О ЈЕДНАКОСТИ

Време у коме живимо карактеристично је по нарушеној међусобној људској једнакости и нарушеној људској једнакости људи пред државним законима. Ово је проузроковало слом једнакости у правди и слободи и Бога удаљило из послова света.

Једнакост коју је Син Божији Господ Исус Христос заветовао човечанству од човека захтева несебичност и самопожртвованост у служби заједници једнаких пред Богом. Као свака заједница, ни заједница једнаких пред Богом није састављена од људи једнаких по Богу. Некоме је Бог дао више од својих Божанских дарова, некоме мање што нипошто не значи привилеговани положај оних више примилих од Бога ни запостављеност оних са мање примљених дарова. И једни и други позвани су да у људској једнакости служе Богу, оним што им је Бог дао на лично располагање. Ко је добио више дарова мора се више и потрудити умножавајући своје дарове на општу корист заједнице једнаких. Ко је мање добио и он ће у границама својих могућности доприносити општем добру заједнице. Ово би била заједница слободних људи одговорних пред Богом коју није лако остварити али од покушаја њеног остварења не треба никад одустати.
На жалост свих нас који сањамо о људској једнакости, у овом је свету много лакше успоставити заједницу привилегованих владара и њима потчињених и за једнакост ускраћених робова. Привилегована власт која је одбацила једнакост успела је да произведе садистичко мазохистички карактер људи, неспособних за живот у слободи и једнакости. Ови су настраношћу својих карактера гоњени да се међусобно потчињавају, јачи потчињавају слабије, слабији се потчињавају јачима по узору из животињског света али на модификован људски начин. У животињском свету Бог је тај који успостваља хијерархију јачих и слабијих док код човека то више није случај. У састављању управљачке хијерархије света ни физичка снага ни снага целокупног људског карактера не играју пресудну улогу, данашњи свет за састављање своје владарске хијерархије изабира људе са доминантним садистичко мазохистичким странама карактера. Људи доминантног садистичко мазохистичког карактера жељни су доказивања моћи над немоћнијим од себе и у исто време склони су подилажењу моћнијем од себе.
Ову слабост људског карактера дељењем партијских и осталих привилегија у надлежности власти свет је преокренуо у моћ. Моћ немоћних плаћа се псећом верношћу моћнијима и искаљивањем зверског садизма према немоћнима.
Још једном подвлачим да се овде ради о партијском вољом додељених моћи и немоћи а не Божијом.
Себични властодршци окружују себе силом садистичких плаћеника који им у исто време служе и својом другом мазохистичком страном карактера, ако то и може да се назове карактером. Ови купљени садо-мазохисти својим неморалним радом штите власт која влада поткупљивањем, улагивањем у комбинацији са свим врстама присиле, постављајући се као живи зид између власти и свесних и несебичних који захтевају повратак узурпиране једнакости, правде и слободе.
Најнормалније би било да се из Цркве као вечне заједнице једнаких заоре хорски гласови против ове накарадне заједнице у коју се и чланови Цркве утерују исто као и атеисти. Нема хорских а нема ни појединачних и да нема прогнаног владике Артемија који са својом заједницом једнаких пред Богом зауставља ово безакоње, поробљавање некад слободних и једнаких, до данас би било завршено.