Владајућа политичка партија руског председника и председника владе Путина и Медведева освојила већину на изборима. У Москви и још неким деловима Русије постизборне демонстрације у режији незадовољне опозиције инсталиране од америчке империје. Испит за руски државни врх после кога ће се разјаснити многе ствари. На пример, у којој је мери данашња Русија на темељу Божије Правде, Љубави и Истине а колико је једна, на темељима комунизма вештачки сазидана партијска творевина. Ако јединство руског народа прожима већину Руса тад је Путин заиста успео да врати Русију на здраве темеље државотворног Православља и он је прави човек на правом месту. Ако партијска правда, љубав и истина представља изборну већину Јединствене Русије, ветрови и бујице који наваљују на Русију срушиће је у недостатку неопходне снаге истинског унутрашњег јединства. Партија своју правду, љубав и истину затвара у уже партијске оквире изврћући речи Господње сводећи њихову важност на уски круг партијских апаратчика и корумпираних истомишљеника и на тај начин зида кућу на песку коју први ветрови и бујице однесу. Није исто кад Господ Исус Христос каже: ко не сабира са мном тај је против мене и кад то каже било који партијски лидер. Партијска правда, љубав и истина изокрећу се, мање, више, свим непартијашима у неправду, мрзост и лаж. Комунизам, систем тоталитарне партијске владавине смишљен је на западу да би за потребе запада био инсталиран на истоку а ми се још нисмо ослободили комунистичког менталитета, како народ, тако и власт. Дошло је време за наплату западних улагања у исток, што се данас транспарентно може видети на примеру наше земље чија природна богатства исисава запад уз прећутну сагласност наших политичара. Тоталитарна власт комунистичке партије протежирала је партијски кадар од основног образовања до високошколских институција. Партија је била гарант успеха а партијски миљеници расли су као мехурови од сапунице. Скупи судови с јефтиним садржајем, како лепо рече Свети Николај Србски. Сваки је човек слаб једино је Бог силан, и коме Он од своје силе позајми. Свака људска сила за време бива само Божија за век и векова. Кад људска и партијска сила пожели да продужи одређени јој рок трајања, не либи се да другима заустави ток времена и живота да би себи и својима продужила. На тај начин партијски устројене државе цепају народно јединство и стварају незадовољство. У којој мери у Русији животни токови хране цео народни организам подједнако, није ми познато, што је праведна расподела живота већа, Русија је ближа Богу и обратно. Знајући да се партијска већина поставља изнад остатка народа, намећући се за непогрешивог тумача и делитеља правде, љубави и истине, не би ме ни мало зачудило да је и Русија, као Србија, подељена на партијске добитнике и остале губитнике. Партијска хијерархија подлеже променама у нижим партијским структурама, углавном за непослушност вођи који је окамењена непогрешивост, што ових дана код нас сведочи странка Вука Драшковића и Бориса Тадића . Да ли ће председник Путин доживети судбину Гадафија последњег у низу свргнутих владара искључиво зависи од Божије Правде. Ако је руски лидер израз Божије и народне воље, нико га неће моћи померити са места првог човека, у случају да је медијском и партијском промајом надувени балон од сапунице бићемо очевици његовог распрскавања. Ако се то, по допуштењу Божијем и деси, неће бити крај Русије, већ њен нови почетак, дубљи повратак Православним вредностима. За сад нам једино остаје да се надамо да је Путин прави човек на правом месту и да сву Веру Љубав и Наду усмеримо на бесмртног Бога а не на смртне људе. Бог је непресушна сила а широка Србска и Руска душа имају истинске вере, ако не у првима онда у последњима, да роде Истинске народне представнике и вође.
Нема коментара:
Постави коментар