ФАКУЛТЕТ И КАПАЦИТЕТ

Био је осамнаести март. На картонској кутији коју сам сложио и претворио у простирку за седење седим испред зграде суда. Застаје један човек, старији од мене, гледа моје књиге. Осмотрих му лице, делује ми попролично ракијски прозукло.
Изволте, кажем му.
Погледа ме незаинтересовано и процеди да су му књиге преко главе, да је он из света науке. Природно математички факултет, физички смер.
Наука је велика ствар којом се баве одабрани духови примећујем ја. Питам га да ли је у ово наше време изокренутих вредности математика остала верна истини, или је као многе друге науке заблудела и дала се у службу неправедној плати. Појашњавам себе, ово говорим о стручној научној јавности која се данас у свим наукама много гласније чује од истинских научника који су увек негде по страни.
Каже, да математика стоји на чврстим формулама због чега не може да одступи од истине. Понавља ми некад давно научено, математика почива на две дефиниције, једној која каже да је све дефинисано и другој која каже да ништа није дефинисано.
Одлично рекох, то се баш уклапа у моју тврдњу о заблуделости математике, потврђујући моје уверење да се стручна научна јавност, од света произведена, за плату света, бави дефинисаним областима науке а истински научници оним недефинисаним.
Не слаже се са мном, по чему закључујем да он припада стручној научној јавности.
Идем даље, кажем да Бог стоји изнад сваке науке и даје свакоме кога је за науку изабрао онолико умног капацитета колико је сам одредио а да свет производи стручну научну јавност преко факултета независно од људских умно духовних капацитета.
Видим, није му пријатно.
Поцрвенели му капилари на лицу а лице помодрело.
Настављам даље. Сведочим му да сам ја, као прост и неук човек, добио на дар од Бога, један сасвим упрошћен вандефиницијски начин решења просте математичке радње одузимања и да у тој простој радњи са било колико бројева у брзини и тачности решења могу да победим и доктора математике. Његова непријатност расте.
Предлажем му да на лицу места утврдимо да ли је моје сведочанство истинито или није.
Каже, какве то има везе ако ја могу неки прост математички задатак да решим брже од њега, кад се он бави високом математиком.
На то му кажем, ако се у најпростијим математичким радњама чврстим математичким дефиницијама математика изврће наглавачке, какво ли је тек стање у областима високе научно дефинисане математике.
Ово није издржао, окренуо се и отишо без поздрава.

БОГУ БОЖИЈЕ А ЋЕСАРУ КРАТКЕ РУКАВЕ

Ударна сила и демонско осиње гнездо настајуће глобалне империје зла, Америка са легионском истомишљеницом Евроропском унијом покренула је одлучујући рат против последњег бастиона и чувара Православља, православне Русије.Сматрајући остале православне народе побеђеним и наметнутим протекторатом Евроропске уније сломљеним, удружена планетарна сила зла убрзано претвара Украјину у Нато базу у коју из дана у дан концентрише плаћеничке снаге за рат против Русије. С друге стране подизањем трговинских барикада и скретањем путева капитала повећава већ успостављену економску блокаду и исцрпљивање Русије.

Све указује да је пред нама велики цивилизацијски сукоб који ће се водити са једне стране плаћеничком војском католичко-протестанстко-материјалистичког запада за успостављање планетарног Царства Ћесара на челу са адским кнезом овога света, и Русије са друге, за очување православног културног идентитета и обећаног Небеског Царства.
Немилосрдна у служби зацарења планетарног зла Ћесарева плаћеничка сила Нато пакта пакленом силом телесне смрти поравњава пут за још увек у сенци скривеног али од самог Бога предсказаног антихриста и Ћесара.
У земљама које су попустиле и приклониле се наметљивом земаљском Царству Ћесара, на власт су постављени његови сарадници, глинени владари и изневеритељи својих народа. Поверовавши духу лажи који каже ,,ко може ратовати против звери'' ови су се предали Ћесаревој адској сили и отпали од силе Божијег Духа.
Ћесар иде да укине Божије, да више не важи Ћесару Ћесарево а Богу Божије. Иде и не слутећи шта га чека тамо где иде. Ми верни Православљу не сумњајући знамо да ће Ћесар остати кратких рукава чак и без Ћесаревог а да ће Богу бити враћено све што је Божије у векове векова.
Земљом се служи земљи а небом небу, свако својим превлађујућим саставом и свако своме годподару Ћесару или Богу.
Зло које се умножава има још једног неприродног сарадника у милитантном Исламу који као друга разјарена звер комада блиски, средњи исток и север Африке успостављајући крваво царство Исламске Државе.
Бежећи од ове крваве звери колоне избеглица пролазе територијама православних земаља данас под намесничком управом Евроропске уније.
Лако се може предвидети да ће у данима пред нама, кад Русија буде у потпуности заузета својим проблемима, за овима који беже доћи и они који их јуре. Где ћемо ми тада бити, коме ћемо се приволети Царству Ћесаревом или Божијем. Ови смртни над нама кажу Ћесаревом Овај бесмртни у нама каже Божијем а Његова је прва и последња.

