СРЦЕ РАЗУМНО

СРЦЕ РАЗУМНО
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. Увек важеће, непролазне речи Соломонове додатно се актуелизују у наше време карактеристично по потрошачком друштву у коме живимо. Време светом створено, за многе људе данас, само је једно од потрошних добара које треба утрошити угађајући себи. Процес организованог избезумљивања спровођен са свих страна и са свих нивоа људског друштва даје грандиозне резултате. Безумника свуда, заселих по групицама, који се наслађују својим безумљима. Ко још, поред оволиких забавних садржаја, тражи знање. Толико је паметнијих и пречих ствари од знања.

ПРЕТЕНДЕНТИ
Осиромашили смо на првом месту осећајно а онда је ово почетно сиромаштво узроковало читавим низом последичних сиромаштава. Срце које не осећа престаје да шаље сигнале уму задуженом за мишљење. Безосећајност води у умну тупост, тупост се окамењује у глупост која не пропушта ни једну прилику да реализује своје наврле потенције. Непресушни извор потенција свих људских глупости ускладиштен је у најмрачнијим дубинама људске подсвести над којима царује господар таме овога света и претендент на титулу кнеза свих људских душа. Душама уловљеним у своје мреже претендент увећава претензије и потенције неопходне за остварење тих претензија. Мржња и презир свега што је Божије основна је потенција којом претендент обдарује своје претендентске слуге.

МАСКЕ

У друштву, оваквом какво је, формално правни статус једног човека у потпуности дефинише друштвено место и част дотичног човека. Појам формално правно не смемо размишљати на свакодневни сужено банализовани законски начин. Оквири формално правног некад су претерано сужени док су понекад претерано растегљиви у зависности од низа обичним смртницима углавном непознатих околности.
У нашем народу укорењено је и обичајно право, додуше избледело и од накарадне употребе умногоме извитоперено. Постоји и добар и зао глас који чаршија о својим људима разноси, ипак у ово модерно време све је то на друштвеном тасу пажљиво извагано и сведено у формално правне оквире. Формално образовање које дају јавне школске установе увећава могућности лакшег стицања одговарајућих материјалних добара које друштво нуди својим члановима. Школоване људе прати добар глас, добра радна места у друштвеним јавним службама, што представља окосницу доброг и мирног живота у складу са друштвеним нормама.
Судбинском предодређеношћу живео сам животом слободе а не формално правним одређењима. У том свом свету, умногоме растерећеном од формално правних стега, сретао сам разне људе чији формално правни статус ни по чему није одговарао Божанској суштини коју су ти људи у својим дубинама носили. Познавао сам људе који су свој људски век проживели као извикани јавни грешници и криминалци а који су у себи носили спутане монаде Божанске суштине. Против ових људи као да су се завериле неке навидљиве друштвене силе које нипошто нису дозвољавале да се у њима развију те успаване потенције добра које су у себи носили. Свако њихово добро дело био је пуцањ у празно, а свака погрешка погодак у буре барута.
Често сам се питао ко је тај који иде испред ових људи и пред њима помера добре мете постављајући уместо њих бурад са барутом. Ко је тај који управља друштвеним погодцима и промашајима, ко је, и како му је име.
Да не помисли неко да сам сав свој век провео у криминалном миљеу, наставићу са приповедањем али с другог краја.
У свом животу упознао сам и огроман број формално правних праведника који испод друштвено додељене маске праведника прикриваху таквког моралног дегенерика каквог не препознах ни у једном од оних јавно жигосаних грешника. Они први јавни грешници и криминалци на гласу током целог живота били су од стране друштва гурани у чопор вукова и никакво чудо што су се у борби за опстанак и сами овучили. Док су се они борили за живот и у тој борби излазили на лош глас, дотле су се ови тајни ђавољи шегрти облачили у јагњеће коже формално правних праведника.
Знам доста случајева где су ови са друштвеним маскама јавних праведника немилосрдно судили и пресуђивали онима са од стране истог друштва натакнутим маскама јавних грешника у име тог истог друштва које је створило и једне и друге. Док сам све ово слагао у срце из срца сам зачуо глас ''Ја нисам дошао да спасем праведнике него грешнике''. Солидаран са, својим пријатељима, јавним грешницима, стрг'о сам друштвену маску с лица и стао на улицу као јавни грешник и илегални песник. Ту сам, испуњава се четрнаеста година, сам и без маске.

