ ИНДИВИДУАЛНИ БОРАЦ ИМА ПРОТИВ СЕБЕ ЦЕО ТИМ А КАД ВАНРЕДНИ УСЛОВИ НАЛАЖУ И ЦЕЛУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ

УБРЗАНО СЕ ПРИБЛИЖАВА КРАЈ ЛАЖЉИВОГ ВРЕМЕНА И ПОЧЕТАК ВЕЧНЕ ИСТИНЕ. РАДУЈТЕ СЕ И ВЕСЕЛИТЕ СЕ СИНОВИ ВЕЧНОСТИ, РАСТУЖИТЕ СЕ И ЗАПЛАЧИТЕ СИНОВИ ВРЕМЕНА, ЈЕР ДОЛАЗИ ИЗАБРАНИК СРЦА ВАШИХ А МАЛО ВРЕМЕНА ИМА

САМООБМАНА СЕ РАЂА ИЗ БРАЧНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ САМОЉУБЉА И ГОРДОСТИ. РОДИТЕЉИ ЉУБОМОРНО СКРИВАЈУ СВОЈЕ ЧЕДО ОД ИСТИНЕ ИЗА ЛАЖЉИВИХ ЗИДОВА ВРЕМЕНА. ПРАХ И ПЕПЕО, КУЋИЦА НА ПЕСКУ КОЈУ ПРВИ НАЛЕТ ВОДЕ ИЛИ ВЕТРА РАЗНЕСЕ У НИШТАВИЛО.

САМО ОНАЈ КОГА ОДЛИКУЈЕ ПОКРЕТЉИВОСТ ХИПЕРПОКРЕТЉИВОГ СПЕРМАТОЗОИДА МОЖЕ У ТРЦИ СА ДВАДЕСЕТ МИЛОНА УЧЕСНИКА ДА ОСВОЈИ ПРВО МЕСТО.

САМО ОНАЈ КОЈИ СЕ КАО МАЧАК УВЕК ДОЧЕКА НА НОГЕ ПРОЋИ ЋЕ НЕПОВРЕЂЕН КРОЗ СВЕ ЖИВОТНЕ УСПОНЕ И ПАДОВЕ.

САМО ОНАЈ У СВОМ ОПРЕЗУ ЉИГАВ КАО РИБА ИЗМИГОЉИЋЕ СЕ ИЗ СВАКЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ РУКЕ.

ОВЕ ОСОБИНЕ У СЕБИ МОЖЕ РАЗВИТИ САМО ОНАЈ КОЈИ ЗНА ДА СВЕМУ ИМА ВРЕМЕ И НАЧИН И ДА СВАКО ДОБИЈЕ ШАНСУ НА СВОЈИХ ПЕТ МИНУТА У ВРЕМЕНУ.

ОНОМЕ КОЈИ ЈЕ ИСКОРИСТИ СВИ ЗАВИДЕ, ОНОМЕ КОЈИ ЈЕ НЕ ИСКОРИСТИ СВИ СЕ ПОДСМЕВАЈУ.

А ОНОМЕ КОЈИ ПОКУША ДА ПЕТ МИНУТА ЗАМЕНИ ЗА ДОЖИВОТНО УЖИВАЊЕ ПОДСМЕХНЕ СЕ НЕБО.

БОГ КАЖЕ: ЈА ЈЕСАМ. ЉУДСКО ДРУШТВО ПОМАЖЕ ЧОВЕКУ ДА КАЖЕ, ЈА НИСАМ ОНО ШТО ЈЕСАМ, А ЈЕСАМ ОНО ШТО НИСАМ. БОГ КАЖЕ: БОГОВИ СТЕ И СИНОВИ БОЖИЈИ, ЉУДСКО ДРУШТВО КАЖЕ: БУДИТЕ КАО БОГОВИ. АКО ИЗ СЕБЕ ИЗБАЦИМО ФИКТИВНО КАО И БУДЕМО ОНО ШТО ЈЕСМО БОГ ЋЕ НАМ СЕ ТОЛИКО ПРИБЛИЖИТИ ДА ЋЕМО СЕ СТОПИТИ У ЈЕДНО СА ЊИМ. БОГОЧОВЕК У СВЕЧОВЕКУ ПОРАЗ ВРАГА И ЂАВОЛА.