ВЕРА КОЈА ПОБЕЂУЈЕ

Напад на Православље, који отац лажи спроводи са свих страна и из свих центара, унапред је осуђен на пропаст. Вера која побеђује свет одолеће сваком нападу и из свих ће ратова изаћи као победник. Као што је код Апостола ушао кроз затворена врата тако ће и у рату који нам се приближава, а који је у ствари већ почео, Господ Исус Христос помагати своју војску. Варају се сви заслепљени доларима који мисле да могу да покоре православне Словене. Ратом који је започео запад самом себи копа гробницу. Док се око Русије стеже змијски обруч у нашу земљу свакодневно са ратних жаришта блиског истока и северне Африке стижу колоне избеглица одбегле пред пустошењем Исламске Државе. Да ли ће са проласком последњих колона избеглица доћи колоне њихових прогонитеља, видећемо. Оно што су пројектанти зверских ратова и све зверскијег мира испланирали нас ће највероватније затећи изненађене. Ови који управљају нашим животима делећи лажна обећања и сами су жртве лажних обећања. Такви какви су растурили су војску која је могла да брани ову земљу и безбедност земље препустили лажним обећањима својих обмањивача. Супротстављени вољи свога народа који са правом жели чвршће везивање са православном Русијом, слепци на власти ризикују да покидају последње везе са Русијом ради потпуног потчињавања Европској Унији. Срби се по ко зна који пут у својој историји налазе у незавидној ситуацији. Разоружани, издани, осиромашени и међусобно посвађани и подељени чекамо сутра које нам не обећава ништа добро. Нисам дефетиста, знам да је победа на страни православне вере али, такође знам да је већински народ отпао од праве вере и добрих дела, чиме је на себе навукао праведни гнев Божији.

ПРИВРЕМЕНИ САСТАВ

Човек је привремени састав две карике сасвим супротних вредности. Карика духовна, вечна, небеска и карика земаљска, пролазна, демонска, састављају се у човеку у пределу стомака. Ту се два света неспојива и непомирљива боре за превласт над човеком. Две карике које тек смрт раздваја у човеку спајају две супротности. Која ће супротност господарити човеком а која ће се свезивати ланцима слободан је људски избор. Препусти ли се човек земаљским уживањима и њиховом стицању, сав његов живот ће бити подређен пролазности и скривеном мучеништву за пролазно. Потруди ли се да себе оствари по вечним мерилима, сав ће му се живот претворити у непрестани подвиг прохођења кроз мрачни лавиринт времена на чијем га крају чека светлост.

ОБИЧНО И НЕОБИЧНО

Добар војник Исуса Христа се не уплиће у послове обичног живота. Шта је то обичан и необичан живот о чему говори свети Апостол Павле.
Сећам се кад сам се песнички појавио у мом граду и кад су људи позиционирани у званичним књижевним круговима писали кратке новинске приказе мојих књига, сви су наглашавали неку моју необичност.
У то време ја сам уз себе имао веру и интуитивну побуњеност а знање је било код њих позиционираних. Од првих стихова, до данашњег дана, мој песнички став је опозиција свету који сав у злу лежи, и друштву које се у његовом злу као свиња у блату ваља.
Ниједног часа нисам пожелео да својим писањем стекнем било коју позицију у друштву против кога сам се побунио и од кога сам се одметнуо у свет писане речи. Имао сам прилике, није да нисам, да се и ја, као сав нормалан свет, улијем у друштвене токове, такве какви су, и нестанем у токовима обичног живота. Могао сам да се огребем за неку видљивију позицију од овог непостојања у коме истрајавам годинама и да упловим у воде извесности, пустим стомаче, браду или бркове и продајем слику о себи песнику као многи други. Могао јесам, али ми то није дозвољавало оно необично у мени које се не мири са обичним и пролазним.
Због те необичности која се по мом мишљењу зове вера у мом граду о мом писању последњих десетак година није написано ни једно словце од стране оних позиционираних, а било је повода. Закључили људи да ме позиција не занима и пресудили ми да надаље будем непримећен од њих овдашњих и солидно позиционираних у садашњости. Ова њихова пресуда увелико се поклопила са мојим људским и песничким ставом пошто и сам сматрам себе човеком будућности.
Корен моје необичности и извор мог песништава не потиче из моје жеље за добрим именом у злом друштву, напротив узрок свега што чиним и против чега се буним налази се у истини Јеванђеља Господа Исуса Христа. Смртно заљубљен у реч вечнога живота никад нисам пристао да тргујем вечним блаженством за пролазно земаљско уживање и смирено прихватам на себе осуду којом сам осуђен да будем човек будућности.

