Вашар је био, а на вашару
Сабља, пиштољи, арапски ат ;
Туниске капе, сребро и злато,
Млетачка свила, женевски сат.
Е, шта ћеш сине да ти купи бабо ?
Детета склоност кушаше свог,
Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну
Ил, волиш ата мисирског?...
Овако је у своје време певао, Ђура Јакшић, велики песник јуначког, Србског рода предвиђајући морални пад свог рода кроз амиџиног сина. Амиџа је вероватно онај србски стриц подлего турској представи бољег живота, земаљској сласти и власти. Како се песма завршава сви углавном знамо а ако неко не зна, може да је дочитава и дописује пошто је песма жива и актуелна и свакодневно тече. Јуче, беше празник Ваведења Пресвете Богородице а у мом и амиџином граду вашар. Закрчио пола Крагујевца, да улицама не може да се прође. Једва сам се провук'о до палилулског гробља да упалим свећу покојном оцу рођеном на Ваведење, умрлом на Светога Симеона. Хтео, не хтео, морадох да прођем ободом вашара, а на вашару, свакакве робе, трговаца и купаца а изнад свега лебдећег духа трговачког. Гужва беше толика, да ни онај славни амиџин син не би мог'о да се провуче од Амиџиног Конака, који још стоји преко пута пијаце, до оног опеваног печеног јарца, ни уз помоћ амиџине сјајне и бритке сабље. Пролазећи својим, закрченим путем, видех све професије, вероисповести и конфесије где радосно купују и продају. Било је ту и лекара и попова и надрилекара и лопова, и трговаца и сецикеса, свега и свачега. Један поп сео на кауч и проба га поскакивањем дебелим месом, један полицајац окреће столицу, загледа јој све четири ноге к'о да је мисирски ат, а на свака три метра србска псовка и по оцу и по мајци, па опет смех и граја веселог трговачког духа.
Нико и не хаје, што се предходне вечери, на вишем нивоу, сврши један већи трговачки вашар, на коме се купци и продавци издоговараше и капарисаше наше Косово. Вративши се кући, после обављеног помена покојној ми родбини, укључио сам радио а на радију црквену радио станицу, очекујући да ћу бар ту чути велико риданије за отетим Косовом. Уместо тога србска народна песма, од које се све ори и трешти, вашарско славље обузело све, тако да за свету тугу не остаде места. Куд ћу, шта ћу, угасим радио па на интернет, тамо неки несвакидашњи мук, патриотски сајтови некако утихнули, тек по неки текст који плаши и по неки који теши, све у свему слабо. Опозиција, како видим тражи хитну седницу парламента, дакле издаја се разводњава и изнова се враћа на терен приче. Питам се шта причати и с ким причати, кад је евидентно и будали јасно, да је истинита реч одбачена. Коме су сада потребне магле и замагљивачи, Србима на Косову сигурно не. Ако неком требају, то је онима што се на вашару лепо проведоше и лепо пазарише, новчаници им набубреше, па им једино фали још мало празних речи. Извињавам се браћи на Косову која под надчовечански тешком патњом бране људски лик и свој и свих ових трговаца и купаца амиџиних наследника, што овај текст пишем овом формом која се подсмева манама Срба наших дана, али то је било јаче од мене. ''Слабостима смо земљи привезани'' како рече Његош а данас су се те слабости у тој мери намножиле и бројем ојачале да оне владају, суде и смуде. Тим слабостима већа је вредност свог дућана од Светог Србског Васкрсилишта Косова. Дакле да вратимо ову комедију у њен суштински ток, ток трагедије. Трагедија која се дешава Србском народу на Југу Србије само је увод у свеопшту Србску трагедију ако се и даље будемо понашали као вашарски трговци заузети својом трговином. Разарање Србије кретаће се даље својим рушилачким путем ако нека вашарска сила успе да помери барикаде са Југа Србије. Драга браћо на Косову, ако Бог да, да се барикаде кренуле од Вас рашире по свим путевима у Србији којима је намерена да прође челична гусеница вашарског Вавилона Великог, биће и Србије и Срба, ако Срби на другим кризним подручјима и у остатку Србије остану да се баве својим дућанима, на место Србије успоставиће се вашар, а уместо Срба вашарски трговци. Са Вером У Бога и у Србство и с надом да у Србији има још Срба које ране Косовске боле, поздрављам Вас Чувари Завета и Образа Србског и Људског! Христос Посреди Нас!
п.с.
Паде Ђура од пандура због критике генарала а наможише се вашарџије, пандури и генерали.