ЈАОЈ МЕНИ

ЈАОЈ МЕНИ НЕПОТРЕБНОЈ НОЗИ

НЕ ЧУЈУ МЕ МОЈИ КАО БОЗИ

ЈАОЈ МЕНИ У ВАТРУ МЕ ТУРЕ

ПА СЕ СМЕЈУ МЕНИ СУЗЕ ЦУРЕ

ЈАОЈ МЕНИ ЈАОЈ МОЈИХ ЈАДА

ЗАР ДА МУЧИМ КАД МЕ ТРН ПРОБАДА

ВАПИМ ЈАДАН ДА СЕ СЛУХ ТИМ ЗГРОЗИ

АЛ НЕ ЧУЈУ МОЈИ КАО БОЗИ

ЈАОЈ МЕНИ И ЈАОЈ И КУКУ

КАКО НОГУ ДА МЕЊАМ У РУКУ

НОГА НОСИ А РУКА СЕ ВОЗИ

АЛ НЕ ЧУЈУ МОЈИ КАО БОЗИ

ЈАОЈ МЕНИ НОЖУРДИ У КАЛУ

ЈА ПОД СТОЛОМ РУКЕ НА АСТАЛУ

ТОЧЕ ЧАШЕ ВИНА ШТО СЕ СКРОЗИ

АЛ НЕ ВИДЕ МОЈИ КАО БОЗИ

ЈАОЈ МЕНИ У ЦИПЕЛИ ТЕСНОЈ

ЈАОЈ ЛЕВА ШТА ЋЕШ МИ НА ДЕСНОЈ

ЗАПЕРТЛАНА У НЕЗГОДНОЈ ПОЗИ

АЛ НЕ ВИДЕ МОЈИ КАО БОЗИ

ЈАОЈ МЕНИ ШТО МЕ КАМЕН ЖУЉА

И МИЛУЈЕ КОПРИВА ЖАРУЉА

ЈАОЈ МЕНИ НЕПОТРЕБНОЈ НОЗИ

НЕ ЧУЈУ МЕ МОЈИ КАО БОЗИ.

УМАЛО ДА ЗАБОРАВИМ, ЛАЈКУЈ МЕ ДА ТЕ ЛАЈКУЈЕМ.

ИЗА ЗАВЕСЕ

 ЗВЕЗДАМА ОКИЋЕНО НЕБО МИСАО МАМИ ДУБОКУ

 ДУША ЛЕТИ У ВЕЧНОСТ ЖЕЛЕЋИ ДА ВИДИ

 ИСТИНУ НЕДОГЛЕДНУ ТЕЛЕСНОМ ОКУ

 НЕ ОСВРЋИ СЕ ДУШО НА СВЕТ, ВЕЋ ИДИ

 МНОГЕ СУ ДУШЕ ЖУДЕЛЕ ДА ЗАВИРЕ

 ИЗА ЗАВЕСЕ ЖИВОТА КОЈА КРИЈЕ ТАЈНУ

 КАД ПРЕЂЕШ ЗАВЕСУ ВИДИЦИ СЕ ШИРЕ

 ИДИ ПРОЂИ ДУШО ВАСИОНУ СЈАЈНУ

 ИДИ ДО ПОЧЕТКА, МА ДО РЕЧИ САМЕ

 НЕ МИСЛИ НА ПРАВАЦ, РЕЧ ЋЕ ТЕ ОДВУЋИ

 НА СВЕТУ ТЕ ЛАКО ОДВОЈИ ОД ТАМЕ

 ПРЕПУСТИ СЕ САМО ОДВЕШЋЕ ТЕ КУЋИ..