БЕСПРИМЕРНИМА ЗА ПРИМЕР

БЕСПРИМЕРНИМA ЗА ПРИМЕР
ИЛИ ГОСПОД ПОДИЖЕ И ОБАРА
У свакој гомили људи постоје појединци који се својим делима или неделима издвајају из свакодневне нагомилане досаде у којој беспримерни остатак гомиле проводи своје дане. Ови служе као позитиван или негативан пример, на једне се треба угледати а других се треба клонити. Више пута сам од многих чуо: ,,пре ћу да те убијем него да будеш као он'' или: ,,што се не угледаш на њега, он је то и то''. Као да се око ових људи окреће ток живота и као да они сами активно учествују у том окретању. И заиста учествују. Бог не би био Бог кад не би показивао себе и своје учешће у пословима света а да би то најочигледније показао Он понеки пут промени редослед у свету тих људи који активно окрећу точак живота. Једни се одозго успињу на окрећућем точку, други одозго силазе на доле а точак живота се без застајања окреће даље вертикално кружним силажењем и узлажењем. Они који су били за пример како не треба подижу се из пепела постајући пример како треба а они њихови предходници силазе у пепео ког се треба клонити. Да би овај Божији преокрет био прихваћен од заједнице беспримерних која се покреће примерима других, неопходно је потребна званична потврда промене која је настала. Потврду издају друштвени управљачи а они са издавањем потврда баш и не журе. Док потврда не стигне, заједница се прави да се никаква промена није ни десила. Први остају и даље први, последњи остају последњи, али и поред тога гомила нешто слути, слути и ћути. Од ове потврде, на коју једни чекају а други прижељкују да никад не стигне, зависи много тога у оној беспримерној гомили. Зависи, ал коме то рећи.

ЗНАМ САМО ЈЕДНО

Највећи непријатељ човечанста било је, јесте и биће знање изван Бога. Оно сатанско знање које змија понуди Адаму и Еви, које их прведе из бесмртности у смрт. Нема знања изван вере. Један је који зна, Бог у Тројици и Он из своје небеске ризнице премудрости раздељује познање коме треба. Љубав према Богу и Богом створеном свету предходи сваком знању а љубав је Божији дар човеку. Човек воли Бога љубављу која од Бога исходи Духом светим кроз Сина. Ја знам да ништа не знам, верујем Њему који је свезнајући. Он ми свакога дана даје тачно онолико знања колико ми је тога дана потребно. Ја не бринем за сутра јер ће Он и сутра бринути за мене. Он је мој Отац и никад ме неће оставити, од свих знања нека ми се ово неизбрисиво уреже у срце и ум. Ако ово увек будем знао, никад нећу бити сам јер ће Отац увек бити са мном.

ЧОВЕК КОЈИ СЕ СМЕЈЕ

СВОЈИМ БЛАЖЕНИМ ЛИЦЕМ У НЕПРЕСТАНОМ СМЕШКУ ПРЕДСЕДНИК НАШЕ ВЛАДЕ БАШ ПОДСЕЋА НА КЊИЖЕВНОГ ЈУНАКА ИЗАШЛОГ ИЗ ПЕРА ВИКТОРА ИГОА.
ПОШТО ЈЕ ПРЕМИЈЕР ЧОВЕК КОЈИ ЧИТА И УСПЕШНО СЕ СЛУЖИ ЦИТАТИМА ЗНАЋЕ ДА ЈЕ РЕЧ О ЧОВЕКУ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ.
...