БОГ ЖИВИХ

Бог је Бог живих а не мртвих. Сви живи Срби у Христу Богу својим делима непрестано служе Богу, како ови у телу тако и они изван тела. Бог је свекрећућа сила неуништивог живота истинске светлости која управља свим душама као и свим створеним светом. Време није материјална творевина и као такво игра скривалице са материјалним видом и умом. Тек отварањем духовног вида и ума кроз Господа Исуса Христа сагледава се непрекидна нит времана и спознаје њена вечна дужина. Материјално тело је ограничена просторна творевина која на одређено пролазно време удаљава човека од његове вечне суштине. Душа у Богу саздана напајана безграничним бива неухватљива за законе простора и времена иако мора привремено да носи терет тела. Увећавањем телесне материјализације увећава се и раздаљина творевине од Творца. Материјалистичко-телесни умови удаљавају се од свог вечног Творца и свог Богом изабраног родитеља и основача нације. ''Светлост светли у тами и тама је не прихвати. Својима је дошао и Његови га не примише. А свима који га примише даде моћ да постану деца Божија,-онима што верују у Његово име, који се не родише од крви, ни од воље тела, ни од мужевљеве воље-него од Бога.'' За разлику од помрачених материјалистичких умова, заборавом и самозаборавом, удаљеним од Бога, синови светлости у телу започињу духовни живот и просветљење приближавајући се Богу и својим вечно живим прецима изашлим из тела и приступилим на већу близину беспочетној Божијој светлости.

Господе Боже над војскама, пошаљи војске својих светлих добропобедних пукова да разагнају зле легије временско просторних обмањивача.
Амин.

ПОМАЖЕ БОГ СРБСКИ ПИЛИЋИ

Пилићи орлићи који прокљувасте љуску јајета и изађосте на светлост дана. Пилићи орлићи СветоСавски ко вас је затворене у љусци јајета дозвао да је искљујете и на светлост изађете.
Владика Николај велики СветоСавски орао вас је дозвао знам из личног искуства.
Пробудиће он и нашу тешку за буђење браћу која још не пробише љуске јаја у којима су заточени грешним сном.
Богу је све могуће а истински светитељи носе живог Бога у себи.
Радујте се пилићи орлићи, расту вам умна крила, неки од вас све слободније леткају, неки се подижу високо на небо, радујте се небески синови и не брините се за своју још уснулу браћу.
Ко је пробудио вас пробудиће и њих, ко је вас окрилатио, окрилатиће и њих.

