НЕБО И ЗЕМЉА ЋЕ ПРОЋИ,
АЛИ МОЈЕ РЕЧИ НЕЋЕ ПРОЋИ
Губитак људске солидарности, који држи један део Срба индиферентним према страдању своје браће на Југу Србије, Светом Косову, последица је отпадања од Речи. Дан за даном нестајемо у рачуници хладног ума, па нас корист сигурније уједињује од штете која нас расипа у мишје рупе. Ако се не дочепасмо привилегије одабраних и не постасмо крупни тајкуни, уграбисмо могућност малих да постанемо ситне рачунџије, шићарџије и ћифте. Купујемо и продајемо на ситно, ја тебе а ти мене у немогућности да продамо све. Тргујемо људима и идејама у овом свету роба и капитала, на светском тржишту ил' на бувљој пијаци. У храмове душа уселисмо трговце и разбојнике прогнавши Христа и изгубисмо мир са собом, па како би смо га са другима пронашли. Људско у себи потискујемо зверском борбом за опстанак, па се неприметно озверисмо. Окренувши леђа Светлости срљамо низ тмине што базде нашим тајним пословима и одјекују сатанским кикотом. Нема сведока шапућу нам лажљиви подстанари наших црних душа заводећи нас у све гушћу тмину. А сведок је ту у нама, и сведок и Судија, Реч коју обманути одбацисмо, која ће нам судити у последњи дан. Поломисмо ноге бежањем од тог последњег дана, све брже ка њему трчећи, бежимо а немамо где побећи, ни под земљу ни на небо од бесмртне Речи која је у нама.
АЛИ МОЈЕ РЕЧИ НЕЋЕ ПРОЋИ
Губитак људске солидарности, који држи један део Срба индиферентним према страдању своје браће на Југу Србије, Светом Косову, последица је отпадања од Речи. Дан за даном нестајемо у рачуници хладног ума, па нас корист сигурније уједињује од штете која нас расипа у мишје рупе. Ако се не дочепасмо привилегије одабраних и не постасмо крупни тајкуни, уграбисмо могућност малих да постанемо ситне рачунџије, шићарџије и ћифте. Купујемо и продајемо на ситно, ја тебе а ти мене у немогућности да продамо све. Тргујемо људима и идејама у овом свету роба и капитала, на светском тржишту ил' на бувљој пијаци. У храмове душа уселисмо трговце и разбојнике прогнавши Христа и изгубисмо мир са собом, па како би смо га са другима пронашли. Људско у себи потискујемо зверском борбом за опстанак, па се неприметно озверисмо. Окренувши леђа Светлости срљамо низ тмине што базде нашим тајним пословима и одјекују сатанским кикотом. Нема сведока шапућу нам лажљиви подстанари наших црних душа заводећи нас у све гушћу тмину. А сведок је ту у нама, и сведок и Судија, Реч коју обманути одбацисмо, која ће нам судити у последњи дан. Поломисмо ноге бежањем од тог последњег дана, све брже ка њему трчећи, бежимо а немамо где побећи, ни под земљу ни на небо од бесмртне Речи која је у нама.
Нема коментара:
Постави коментар