ЗБОГ НЕЧИТАЛАЦА И НЕЦИТАТОРА
ЧОВЕК КОЈИ СЕ СМЕЈЕ ЈЕ У ПОЧЕТКУ ДЕТЕ БЕЗ ПОРОДИЦЕ, ЗАТИМ НЕСРЕЋНИ ЗАБАВЉАЧ ПУТУЈУЋЕГ ПОЗОРИШТА НА ЧЕТИРИ ТОЧКА, ОД САМОГ РОЂЕЊА У ВЛАСТИ ТУЂЕ ВОЉЕ.
ЧОВЕКУ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ ЈОШ КАО ДЕТЕТУ УРАЂЕНА ЈЕ ОПЕРАЦИЈА КОЈА МУ ЈЕ ЛИЦЕ ПРЕТВОРИЛА У ОСМЕХ БЕЗ КРАЈА.
ЧОВЕК КОЈИ СЕ СМЕЈЕ, СМЕЈЕ СЕ И КАД МУ СЕ НЕ СМЕЈЕ, СМЕЈЕ СЕ И КАД ПЛАЧЕ И КАД МУ СУЗЕ ЛИЈУ, ЊЕГОВО СЕ ЛИЦЕ СМЕЈЕ УВЕК БЕЗ ПРЕСТАНКА

НА ТЕЛЕВИЗИЈИ, А ТЕЛЕВИЗИЈА ЈЕ ДРУГО ИМЕ ЗА ИКОНУ ЗВЕРИ, ПОРЕД Е.П.П. ПРОГРАМА СВАКОДНАВНО НАМ СЕ ПРЕЗЕНТУЈЕ П.П.П. ПРОГРАМ.
ПОЛИТИЧКО ПРОПАГАНДНИ ПРОГРАМ.
ПОЛИТИЧКО ПРОПАГАНДНИ ПРОГРАМ СВАКОДНЕВНО УБАЦУЈЕ У НАШ УМ ДОЗИРАНЕ ПОЛИТИЧКЕ ОТРОВЕ ЧИЈЕ ДЕЈСТВО ТРЕБА ДА УСМРТИ НАШУ СЛОБОДНУ ВОЉУ.
ОВАЈ ЂАВОЛСКИ ПРОГРАМ НАМЕЋЕ НА НАС ДУГОВЕ КОЈЕ МИ НИКАД НИСМО ЗАДУЖИЛИ, ОБАВЕЗЕ КОЈЕ МИ НИКАД НИСМО ПОТПИСАЛИ, ВОДИ НАС ТАМО ГДЕ МИ НИКАД НИСМО ТРАЖИЛИ.
СВЕ У СУПРОТНОСТИ СА НАШОМ СЛОБОДНО ИЗРАЖЕНОМ ВОЉОМ.

 

ДЕМОКРАТСИ ИЗАБРАНА ВЛАСТ НАС ЈЕ ДОВЕЛА ДО НИВОА ПОРОБЉЕНОГ ИНДИЈАНСКОГ ПЛЕМЕНА.
ОДБАЦИМО ЗЛЕ УСЛУГЕ ДЕМОКРАТСКЕ ВЛАСТИ И ИЗАБЕРИМО ПЛЕМЕНСКОГ ПОГЛАВИЦУ.

СРБИЈА ЈЕ ПОСТАЛА ЗАПАД,
ДИВЉИ ЗАПАД, СА УРОЂЕНИЦИМА КОЈИМА СЕ ПОНАВЉА СУДБИНА АМЕРИЧКИХ ИНДИЈАНАЦА.

МИ УВЕК ВОЛИМО ОНЕ КОЈИ НЕ ВОЛЕ НАС
ЗАТО ОНИ КОЈИ НЕ ВОЛЕ НАС УВЕК ВОЛЕ СЕБЕ.

ЗАИСТА БЕЗБОЖНИК ПРОЛАЗИ КАО ДИМ,
ПРОЛАЗНА СВЕТСКА СЛАВА, КОМЕМОРАЦИЈА И КРЕМАЦИЈА.

СПОРТ ЈЕ САМО ЈЕДАН ОД ЛАЖНИХ БОГОВА
СПОРТИСТИ АУТОМАТИ У РУКАМА ОВОГ ЛАЖНОГ БОГА.
СВЕСНО СЕБЕ ИЗГУБИЛИ ДА БИ ПРОЛАЗНУ СВЕТСКУ СЛАВУ ОД ОВОГ ЛАЖНОГ БОГА ЗАДОБИЛИ.
МУЧЕНИЦИ ЗА ЛАЖНОГ БОГА КОЈИМА СЕ ОСТАЛИ ИДОЛОПОКЛОНИЦИ У НЕЗНАЊУ ДИВЕ.
НЕМА БОГА ИЗВАН ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА.

ВУЧИЋ СЕ ЗАРЕКО ДА ЋЕ ДА НАС УВЕДЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ,
НИЈЕ РЕКАО ДА ЛИ ЋЕ ТО БИТИ СА ЛИСИЦАМА НА РУКАМА ИЛИ БЕЗ ЊИХ.

