КОСОВО ЈЕ СРБИЈА, СРБИЈА ЈЕ БОЖИЈА
Отпавши од Божијег добра подпадосмо под власт нужног зла. Сударамо се с нужним злом у кући, на радном месту и на власти. А нужда је суд за богоотпадништво. Окретањем главе од добра лако се миримо са злом. Шта могу ја један да променим, промрљамо себи у браду, па назад, у јарам нужде. А можемо да променимо, себе свако да промени, па да се удружимо промењени у слободи. Ипак, промена је тежи пут, пут противљења нужном злу а зло не прашта.Ако му се успротивимо, можемо остати без сигурности у свету, радног места и доброг имена. Неопирање злу обећава сигурност, зато ћутимо и гледамо своја посла. Крећући се линијом непротивљења злу, не видимо да смо на путу лажи и смрти ни да, из дана у дан постајемо све већи противници Божији. Помешасмо пут сатирања са богослужењем па, сатиремо мислећи да Богу служимо. Ил делимо плен и грабеж, ил смо ми плен и грабеж и своме и туђину, ил с туђинима бацамо коцку за доламу презрене браће, ил разбраћа с туђином бацају за наше. Нужда поробљава човека, везује као ланци, скраћује и корак и дах, узима животну силу. Уместо избора између добра и зла, бирамо мање зло а оно неком магијом замени места с већим. Земља нам прониче кроз срце, земаљске сласти и ниске страсти помутише нам очињи вид. Пипамо по тами тамнички зид и нигде не наслућујемо излаз. Утуписмо шесто чуло па нас пет преосталих поробише. Остависмо хлеб небески да појуримо сласти земаљске. Пронађосмо, у брату, туђина који мало кошта а много користи. Из истине захватамо колико нам треба тек да освештамо лаж. Правда нам је у сили и броју а не у Богу и савести.
Нужда закон мења али и закону враћа. Нужда косовских Срба рађа искру из камена, ону Хришћанску, Србску, СветоСавску, коју заведени обманама овога света неопрезно утулисмо. Богонадахнути отпор, нужном злу, који Срби на Косову и Метохији, ненаоружани, јуначки пружају најмодерније наоружаном окупатору, јесте Свети пламен Златне Слободе који ће, уз Божију помоћ, запалити и Србију и њено окружење. Косовски јунаци настављају тамо где Лазар и Милош стадоше а Карађорђе продужи и то им историја не може заборавити. Косовски бој је увек актуелна битка, и у времену и кроз време, и у вечности кроз вечни рат добра и зла, све док зло коначно не буде савладано. Све што Србски дише срцем и душом стоји уз ове Обилиће наших дана. Многи су у Србији притиснути јармом нужног зла који морају одбацити и узети благи јарам Христов па путем Косовских јунака. Господ Христос каже:'' Без мене не можете ништа чинити '', помолимо се зато Богу да нас Христос у нама надахне Духом Истине и ослободи за Слободу. Косово је Србија Србија је Божија!
Отпавши од Божијег добра подпадосмо под власт нужног зла. Сударамо се с нужним злом у кући, на радном месту и на власти. А нужда је суд за богоотпадништво. Окретањем главе од добра лако се миримо са злом. Шта могу ја један да променим, промрљамо себи у браду, па назад, у јарам нужде. А можемо да променимо, себе свако да промени, па да се удружимо промењени у слободи. Ипак, промена је тежи пут, пут противљења нужном злу а зло не прашта.Ако му се успротивимо, можемо остати без сигурности у свету, радног места и доброг имена. Неопирање злу обећава сигурност, зато ћутимо и гледамо своја посла. Крећући се линијом непротивљења злу, не видимо да смо на путу лажи и смрти ни да, из дана у дан постајемо све већи противници Божији. Помешасмо пут сатирања са богослужењем па, сатиремо мислећи да Богу служимо. Ил делимо плен и грабеж, ил смо ми плен и грабеж и своме и туђину, ил с туђинима бацамо коцку за доламу презрене браће, ил разбраћа с туђином бацају за наше. Нужда поробљава човека, везује као ланци, скраћује и корак и дах, узима животну силу. Уместо избора између добра и зла, бирамо мање зло а оно неком магијом замени места с већим. Земља нам прониче кроз срце, земаљске сласти и ниске страсти помутише нам очињи вид. Пипамо по тами тамнички зид и нигде не наслућујемо излаз. Утуписмо шесто чуло па нас пет преосталих поробише. Остависмо хлеб небески да појуримо сласти земаљске. Пронађосмо, у брату, туђина који мало кошта а много користи. Из истине захватамо колико нам треба тек да освештамо лаж. Правда нам је у сили и броју а не у Богу и савести.
Нужда закон мења али и закону враћа. Нужда косовских Срба рађа искру из камена, ону Хришћанску, Србску, СветоСавску, коју заведени обманама овога света неопрезно утулисмо. Богонадахнути отпор, нужном злу, који Срби на Косову и Метохији, ненаоружани, јуначки пружају најмодерније наоружаном окупатору, јесте Свети пламен Златне Слободе који ће, уз Божију помоћ, запалити и Србију и њено окружење. Косовски јунаци настављају тамо где Лазар и Милош стадоше а Карађорђе продужи и то им историја не може заборавити. Косовски бој је увек актуелна битка, и у времену и кроз време, и у вечности кроз вечни рат добра и зла, све док зло коначно не буде савладано. Све што Србски дише срцем и душом стоји уз ове Обилиће наших дана. Многи су у Србији притиснути јармом нужног зла који морају одбацити и узети благи јарам Христов па путем Косовских јунака. Господ Христос каже:'' Без мене не можете ништа чинити '', помолимо се зато Богу да нас Христос у нама надахне Духом Истине и ослободи за Слободу. Косово је Србија Србија је Божија!
Нема коментара:
Постави коментар