СРБСКИ ГЕН И КЛИЦА БОЖИЈА

Глобална агресија сатанских сила пресвучених у многа и разна маскирна одела повела је последњи и одлучујући бој против Православља. Сва ова банкарско исламистичка гунгула која се од Африке до Азије ваља ка православним земљама Балкана није ништа друго, до стратешко премештање непријатељских војних снага. Евроропска Унија подиже у Мађарској зид као заштиту од будућих дешавања која ће потресати Балкан и Русију. По ко зна који пут у историји имаћемо на делу банкарско-папистичко-исламистичку коалицију против православних. Наша Србија која је, вољом Божијом и заслугом србских Светитеља и Мученика, у највећој мери сачувала доминантну генетску структуру треба се на брзину претворити у нездраву средину туђег гена и сатанске убилачке клице. Колоне избеглица за које не знамо са сигурношћу ко је избеглица а ко извидница нагомилавају се у генетски чистим земљама Балкана, па и код нас. Немајући намеру да се бавим овом темом већ другом морао сам да направим овај осврт на наше тренутно окружење. Као што у наслову стоји моје размишљање ће бити усмерено на нас саме. Да разјаснимо на почетку шта је то србски ген и клица Божија. Прво спајање људског гена и клице Божије десило се вољом Божијом кроз Пресвету Богородицу Марију њеним безгрешним зачећем од Духа Светог. Јединородни Син Божији Господ Исус Христос, Бог и човек, одбачен од већинског дела свога генетског братства, преноси Божанску клицу на своје ученике Свете апостоле и све потоње крштене ученике хришћане. На Балкан и у Србију Божанска клица Сина Божијег пренета је пре династије Немањића, али је у време Светих Симеона Мироточивог и равноапостолног Светог Саве србски ген у свенародној целини замешен са Божанском клицом. То је то наше СветоСавље укорењено у Божанској клици Сина Божијег које је имало и има Божанску моћ да од најобичнијег пастира, који безазлено трчкара за својим стадом по србским врлетима, дејством својих безграничних Божанских сила на његово чисто, безазлено срце створи умног богослова. Богу хвала! а сатани стид и срам, србски ген и клица Божија у ово тешко време по србски народ доживљава пробуђење и раст Јеванђелског зрна горушице кроз владику Артемија, и Николаја са монаштвом и свештенством и свим верним народом које србски ген и клица Божија позва и непрестано позива у Србски дом на Србски окуп. Времена још има да се сви отпали од србског гена и клице Божије врате себи, да се покају за пад у дегенеризацију и безбожништво и да надаље часно послуже предачком Завету и будућности потомства. Због клице Божије коју је нераскидиво примио у себе србски ген је вековима на мети гонитеља и затирача вере хришћанске и хришћанског наслеђа. Данас у Србији имамо ситуацију да земаљски простор који је наслеђе Светих Симена и Саве,плаћеници светских изрода, у безаконим законима изгласаним корумпиарном скупштинском већином која представља безначајну народну мањину, формулишу као јавни простор са којега могу по свом нахођењу да протерују Србе а на њихово место доводе друге народе. Све ово и много другог што нам чине, не би нам могли чинити да смо остали верни Божанској клици и србског гену, да смо сачували чиста срца, најчистија сила космоса, непобедива сила Сина Божијег била би уз све нас. Како нисмо сви сачували чистоту срца непобедива Сила Божија није остала са свима, али је остала са онима који јесу. Епархија Рашко Призренска у егзилу, Србски Дом Срби На Окуп јесу та непобедива србска небоземна војска, клице Божије и србског гена.

ПОЗНАЋЕТЕ ИХ ПО ДЕЛИМА

Пут од моралне до физичке дегенеризације није тако дуг. Већ на физичком недугу унука може се запазити морални дуг његовог деде. Док је живео у истини наш народ је знао ову истину, придржавао се Божијег закона и сумњичаво се клонио помодарских захтева времена.
Кроз два века србске модерне државности над србским народом се спроводила и спроводи континуирана генетска модификација и ево где стигосмо.
Генетска модификација Срба спроводи се непрестаним додавањем нових модних детаља увезених из Европе и дегенеризацијом србског гена лажним европским наукама.
Свако одступање од Божијег закона и вере је пут дегенеризације и моралног пропадања. Огрешење о Бога и род увек се од стране Бога кажњавало, од људи вршило али уз Божију помоћ и људско покајање искупљивало.
У морално дегенерисаном свету у шта је овај свет у коме живимо претворен добило је право грађанства а за њим и право првенства све што беше Богу гадно од почетка света и века.
Да би такакав какав је могао да функционише неморални свет је морао да створи управљачке структуре и извршитељска тела све од самих моралних дегенерика. Кроз редовне и посебне школске програме створена је многобројна војска виших и нижих дегенерика које уместо некадашњег моралног закона написаног у људској савести и Светог Јеванђеља покреће саможиви нагон и тренутни закон профита.
Морални дегенерици имају очи али не виде, имају уши али не чују, имају ум али немају разум. То је праведна казна Божија свима који су одбацили истину заволевши лаж и пошли да руше правду заволевши неправедну плату. Виши морални дегенерици на највишем глобалном новоу управљају у злу удруженим државама и политичким партијама, нижи им служе и постављају их на власт.
Виши морални дегенерици су мултинационални банкари, управљачи светом капитала и тржишта, високе партијске главешине, а нижи партијска тела. Прво је у свету највиших моралних дегенерика лаж постала легално средство комуникације, рат легално средство за остварење профита, да би за њихове потребе и у свету нижих моралних дегенерика крађа нила преквалификована у способност а издаја постала оружје престижа.
Морални дегенерик може да буде човек генијалне интелигенције који је Богом даровану интелигенцију предао у службу злу. Морални дегенерик може да буде и лепа жена чија ће морална ругоба бити узрок физичких дегенеративних промена на потомству. Морални дегенерик може да буде и обичан човек просека који се у свој живот меша једино у области остваривања себичног комфора.
Ако их не знате ко су познаћете их по делима, јер они газе по живима као по мртвима. Ништа им није свето зато су мрзитељи сваке светиње, чистоте и чедности.
Има их свуда, угурали су се свуда да својим изопаченим страстима руше све што је чисто и Богу угодно.