НЕ ЧУДИ МЕ ШТО НАША ВЛАДА СВАКОДНЕВНО ПРИМА ПОХВАЛЕ ЕВРОПСКИХ ЗВАНИЧНИКА
И ПТИЦАМА НА ГРАНИ ЈЕ ЈАСНО ДА НАША ВЛАДА МНОГО БОЉЕ СЛУЖИ НЕГО ШТО ВЛАДА.

ПИТАМ СЕ, ДА ЛИ ОВИ ,,УГЛЕДНИЦИ'' ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ИМАЈУ ВАЖНИЈА ПОСЛА ОД СВАКОДНЕВНО УПУЋИВАНИХ ПОХВАЛА ВУЧИЋЕВОЈ ВЛАДИ. СВАКОГА ДАНА ДОЛАЗЕ НА ДЕСЕТИНЕ ЕВРОПСКИХ ЛЕШИНАРА СА НАМЕРОМ ДА НАМ ИЗВРНУ МОЗАК НАОПАКО. ОЧИГЛЕДНО НАС НЕ ПОЗНАЈУ, ИНАЧЕ БИ ЗНАЛИ ДА ТО КОД НАС ИЗАЗИВА САМО КОНТРА ЕФЕКАТ, ДА СВЕ УПОРНИЈЕ ОСТАЈЕМО ОНО ШТО СМО.

ДЕВЕТСТОДЕВЕДЕСЕТДЕВЕТ ЛИЦА

Данас се са патриотског Б92 огласио некадашњи политичар и писац, некадашњи краљ тргова и парастоса, некадашњи човек, а одавно америчка магична крпа и шашава бриселска лутка обешена на још шашавијем обешењачком конопцу шарених НАТО вешала.
Тешко ми је да му изговорим име због гађења, тешко ми је да му набрајам недела због болних сећања и многих лица која је измењао, али ћу морати због оних који не памте.
Погаћате многи, реч је о Вуку Драшковићу, лажном месији који је изневереном улогом духовног обновитеља Србије, светском сатанаском систему проказао, потказао и унесрећио многе истинске Србе родољубе.
Овај обешењак Нато вешала, одавно препукнуте кичме, самим собом помокрен и опогањен, из свог јадног и прејадног стања и даље бљује отровну пену.
Он који је свој политички пробој започео организавањем парастоса србским мученицима по хрватским стратиштима, данас све Србе верне Лазаревом Завету и Светом Сави и Србском Косову назива парастос елитом.
Он који је почео политички јуриш покличем србског националисте а стигао до невладиног сектора кандићке и бисерко.
Он који је некад више љубио стотинама година стари плот србског села него лажни сјај америчких облакодера данас више љуби руку америчких председника, амбасадора и амбасадиних чувара од свих Срба и свесрбског Косова.
Он који је тровао Србе ратнохушкачким изјавама, написима у својим и жениним новинама, који је у ратним дејствима имао своју личну гарду, данас је миротворац и европејац перверзног атлантског начела који позива све Србе на признавање пораза србске државне политике.
Он који је у почетку политичке каријере истурањем исфабрикованог лица Србина СветоСавца имао на својој страни безрезервно поверење пола милиона СветоСавских Срба успео је да са тим непроцењивим капиталом не учини ништа корисно за народ а учинио све да га као сваки блудни син расипнички потроши.
Он се данас на пучини евроатлантског политичког мора воза у ораховој љусци, бацан таласима побеснелог мора од странке до странке и од владе до владе, бљује прљавштине којих се његови заштитници од дављења и коначне политичке смрти из владе и владине надвладе устежу и гаде.
Из тог плутајућег и бљујућег стања, овај некадашњи човек, полумртвац са хиљаду различитих и међусобно посвађаних лица, изјављује за своју орахову љуску да је ледоломац на србском европском путу.
Пропаст овог избљуваног полумртвог човека најочигледнији је знак пропасти пута за који је радио док се уз помоћ мноштва тајних помагача скривао иза свих оних деветстодеведесетдевет лица.
Пораз србске политике организовали су и спровели сами политичари уз помоћ својих послушника и тајних служби а за рачун политичког мирнодопског и ратног налогодавца Евроатлантског Савеза.
У овом пројектованом и сваким делићем спровођеном ратнополитичком поразу већински србски народ није учествовао и не сноси никакву одговорност за тренутно стање.
Искључиви кривци за пораз који нам се намеће од стране ових поражених људи јесу они сами. Тајна коалиција свих политичких партија у којој нема ни власти ни опозиције, где свака влада, свака партија и сваки појединац игра улогу која им је намењена док је не изиграју, затим мењају места и улоге а представа за наивне будале и покварене себичњаке иде даље.
Они који су нас опљачкали и осиромашили, у наше име капитулирали, предали се непријатељу и одрекли себе, који сад покушвају да и нас заведу да на себе примимо ову само њихову срамоту и не слуте да су у грдној заблуди верујући да своју кривицу могу пребацити на све нас и да ћемо је ми примити на себе.
Они су искључиво своја срамота и оних који их тврдоглаво бирају а којих нема више од тридесетак посто и нека је они носе а ја лично на њу не пристајем и никад нећу пристати.