ПЕСМА ИЗА ЗАВЕСЕ ГОВОРИ О ЖУДЊИ СИНА ВЕЧНОСТИ ЗА СВОЈИМ САКРИВЕНИМ БЛАГОМ. АЛИ НА СВЕТУ НЕ ЖИВЕ САМО СИНОВИ ВЕЧНОСТИ, СА ЊИМА ЗАЈЕДНО НА ИСТОМ ПРОСТОРУ У ИСТОЈ УЛИЦИ, ГРАДУ, ДРЖАВИ И СВЕТУ ЕГЗИСТИРАЈУ СИНОВИ СВЕТА И ВРЕМЕНА. ЈЕДНАКОСТИ РАДИ ЊИХ НЕ СМЕМ ЗАПОСТАВИТИ И ЕВО НАРЕДНА ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ЈЕ ЊИХОВОМ ЖИВОТНОМ МОТИВУ. УЖИВАЈТЕ ЖИВИ.

ДА СМО МИ ЖИВИ

ЦАРУЈЕ ПРИВИД, УТЕХА МРТВА

СЛОМЉЕНИХ КРИЛА ВАЉА СЕ УТВА

ВАРЉИВО ОКО УВО НЕ ЛАЖЕ

ОНАКО ЈЕСТЕ КАКО СЕ КАЖЕ

УЛИЦА ВРИШТИ ОД ШМИНКЕ ЛИЦА

ИСТИНА ТОРБА БУЂАВИХ ТРИЦА

ОСМЕХОМ САКРИТ САДРЖАЈ СРЦА

ПОЉУБАЦ СПРЕДА У ЛЕЂА ПУЦА

ЗГАЖЕНО ЈУТРО ЋОРАВО СУТРА

НЕВИНОСТ ПИШТИ НЕМОЈ УНУТРА

СРЕЋА ИЗ ЧАШЕ ЛАКО СЕ ПРАЗНИ

УКРАДУ ОСМЕХ УЗДАСИ МАЗНИ

ОДОЦНИ ЉУБАВ ГРОБОМ СЕ РАЂА

БРАЧНИ ЛОПОВЛУК НАЈСЛАЂА КРАЂА

ВИЦЕВИ МАСНИ ТРПЕЗЕ ПОСНЕ

У ВОДИ ЖЕДНЕ БУДАЛЕ РОСНЕ

ИШЧАШЕН МОЗАК КОРАК ИСКРИВИ

НЕК СЕ СВЕ СРУШИ, ДА СМО МИ ЖИВИ.

ЛАЈКУЈ МЕ ДА ТЕ ЛАЈКУЈЕМ.

МИСЛЕЋИ ЧОВЕК

МИСЛЕЋИ ЧОВЕК КОЈИ СЕ ПОЛАКОМИ ЗА СВЕТСКОМ СЛАВОМ МОРА СВОЈЕ РАЗМИШЉАЊЕ ДА ПРЕТВОРИ У ИЗМИШЉАЊЕ, У ПРОТИВНОМ НЕМА СЛАВЕ.

ТЕК КАД РАЗМИШЉАЊЕ О ОДНОСУ ТВОРЦА И СТВОРЕНИХ СТВАРИ У ИСТИНСКОМ СВЕТУ ЗАМЕНИ ИЗМИШЉАЊЕМ ФАНТАЗМАГОРИЧНИХ СВЕТОВА ОКИТИЋЕ СЕ ЛОВОРОВИМ ВЕНЦЕМ.

ЛОВОРОВ ЛИСТ ЈЕ ПОЗНАТО СРЕДСТВО ПРОТИВ НАДИМАЊА А СВЕТСКА СЛАВА БАШ НАДИМА.