СРБИ НАРОД БОЖИЈИ

Кад год не знам где ћу, ту су србски путокази Свети Симеон Немања, Свети Сава, неувенљива лоза Божија србског рода. Преко њих постадосмо народ Божији, присајединисмо се Господу Исусу Христу Сину Божијем у све векове. Светлост СветоСавског пута до наших дана сачуваше и нама у Аманет предадоше два Светилника пред Господом неба и земље Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски. Богу хвала! даде Бог велико Светило СветоСавско и у ове тешке богоодступничке дане владику РашкоПризренског Артемија са монаштвом и свештенством. Да није њих не би било никога да се ни речју ни делом супротстави папиним вучићима који са свих страна на нас насрнуше.
Зло екуменизма које је покорило нашу цркву и преузело је у своје руке ни по чему није безазлено како покушава да се прикаже. Екуменизам је потпуно одтпадништво од Православља, отпадништво које покреће дух мрзости према свему православном. Ово је лако објашњиво свакоме ко се није одродио од свог рода и није се одрекао свога србског гена.
Два су пута земног живота, један је Пут Истине и Живота а други је пут лажи. Оба пута захтевају од својих следбеника неопходно усавршавање. Син Божији каже ''Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески''. То је Пут Истине и Живота, Пут СветоСавског народа Божијег. То је вечни програм свих СветоСавских Срба у све векове. Пут Духовно моралног усавршавања и преображаја србског човека до високо моралног врлинског човека. То је свенародни програм који кроз морално врлинске људе успоставља морално врлинско братсво свих Срба у све векове. Врхунац моралног савршенства је обожење или светост. На овом Путу сваком послу под сунцем има време и начин, нема места људској самовољи и нестрпљењу, све је од Бога и кроз Бога и у своје време. Тиха вода која полагано али сигурно, зрно по зрно, рони брег који се пред њу испречио.
На овом путу човек се бори са робом у себи, робом греха овога света, кроз дуготрајни и исцрпљујућу борбу побеђује га и ослобађа за слободу коју му Господ Христос даде. Ово је уски пут страдања, прегоревања за све жеље овога света, сав окренут вечности и будућем животу вечног Царства Небеског. Ово је пут људских мука и мученика, Пут Богочовека.
Сви се ми за муку рађамо, временску или вечну, ако мучимо сами себе у времену, ослобађамо се вечне муке, ако овде у времену мучење усмеримо на друге, мучењем других ми за себе купујемо вечне муке. Мученик и мучитељ једино у овој варијанти кад човек самог себе мучи могу да буду једно и заједно.
Никад не могу бити једно и заједно усташке жртве и усташки злочинци како то покушавају да успоставе екуменисти у нашој и католичкој цркви. Очигледно је да велики део србског народа ни дан данас не зна шта је папско католичанство и поред вековних насртаја католичанства на србски православни народ и православну душу и тело србског народа.
Православље је вера Црства оног света, вера Господа Исуса Христа, док је папско католичанство вера овог света, и владара овог света. Папска вера на путу ширења своје земаљске власти користи многа средства недозвољена истинским Хришћанима. Сетимо се другог светског рата и сатирања Срба на свим просторима изван Централне Србије.
Вера Господа Исуса Христа вера је човекољубивог Богочовека кога злом заслепљени и незахвални људи убијају а није вера човекуобице како је својим камама проповедаше усташки сатници и фратри.
Папска вера у многоме је лицемерна лаж моралних дегенерика који једно говоре а сасвим супротно од реченог раде, устима љубе а зубима кољу. Екуменизам, односно гурање у папску јерес не би могло да се на овај начин обавља да смо ми Срби остали достојни својих Светих предака. Достојни Духовно и морално. На жалост ми смо своје достојанство и моралност у великој мери изгубили, одбацили страх Божији, поклонили се страху људском, пожелели земаљско заборавивши вечно.
Уместо Духовно моралног усавршавања почели смо да се усавршавамо у материјалистичким стварима овога света, да грабимо више него што нам је потребно и то на све могуће начине без страха Божијег и људског стида.
Као што Господ рече ''будите савршени'' исто то шапуће и његов непријатељ захтевајући савршенство у супротности од Божије.
Дух лицемерја умногоме је завладао нашим народом. Дух мрзости такође. Много је људи којима речи служе за необавезно расипање уместо за живу службу истини. Љубав је охладнела у многима а на њено место се зацарило користољубље. Дух блуда потреса села и градове, пара врти где бургија запне, неста свете скромности, све је мега гига и фенси.
Проценише србски екуменисти да је дејством паклених духова дух за приљубљење папи спреман, да су и вратови заблуделих срба спремни за каме папских сатника и фратара и почеше да се моле и грле са папским изасланицима, па и самом папи да се поклањају. Све би ово ишло сасвим глатко, да Бог као и увек не остави остатак изабраних да проносе Крсташ Барјак СветоСавског Православног Хришћанства и да чувају Вечни Завет Бога и човека.