ЈУНАЦИ СВОГА ВРЕМЕНА

Смењују се времана, једно оде друго дође, свако са својим распаковано упакованим пртљагом које вредноћом мрава вуку ужурбани путници до крајњег вечног одредишта. За народну већину време је равница коју треба како тако превалити, али постоје и они ретки појединци који временом пролазе силазно-узлазном путањом. Постоје људи од којих се у дане владавине једног времена са гнушањем глава окреће на другу страну а које већ наредно време награди да их се гледа са дивљењем. Постоје људи које одлазеће време нагрди а долазеће награди и обратно у вазда кружном току времена. У овом свету подељених душа и релативизованих вредности постоји добро и зло време. Време у коме већина нагиње за добром а мањина за злом важи за добро време а кад се зло умножи и постане владар већине увек се звало зло време. Свако време има своје јунаке, људе на гласу позитивне и негативне.

Цветко Брзаковић вишедеценијски преварант из Брзе Паланке није насумице изабрани лик којим започињем овај претужни запис једног злог времена. На жалост он је тек један од карикатуралних јунака наших дана. Зло време квари добре обичаје, на дно потапа добре људе избацујући на врх друштвене реке свим баграма обагрене демонско људске креатуре. Беше то време кад кућни љубимци и њихови господари неприметно изменише места и звања, после чега се није могло знати ко кога шета и ко је коме господар. Време у које многи људи одбацише славу бесмртног Бога па дадоше славу смртним људима, четвороножним животињама, птицама и гмизавцима. Никакво чудо што симболи брзог успеха таквог времена посташе гмазови калибра Цветка Брзаковића. Никакво чудо ни то што Цветково презиме вуче свој корен из породичног наслеђа и библијске мудрости, онај корен за који се каже брз на плен хитар на грабеж.

