МАСКЕ

У друштву, оваквом какво је, формално правни статус једног човека у потпуности дефинише друштвено место и част дотичног човека. Појам формално правно не смемо размишљати на свакодневни сужено банализовани законски начин. Оквири формално правног некад су претерано сужени док су понекад претерано растегљиви у зависности од низа обичним смртницима углавном непознатих околности.
У нашем народу укорењено је и обичајно право, додуше избледело и од накарадне употребе умногоме извитоперено. Постоји и добар и зао глас који чаршија о својим људима разноси, ипак у ово модерно време све је то на друштвеном тасу пажљиво извагано и сведено у формално правне оквире. Формално образовање које дају јавне школске установе увећава могућности лакшег стицања одговарајућих материјалних добара које друштво нуди својим члановима. Школоване људе прати добар глас, добра радна места у друштвеним јавним службама, што представља окосницу доброг и мирног живота у складу са друштвеним нормама.
Судбинском предодређеношћу живео сам животом слободе а не формално правним одређењима. У том свом свету, умногоме растерећеном од формално правних стега, сретао сам разне људе чији формално правни статус ни по чему није одговарао Божанској суштини коју су ти људи у својим дубинама носили. Познавао сам људе који су свој људски век проживели као извикани јавни грешници и криминалци а који су у себи носили спутане монаде Божанске суштине. Против ових људи као да су се завериле неке навидљиве друштвене силе које нипошто нису дозвољавале да се у њима развију те успаване потенције добра које су у себи носили. Свако њихово добро дело био је пуцањ у празно, а свака погрешка погодак у буре барута.
Често сам се питао ко је тај који иде испред ових људи и пред њима помера добре мете постављајући уместо њих бурад са барутом. Ко је тај који управља друштвеним погодцима и промашајима, ко је, и како му је име.
Да не помисли неко да сам сав свој век провео у криминалном миљеу, наставићу са приповедањем али с другог краја.
У свом животу упознао сам и огроман број формално правних праведника који испод друштвено додељене маске праведника прикриваху таквког моралног дегенерика каквог не препознах ни у једном од оних јавно жигосаних грешника. Они први јавни грешници и криминалци на гласу током целог живота били су од стране друштва гурани у чопор вукова и никакво чудо што су се у борби за опстанак и сами овучили. Док су се они борили за живот и у тој борби излазили на лош глас, дотле су се ови тајни ђавољи шегрти облачили у јагњеће коже формално правних праведника.
Знам доста случајева где су ови са друштвеним маскама јавних праведника немилосрдно судили и пресуђивали онима са од стране истог друштва натакнутим маскама јавних грешника у име тог истог друштва које је створило и једне и друге. Док сам све ово слагао у срце из срца сам зачуо глас ''Ја нисам дошао да спасем праведнике него грешнике''. Солидаран са, својим пријатељима, јавним грешницима, стрг'о сам друштвену маску с лица и стао на улицу као јавни грешник и илегални песник. Ту сам, испуњава се четрнаеста година, сам и без маске.