ДРАМА ЦРНО БЕЛОГ ТОКА

Дубина и ширина у директној су зависности од висине и дубине, што је најтеже објаснити свима онима наузнак испруженима или разлетелима уздуж и попреко. На средњем ступњу земаљског живовања одвија се узрочно последнична дрма црно белог садржаја свељудске човено, нечовечне представе. На средњем, сваком физичком оку видљивом нивоу, дужине и ширине, одвија се хиљадама година дуга представа људског земног живовања. Сви учесници ове маратонске представе покретани су, покрећу се, и покретаће се невидљивим узроком на вишој или нижој вертикалној равни у односу на увек средишње позиционирану хоризонталну раван позорнице светског живовања. Изнад и испод позорнице две узрочне централе свих светских хоризонталних кретања, свака на свој начин покрећу своје актере на сцени. На вишем нивоу изнад позорнице неухватљив за људска чула праузрок свега, Божанска премудрост оличена у јединородном Сину Божијем, благодатном љубављу својом бди над својим актерима и сваким њиховим кораком. У исто време узрок сваког зла богомрзни и богоборни сатана, отац свих лажљиваца, користољубаца и мрзитеља, својим смрадно лажљивим духом суфлира потезе драмским актерима уловљеним у његове мреже злости. Представа се одвија активним животним учешћем мешовитих актера, људи од речи, људи од дела, телесно духовних, духовно телесних, људи узвишеног Духа, или оног другог изгмизалог из мрачног рептилског демонијума. Свега је ту у том казану непрестаног превирања, крви и меса, зноја и слузи, потпомагано и подмазивано разноразним течностима и прашковима из невидљивих подземних лаборатораија душе.