Цветко се никад није истицао као бистро дете али је зато увек био лажљиво дете. Не мари, свако ко има стрпљења у овом земном животу дочека својих пет минута. Цветко у почетку нестрпљив а уз то и насртљив беше претекао време жудњом, због чега неколико пута би приморан да по неколико година одчучи иза браве чекајући оно застарело спороходно време.
Како су му од младих дана, опсесија били бели мантили и плава коса он је једног дана набавио бели мантил и офарбао косу у плаво. Загледнуо се у огледалу одакле га је гледао млади доктор, светле плаве косе у белом мантилу. У почетку ординирао по Брзој Паланци, вршио повремене контроле стасавајућих девојчица и трудница по оближњим селима.
Ишло му лепо. Народ добар, још не беше заражен вирусима злог времена, снисходљив према образованим људима, а посебно пун поштовања и љубави према лекарима. Заволели младог доктора, дружељубивог плавушана, па му делили шаком и капом. Утркивали се ко ће боље да га почасти, ко ће боље да га угости, многи би га радо и за зета имали.
Међутим, једног несрећног дана провалише Цветкову превару и стрпаше га на неколико година с оне стране браве. После овог преокрета животни му се простор сузио брзопаланачко село му постало тесно а жеље се преливале претећи потопом тела. Ни сеоске газде ни њихове младе ћерке и снаше нису више могле да засите Цветкову глад за авантуром. Због овога је био принуђен да потражи својој души одушка па се преселио на сам извор грешне реке. Лепо се угнездио у престоници, ординирао по свим важним институцијама и престижним бутицима и радњама. Проналазио жртве, улазио, нехајан, у белом мантилу из ког су сасвим спонтано вириле слушалице, са припремљеним изговором да је излетео на хитну интервенцију, у брзини заборавио новчаник а искрсао му непланирани трошак. Наравно, за помоћ се није  обраћао вазда услужним продавачицама и продавцима већ искључиво шефовима и власницима. Ови су се лепили ко птице на лепак, излазили у сусрет младом лекару, он их на брзину пељешио и нестајао. У то време увелико беше трајао одлив ''мозгова'' који неки покушавају да припишу изуму овог времена. И у том одливању мозгова и црева одлио се и неки београдски лекар. Цветко чуо за ово, отишо код његове мајке, представио се као колега њеног сина, објаснио како је био код њега на вечери и пијанци кад су га испраћали на пут за Либију и том приликом у његовом стану заборавио мантил, слушалице и апарат за мерење притиска. Докторова мајка, не сумњајући у дотад још ничим пољуљану лекарску етику колеге свога сина, направи почетничку грешку и да му кључ од стана. Поред лекарских инструмената, Цветко почисти стан и за неколико хиљада марака, врати кључ ,,колегиној'' мајци и опуштено настави да ординира престоницом.
Али поново га једнога дана провалише и сместише иза браве. После неколико година чучања поново се појавио у Брзој Паланци. У почетку се врзмао по бироу рада, нудио посао младим сељанчицама тек пристиглим у град а за узврат уживао у њиховој страсти. Умало да заборавим да у уводној напомени унесем и ово, поред страсти за белим мантилима и материјалном преваром, Цветко је имао и неодољиву страст према женама. Иако је био скромне физичке конституције нимало се није либио да при обузетошћу овом страшћу примени и физичку силу. Тако је и због насилног задовољења блудне страсти још неколико година додатно одчучао иза браве. Све у свему Цветко је на том месту провео неких десетак година због изражено развијених својих људских слабости.
Ово мало што написах не би било вредно помена да се само време није за то побринуло. Време које уме мајсторски да се поигра својим вољним и невољним актерима баш се поиграло са неколико генерација Срба у намери да им све изврне на главачке и да у том извртању исмеје саму истину. У том временском пројекту извртања и исмевања истине Цветку је припала запажена улога превратника и превртача свега онога чему смо од детињства и лепим и батинама учени. Да би се добре навике једног времена промениле потребно је зло време које као тајфун пројури уздуж и попреко кроз људско друштво рушећи пред собом све што је било на старим темељима добра постављено. Овај бесни насртај злог времена на добре старе обичаје манифестује се у виду кризе која незадрживо и обимно наваљује са свих страна друштва на све стране рушећи све његове сегменте. Криза произведена у једном центру и стационирана у више центара по извршној команди креће у јуриш на више фронтова у рату за рушење старог и успостављање новог. За успешност у сваком рату најбитнија је јака економска база због чега се новаторски јуришници обилно материјално наоружавају док се у исто време мете њиховог напада сасвим одсецају од економске базе. Овај ратни подухват бива лако остварен обезвређивањем поштеног рада штампањем и пуштањем у оптицај велике количине обезвређеног новца који се у рукама нападнутог дела друштва претвара у неупотребљиви ћорак којим се не може насупрот стати моћном непријатељу наоружаном великим убојним количинама страних монета. По старом ратном правилу које гласи: ако непријатеља не можеш победити ти му се придружи, многи нападнути субјекти објављују капитакуцију и невољно се придружују незаустављивој противничкој сили. Овим малим ратним дејством Цветко Брзаковић постаје лидер и контролор бројних побеђених субјеката.
У живој и непрестаној комуникацији са централном отаџбинском управом у престоници Цветко врши ратно дејство у родној Брзој Паланци и околини.

БИО ЈЕДНОМ

БИО ЈЕДНОМ
Био једном, у једно време силазећег човечанског пута, један човек вешт у људском сналажењу. Док је све у његовом окружењу суљало путем општег опадања, док се код свих све тањило и расипало једино се код њега удебљавало и сабирало. Знао је он, неким интуитивним знањем, да су синови овога света у својим пословима мудрији од синова светлости и овим је знањем неуморно крчио себи пут. За прикључак легалној зони добрих послова у свету човеку од амбиције на услузи стоје одговарајући центри моћи којима се приступа већ разрађеним протоколарним обрасцем. За већинско успавано људско месо суљајуће од зла на горе овај пут је недоступан и невидљив а отвара се само за њих, изабране синове света. Кад се у изабраним синовима света упали лудачки фитиљ о сопственој величини сва чула им похрле у испомоћ, на првом месту чуло вида и слуха. Својим и сарадничким чулима предвођен, вођен и навођен дође овај изабрани син света до првог центра моћи свемоћног светског царства, оног локалног центра који је био прва спона са свемоћним светским царством и почетна лествица на вртоглавом путу светског успињања.
Први члан протокола испуњавао се плаћањем десетогодишње чланарине за чланство у клубу успешних привредника. Испуњавањем овог првог члана пред изабраним сином света широм су се отварала врата робноновчаних трансакција, и може се рећи да је први члан био лука из које се испловљавало у слободно широко море плутајућих роба и капитала. У овом моћном мору нестајале су све прљавштине са новчаница, крваве мрље, мрље од уља нафте, никотина, дроге нестајале су у трену неким чудом над чудима.