Сабља, пиштољи, арапски ат ;
Туниске капе, сребро и злато,
Млетачка свила, женевски сат.
Е, шта ћеш сине да ти купи бабо ?
Детета склоност кушаше свог,
Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну
Ил, волиш ата мисирског?...
Овако је у своје време певао, Ђура Јакшић, велики песник јуначког, Србског рода предвиђајући морални пад свог рода кроз амиџиног сина. Амиџа је вероватно онај србски стриц подлего турској представи бољег живота, земаљској сласти и власти. Како се песма завршава сви углавном знамо а ако неко не зна, може да је дочитава и дописује пошто је песма жива и актуелна и свакодневно тече. Јуче, беше празник Ваведења Пресвете Богородице а у мом и амиџином граду вашар. Закрчио пола Крагујевца, да улицама не може да се прође. Једва сам се провук'о до палилулског гробља да упалим свећу покојном оцу рођеном на Ваведење, умрлом на Светога Симеона. Хтео, не хтео, морадох да прођем ободом вашара, а на вашару, свакакве робе, трговаца и купаца а изнад свега лебдећег духа трговачког. Гужва беше толика, да ни онај славни амиџин син не би мог'о да се провуче од Амиџиног Конака, који још стоји преко пута пијаце, до оног опеваног печеног јарца, ни уз помоћ амиџине сјајне и бритке сабље. Пролазећи својим, закрченим путем, видех све професије, вероисповести и конфесије где радосно купују и продају. Било је ту и лекара и попова и надрилекара и лопова, и трговаца и сецикеса, свега и свачега. Један поп сео на кауч и проба га поскакивањем дебелим месом, један полицајац окреће столицу, загледа јој све четири ноге к'о да је мисирски ат, а на свака три метра србска псовка и по оцу и по мајци, па опет смех и граја веселог трговачког духа.
Нико и не хаје, што се предходне вечери, на вишем нивоу, сврши један већи трговачки вашар, на коме се купци и продавци издоговараше и капарисаше наше Косово. Вративши се кући, после обављеног помена покојној ми родбини, укључио сам радио а на радију црквену радио станицу, очекујући да ћу бар ту чути велико риданије за отетим Косовом. Уместо тога србска народна песма, од које се све ори и трешти, вашарско славље обузело све, тако да за свету тугу не остаде места. Куд ћу, шта ћу, угасим радио па на интернет, тамо неки несвакидашњи мук, патриотски сајтови некако утихнули, тек по неки текст који плаши и по неки који теши, све у свему слабо. Опозиција, како видим тражи хитну седницу парламента, дакле издаја се разводњава и изнова се враћа на терен приче. Питам се шта причати и с ким причати, кад је евидентно и будали јасно, да је истинита реч одбачена. Коме су сада потребне магле и замагљивачи, Србима на Косову сигурно не. Ако неком требају, то је онима што се на вашару лепо проведоше и лепо пазарише, новчаници им набубреше, па им једино фали још мало празних речи. Извињавам се браћи на Косову која под надчовечански тешком патњом бране људски лик и свој и свих ових трговаца и купаца амиџиних наследника, што овај текст пишем овом формом која се подсмева манама Срба наших дана, али то је било јаче од мене. ''Слабостима смо земљи привезани'' како рече Његош а данас су се те слабости у тој мери намножиле и бројем ојачале да оне владају, суде и смуде. Тим слабостима већа је вредност свог дућана од Светог Србског Васкрсилишта Косова. Дакле да вратимо ову комедију у њен суштински ток, ток трагедије. Трагедија која се дешава Србском народу на Југу Србије само је увод у свеопшту Србску трагедију ако се и даље будемо понашали као вашарски трговци заузети својом трговином. Разарање Србије кретаће се даље својим рушилачким путем ако нека вашарска сила успе да помери барикаде са Југа Србије. Драга браћо на Косову, ако Бог да, да се барикаде кренуле од Вас рашире по свим путевима у Србији којима је намерена да прође челична гусеница вашарског Вавилона Великог, биће и Србије и Срба, ако Срби на другим кризним подручјима и у остатку Србије остану да се баве својим дућанима, на место Србије успоставиће се вашар, а уместо Срба вашарски трговци. Са Вером У Бога и у Србство и с надом да у Србији има још Срба које ране Косовске боле, поздрављам Вас Чувари Завета и Образа Србског и Људског! Христос Посреди Нас!
п.с.
Паде Ђура од пандура због критике генарала а наможише се вашарџије, пандури и генерали.
Нема коментара:
Постави коментар