Драмски ток почесто поприма непредвидљиви карактер за сва тела која у представи учествују јер о његовом току треба на духован начин расуђивати. У зависности од слободне воље сваког појединачног актера општи ток представе тече у неколико основних праваца, комичном, фарсичном, сатиричном, трагичном. У овој драми духовни актери врше службу Духу узроку сваког добра укроћавајући своје телесне жеље ускраћујући им моћ да својим остварењем наруше добри ток драме. Телесни актери драмског извођења подстицани невидљивим суфлером стационираним испод бине и својим људским слабостима кроз сулудо трчање за вољом грешног тела врше службу злодуху заточеном у времену скрећући драмски ток на сценаријо господара времена. Сцена са свим својим сценским симболима и реквизитима постављена је тако да зауставља дах и измамљује уздахе актера учесника као и актера у публици.

ЗЛАТНЕ РИБИЦЕ

Седим на улици на тридесетак и нешто степени. Мало потонем у себе, мало посматрам око себе. Пролазе девојчице, све личе једна на другу, и плаве и црне и лепе и мање лепе, свака носи флашицу са водом. Вероватно да им не дехидрира златна рибица која ће им сутра испунити све животне жеље.
Потребно је само одглумити уловљеност и упливати у акваријум у коме готово све жеље постају стварност.

ДЕЦА ОБЕЋАЊА И ДЕЦА РОБИЊЕ

Деца Божијег обећања живе бесмртном силом Духа Божијег а деца робиње осуђеним земаљским духом и паничним људским страховима. Животни мото деце обећања је морам да будем човек од свих морања виши, да пред Богом живим часно и одговорно за све своје поступке, да бих достојним животом неследио Очево обећање. Животни мото деце рођене од робиње је, морам да будем послушан сваком земаљском господару и да беспоговорно извршавам свако наређење, било добро, било зло.
Деца Божијег обећања чувају се силом Божијом за спасење, а деца робиње за пропаст.
Телесни су увек гонили Духовне, зато што су телесни деца гнева, умне тупости, зависти и мрзости а Духовна деца мудрости, љубави и животне радости.
Деца обећања су правдољубива, истинољубива за разлику од телесних материјалиста увек гладних материје и вазда спремних на сваку подвалу која доноси себичну корист.
Материјалистичка деца робиње се лако удружују и то, око материјалне користи и непрестаног осећања досаде, због душевне празнине коју носе и површног живота којим живе. Пошто су увек заузета својим Духовним усавршавањем, и незнају за досаду, деца обећања се теже удружују и то тек кад их на то деца робиње нагнају својим неумереним и несувислим несташлуцима.

ПРОБУДИ СЕ
Онога чија се врховна команда налази на Небесима у Христу Исусу Цару вечности не може уплашити никаква сила од овога света.
Онога кога је из гроба својих преступа Бог васкрсао и поставио на небесима у Христу Исусу ни смрт не може раставити од љубави Божије у Христу Исусу. Пробуди се Србијо из гроба својих преступа. На твоје пробуђење чекају сви свети Немањићи са Светим Савом на челу, и Лазаром Светим Мучеником Косовским. Чека те бесмртни человођа богомољне војске Христоса Бога Живога Свети владика Николај Србски, и Свети Јустин Србски. Чекају на тебе сви твоји мученички преци који својом крвљу освешташе ову свету земљу, коју данас неверни и неодговорни претворише у јавни простор злог господара. Чекају на тебе сва рођена и још нерођена деца којој ћеш ти оставити робство или слободу.

БОГ НАШ ЈЕ ОГАЊ КОЈИ СПАЉУЈЕ

Јуче је горела зграда скупштине града Крагујевца. Горело је на шестом спрату, у поткровљу, где су канцеларије градске комуналне инспекције. Случајност или не, то је служба у коју сам у петак ишао да тражим отету правду, јер се из те службе излегла комунална полиција која је покушала тога дана да ме помери са улице. Због оданости Завету Вере и Љубави Бога и човека ја сам у граду у ком сам рођен постао последњи од последњих. Пишем књиге хришћанске побуне и продајем их на улици поред крагујевачког суда. За то време на том шестом спрату градске скупштине седе људи сакупљени са свих страна србске провинције, људи који су одбацили Завет Вере и Љубави и постали органи партијског организма који масти бркове нама непартијцима и Божијим Заветницима. Верујем у Бога и у љубав Божију, верујем и знам да љубав Божија љубитеље Божије пали унутрашњим благодатним пламеном а мрзитеље спаљује спољним.