СВАШТА ИЗ НИШТА
Ти си био свашта и то из свога ништа, несвесно, без злих намера учествовао си у многим теби непримереним радњама. Једноставно налазио си се тамо где ти није место, са људима којима ниси припадао. Шта ћеш да ти кажем за твоју утеху, ниси ти главни кривац због тога. Твоја крививица састоји се у томе што се ниси потрудио да упознаш себе. Да си на време упознао себе ти би познао и свет и сва људско друштвена премештања која су се у свету издогађала и која се свакодневно догађају. Најмање је људи у свету који се у овој и оваквој друштвеној заједници заиста налазе на свом месту, зато не мучи себе него упознај себе. Упознаш ли себе, своју пролазност и бесконачност, своје добре и лоше стране, решиш ли да порадиш мало на себи, и то не из разлога да би се допао другима, него да се не би стидео пред собом, живот ће ти открити нека дотад сакривена задовољства.

ПРОЛАЗНИК
Пролазник који пролази улицом запажа фасаде кућа, уређена или запуштена дворишта, урушене или затегнуте ограде, не допирући погледом у унутрашњост домова чијом је спољашњошћу фасциниран. Углавном су људи овакви и у свом пролажењу кроз живот. Спољашњост је оно чиме су заокупљени подједнако и код себе и код других људи. Већина се бави фасадама, напирлитаном или запуштеном људском формом уместо суштином. Свет је увелико постао приказивачница форме док за суштину нико нема времена. Лакши пут је постао већински избор савременог човека и удаљио га од себе и других.

ЗАВОДЉИВА ВРАТА
Кажеш да си и ти више путао био доведен до самих врата пакла, да си видео и сагледао лажни сјај заводљиве лепоте тих врата о којој многи сањају. Та врата ка којима се многи гурају о газе сачињена су од различитих материјала паклених из ризница, углавном пролазног очаравајућег блеска. Захвали Богу који те је сачувао, који је рекао да ће сазидати Цркву којој врата пакла неће наудити. Зинула су, кажеш, та врата а људи хрле да уђу кроз њих, чак и своју децу кроз њ...их гурају. Досадило људима да животаре обичним људским животићима, од данас до сутра, сви би да се вину у висину популарних звезда, да се и о њима прича, да све очи буду упрте у њих. Примамљив је живот у светлости рефлектора пред милионима радозналих очију. Популарност је наличје славе чије је лице вечна ругоба, ал коме то рећи, зар онима којима уши користе за навођење. Пакао је наопако постављени рај заводљив и примамљив за приказиваче и приказивачице. Одолети му могу једино они, непрестано задубљени у временско ништавило и вечну славу. Теши се пролазношћу мука и уживања на личном ходочашћу до изгубљеног животног смисла и нипошто не клони пред бројем заведених душа.

ШАХ ЈЕ ИГРА

Недеља, ко зна која по реду у рукама господара хаоса. Седиш у Србији и чекаш почетак московског пролећа, од стране плаћеничких хаотичних сила заказаног за данас. Питаш се да ли је могуће да се зло у тој мери наметнуло планети и зацарило у људским срцима да је почело да им искаче на очи.

Идила тридесет година млађе украјинске манекенке и прозападног руског политичара сврши се његовим одстрелом.

Да ли је он по оној библијској као во на клање ишао за њом до самог жртвеника новог светског поретка.
У потрошачком друштву и политичари су роба широке потрошње, понекад и жртвени јарци, да ли је то Немцов знао или није док је очекивао расплату са друге стране зида, ко то зна. Или си извор добитка или те нема. Очигледно да су господари хаоса израчунали да ће из Немцовљеве смрти извући већу корист него из његовог живота.
Кажу да је убијени био велики критичар руског председника и загрижени пријатељ Украјине. Таквих пријатеља наших непријатеља гомилама имамо и у нашој земљи тако да помоћу њиховог профила без проблема скоро стопроцентно тачно можемо да саставимо психолошки профил убијеног Руса одрођеног од матице.

Шах је игра у којој се неспретно постављене фигуре на погрешним местима на шаховској табли једу потезима спретног играча. Политичка партија шаха функционише на исти начин.
Да би смрт попримила романтичан карактер ту је и незаобилазна црна дама, тридесет година млађа, лепа као дах наступајућег пролећа.
Било како било Немцов се са четири метка у леђа ослободио силе гравитације.
Највероватније су га његове људске и политичке тежине ослободиле баш оне силе којима је свом својом људском и политичком тежином загрижено гравитирао. Постао лакши на мерилима жив него мртав и здраво. Ко би још могао да извуче корист из његове смрти осим онога који му је обезбедио да га смрт затекне у лепом друштву и хаотичном пролећном расположењу.