АКО ОСТАНЕ ВЕРАН РАЗМИШЉАЊУ И ТРАЖЕЊУ ИСТИНИТИХ ОДГОВОРА, УМЕСТО ЛОВОРОВОГ, ДОБИЋЕ ТРНОВ ВЕНАЦ И ИЗГОН ИЗВАН ГРАНИЦА ДРУШТВЕНОГ КОНСЕНЗУСА.

ИЗГОН САЖИМА И САБИЈА ГРЕШНУ ЉУДСКУ ПРИРОДУ У ТОЈ МЕРИ ДА СЕ ЧОВЕК ТОЛИКО СТЕСНИ ДА ЈЕДИНО УСКИМ ПУТЕМ И НА УСКА ВРАТА МОЖЕ ДА УЂЕ.

''БЛАЖЕНИ ПРОГНАНИ ПРАВДЕ РАДИ, ЈЕР ЈЕ ЊИХОВО ЦАРСТВО НЕБЕСКО''.

СТАРА И НОВА БАЈКА

Једном давно, у овом нашем свету, много пре његове еволуције, реформације и револуционарне реорганизације владала је једна стара бајка. Али, по оној свима познатој истини, све се креће, кретањем хлади и мења док не поприми сасвим други облик. Тако се деси и са старом бајком, која је тада још увек имала срећан крај, како то некад лепо рече један народни посланик. А бајка ишла, од прилике овако:

Била једном три прасета. Два прасета су била весели другари, који су волели песму и игру. Треће им је често говорило: "Боље би било да сазидате неку кућицу у којој бисте били сигурни од љутог вука, уместо што се играте по цео дан". И оно је сазидало за себе лепу камену кућицу. Прво прасе је тада рекло: "Па добро", и направило кућицу од сламе. Али, вук је дошао и почео да дува и напослетку одувао целу кућицу. Тада је прво прасе отрчало, што је брже могло, другом брату, који је саградио кућицу од дрвета. Међутим вук је стигао за њим и опет почео да дува што је могао јаче. Одувао је, разуме се, опет целу кућицу.
Два прасета су онда отрчала кући трећег брата. "Пусти нас унутра! Вук нам је одувао кућице и сад нам је за петама", закукала су браћа. Брат их је увео у кућу, а убрзо се појавио и вук. "Пусти ме унутра", викнуо је, "иначе ћу и твоју кућицу одувати". "Покушај само! "одговорило му је прасе. И вук је дувао и дувао, али кућица није пала. Онда се попео на кров и покушао да уђе у кућу кроз димњак. Али треће прасе га је чуло и запалило велику ватру на огњишту. Вук је пропао кроз димњак право у ватру и изгорео.

Ова бајка са срећним завршетком важила би и данас. Али после свих неуспешних покушаја да се дочепа прасића вук који има више живота устао је и почео да се домишља како да се дочепа прасића и једног дана се досетио. Позвао је она два прасета који су били весели другари, волели песму и игру, и обећао им да ће са њима поделити сва светска уживања ако угасе ватру на огњишту. Под утиском лепих обећања која им зли вук лепо и сликовито понуди, два прасета искористише једне вечери сан трећег прасета и водом коју им даде вук угасише ватру на огњишту. Вук сиђе кроз оџак и изненади треће прасе које се једва пробуди и постаде господар куће.

Од овог дана промени се стара светска бајка, уступајући место новој, писаној по диктату злог вука. Вук преваспита треће прасе и сва три, некад добра прасета, прими у своју злу службу. Раздели им вучија овлашћења и посла их у лов на Јагње. Све оно што је некад вук њима радио, данас три прасета раде Јагњету, дувају у Јагњетову кућу, завијају, непрестано понављајући да они ништа немају против Јагњета али да их нагони зли вук. А Јагње ко Јагње, кућа му сазидана на стени која се завршава у Небу и не хаје што му три овучена прасета сваки дан досађују.