НЕСТАШЛУЦИ ЛУДЕ ДЕЦЕ

НЕСТАШЛУЦИ ЛУДЕ ДЕЦЕ
Једног од претходних дана, предодређеном игром случаја, сетио сам се свог давног дечијег несташлука, и ево данас седим на улици испред суда, присећајући се смејем се и записујем.
За време мог давног детињства, кад би наступио летњи распуст неколико нас клинаца с Пиваре свакодневно смо ишли на пецање. На самом улазу у Крагујевац, у насељу Бубањ, испред касније изграђене спортске хале Језеро, налази се старо градско језеро напајано подземним водама. Због дебелог слоја наталоженог муља звали смо га бара.
У време мог детињства ово језеро је било пуно караша и покојег лињака резервисаног за искусније риболовце. Ми, клинци, пецали смо караше који су радили ко луди, зезали се до увече, напунили жуте плехане кофице од мармеладе и код куће их реш печене јели у сласт.
Док смо пецали утркивали смо се у свакаквим несташлуцима. Један од наших несташлука данас ми је посебно занимљив. Ухватимо жабу, угурамо јој танку сламку у клоаку и кроз сламку је надујемо. Потом је пустимо у воду и гледамо како се сатима мучи у безуспешним покушајима да зарони под воду. Дивљи, обесни и рауздани, смејали смо се њеној немоћи.
Ко зна да ли бих икада о овом безобзирном несташлуку писао да се сам живот за то није побринуо. Пре пар дана доживео сам снажну асоцијацију која је из највеће дубине подсвести избацила на површину јаве ову одавно потиснуту слику.
Да бих накнадно појсанио морам нагласити да сам ја човек читаве, несломљене кичме, да се мој Цар и врховна команда налази на небу, и да сам због тога у непрестаном сударњу са земаљским носиоцима пролазне власти.
При својим свакодневним дугогодишњим сударањима са разним носиоцима земаљских власти код сваког од њих сам примећивао одређену дозу надмености. Што су властодршци били на вишем положају, увежбаном лажном финоћом и школованим манирима, лакше су је скривали. Вешто скривали али не и од ока наученог да чита скривене тајне, ипак све се завршавало у границама људскости, готово пријатељским лажним обећањима, углавном без међусобне напетости.
Тек при свом последњем судару са најнижом кариком у ланцу власти, једном комуналном полицајком оживела је у мени она на дно подсвести потиснута слика, оживела и накнадно проширена богатством нових слика. Једном високом гором кушања на којој кушач и кнез пролазног времена свима палим пред његовом силом дели сујетну славу и моћ. Сви који одбацише вечни позив и обећање те не присташе да својим животом служе Богу и будућем животу, веру се и пентрају уз ову гору постављајући једно другом некад лоповске мердевине а некад и ногу. Како се ко до њих успне на врх један по један прилази кушачу и клекне пред њега на протоколарно целивање шапе. Док је будући вршилац-извршилац у овом погнутом положају с леђа му прилазе три нечиста демона изображена у три жабе и од позади кроз сламку удувавају му демона моћи. Неком једног, неком два, а неком и сва три, по кнежевој заповести. Из предострожности, да не устану на врховног господара кнеза пролазног времена, онима на врху по чијој грбини сам кнез гази, по једног, онима испод њих по два, а онима на дну сва три. Никаво чудо што постасмо друштво надмених надувених жаба којима ни Еспумисани, Ранисани и никакви новорекламирани медикаменти не могу да помогну да се ослободе нечистих духова. Никакво чудо што нам и живот заудара на ону устајалу бару на Бубњу.

Anny STYLE 331 stil kroz reci pesnika Rajica Markovic

Anny STYLE 331 stil kroz reci pesnika Rajica Markovic