Кад год не знам где ћу, ту су србски путокази Свети Симеон Немања, Свети Сава, неувенљива лоза Божија србског рода. Преко њих постадосмо народ Божији, присајединисмо се Господу Исусу Христу Сину Божијем у све векове. Светлост СветоСавског пута до наших дана сачуваше и нама у Аманет предадоше два Светилника пред Господом неба и земље Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски. Богу хвала! даде Бог велико Светило СветоСавско и у ове тешке богоодступничке дане владику РашкоПризренског Артемија са монаштвом и свештенством. Да није њих не би било никога да се ни речју ни делом супротстави папиним вучићима који са свих страна на нас насрнуше.
Зло екуменизма које је покорило нашу цркву и преузело је у своје руке ни по чему није безазлено како покушава да се прикаже. Екуменизам је потпуно одтпадништво од Православља, отпадништво које покреће дух мрзости према свему православном. Ово је лако објашњиво свакоме ко се није одродио од свог рода и није се одрекао свога србског гена.
Два су пута земног живота, један је Пут Истине и Живота а други је пут лажи. Оба пута захтевају од својих следбеника неопходно усавршавање. Син Божији каже ''Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески''. То је Пут Истине и Живота, Пут СветоСавског народа Божијег. То је вечни програм свих СветоСавских Срба у све векове. Пут Духовно моралног усавршавања и преображаја србског човека до високо моралног врлинског човека. То је свенародни програм који кроз морално врлинске људе успоставља морално врлинско братсво свих Срба у све векове. Врхунац моралног савршенства је обожење или светост. На овом Путу сваком послу под сунцем има време и начин, нема места људској самовољи и нестрпљењу, све је од Бога и кроз Бога и у своје време. Тиха вода која полагано али сигурно, зрно по зрно, рони брег који се пред њу испречио.
На овом путу човек се бори са робом у себи, робом греха овога света, кроз дуготрајни и исцрпљујућу борбу побеђује га и ослобађа за слободу коју му Господ Христос даде. Ово је уски пут страдања, прегоревања за све жеље овога света, сав окренут вечности и будућем животу вечног Царства Небеског. Ово је пут људских мука и мученика, Пут Богочовека.
Сви се ми за муку рађамо, временску или вечну, ако мучимо сами себе у времену, ослобађамо се вечне муке, ако овде у времену мучење усмеримо на друге, мучењем других ми за себе купујемо вечне муке. Мученик и мучитељ једино у овој варијанти кад човек самог себе мучи могу да буду једно и заједно.
Никад не могу бити једно и заједно усташке жртве и усташки злочинци како то покушавају да успоставе екуменисти у нашој и католичкој цркви. Очигледно је да велики део србског народа ни дан данас не зна шта је папско католичанство и поред вековних насртаја католичанства на србски православни народ и православну душу и тело србског народа.
Православље је вера Црства оног света, вера Господа Исуса Христа, док је папско католичанство вера овог света, и владара овог света. Папска вера на путу ширења своје земаљске власти користи многа средства недозвољена истинским Хришћанима. Сетимо се другог светског рата и сатирања Срба на свим просторима изван Централне Србије.
Вера Господа Исуса Христа вера је човекољубивог Богочовека кога злом заслепљени и незахвални људи убијају а није вера човекуобице како је својим камама проповедаше усташки сатници и фратри.
Папска вера у многоме је лицемерна лаж моралних дегенерика који једно говоре а сасвим супротно од реченог раде, устима љубе а зубима кољу. Екуменизам, односно гурање у папску јерес не би могло да се на овај начин обавља да смо ми Срби остали достојни својих Светих предака. Достојни Духовно и морално. На жалост ми смо своје достојанство и моралност у великој мери изгубили, одбацили страх Божији, поклонили се страху људском, пожелели земаљско заборавивши вечно.
Уместо Духовно моралног усавршавања почели смо да се усавршавамо у материјалистичким стварима овога света, да грабимо више него што нам је потребно и то на све могуће начине без страха Божијег и људског стида.
Као што Господ рече ''будите савршени'' исто то шапуће и његов непријатељ захтевајући савршенство у супротности од Божије.
Дух лицемерја умногоме је завладао нашим народом. Дух мрзости такође. Много је људи којима речи служе за необавезно расипање уместо за живу службу истини. Љубав је охладнела у многима а на њено место се зацарило користољубље. Дух блуда потреса села и градове, пара врти где бургија запне, неста свете скромности, све је мега гига и фенси.
Проценише србски екуменисти да је дејством паклених духова дух за приљубљење папи спреман, да су и вратови заблуделих срба спремни за каме папских сатника и фратара и почеше да се моле и грле са папским изасланицима, па и самом папи да се поклањају. Све би ово ишло сасвим глатко, да Бог као и увек не остави остатак изабраних да проносе Крсташ Барјак СветоСавског Православног Хришћанства и да чувају Вечни Завет Бога и човека.
Нема коментара:
Постави коментар