Ни мало случајно ових дана јата инсајдерских гавранова гачу да Србија не може ратовати против НАТО пакта. Сва она њихова предизборна родољубива реторика стропошта се у воду, мутну ко што су им душе помућене. О ком НАТО пакту гачу ови инсајдери светске моћи кад на Косову успостављају ред и мир ЕУЛЕКС трупе чедо њихове менторке ЕУ. Ко може ратовати против НАТО пакта, ко може ратовати против ЗВЕРИ ? за Хришћане је питање на које је још давно дао одговор Свети Јован Богослов и Боговидац, подсећамо поплашене инсајдере, одговор гласи Јагње Божије. Може ЕУЛЕКС, НАТО, КФОР или било која сатанска сила да сруши Србске барикаде на путевима Србије али не може да их сруши у срцима Срба. На тим барикадама, ми преостали Срби стрпљиво ћемо чекати своје време и дочекати својих пет минута, а све говори да се нећемо дуго начекати. Капитулација капиталом поробљених, није капитулација духовно слободних, оних који из свог матерњег језика ту, срамну реч капитулација никад нису ни научили. Капитулације нема пре смрти, све док дахом дише и дамаром мрда, човек има обавезу да води добар рат за бесмртну душу и неокаљани лик. Свему има време и начин и ова тренутна национална невоља, нека би била на славу Божију и нама на корист. Ко у невољи клоне духом скраћују му се силе, зато је на првом месту да останемо добре воље и не падамо у очајање. Она жаба с којом нас упореди покојни Ђинђић, што се купа и башкари у лонцу на рингли која загрева, није јединственог тела у истом лонцу и на истој рингли, код нас аутсајдерске већине увелико је тројка, код инсајдерске мањине јединица на којој се још увек може лагодно башкарити. Главни кувар европске кухиње сваког трена може да окрене дугмад за штеловање рингле на ону страну на коју му се прохте.
Чиме је моћни архитекта кризних ситуација одлучио да зачини крај драме распете Србије показаће време. Пред нама, непоклеклим Србима, нема много времена за празне речи и празни ход, императив тренутка је да се саберемо и оделимо од оних који се од нас тајно оделише поставши врли грађани Европе и европски инсајдери у нашим редовима. Србима нема места у Европи, овакви какви смо, мало више помазани Духом Истине, Европљанима смо сметња, како они кажу, реметилачки фактор и због вештачког европског мира предодређени за брисање личног и националног идентитета кроз економске и друге кризе.
Ово време пред Србе излази само са једним питањем, бити или не бити, није време да власт пресвучена у ''опозицију'' носи хуманитарну помоћ Србима на Косову, којима није до те врсте помоћи. Њима, људима од части и поноса, није потребна материјална помоћ, тренутна материјална тескоба вештачки им је наметнута да би се недобри могли приказивати добрима, себични несебичнима. Уместо помоћи у намирницама, тим храбрим људима потребна је подршка остатка Србије, братска солидарност а не сиротињски пакети. Они траже једно, да остану оно у чему су рођени, Срби у својој Србији а не национална мањина у шиптарској, вештачкој држави Косово, у вештачки наметнутој немоћи. Опозиционо скупштинско препуцавање ћорцима ништа им не може помакнути на боље. Једино што би, овим храбрим Србима у овом часу, уз људску сатисфакцију дало наду у могућност помака ка праведном разрешењу, било би подизање опозиционе барикаде према владајућим партијама и Европској Унији и излазак из парламента на улице у знак братске солидарности. За неколико дана сва би се Србија излила на улице Србије у праведни протест против отимачине Југа Србије. Господо из опозиције на вама је, једина исправна одлука, да се ставите на чело народног незадовољства и подизања СвеСрбских барикада. Омогућите народу да на легитиман начин изрази своје незадовољство са отимачином Светог Косова. Не дозволите да разменом партијских ћорака у историји будете упамћени као саучесници окупатора и анестезиолози сопственог народа. Ово није позив на рат против НАТО пакта, већ на мирни протест против отимача и њихових помагача. Ако Ви затајите Бог и народ неће.
Чиме је моћни архитекта кризних ситуација одлучио да зачини крај драме распете Србије показаће време. Пред нама, непоклеклим Србима, нема много времена за празне речи и празни ход, императив тренутка је да се саберемо и оделимо од оних који се од нас тајно оделише поставши врли грађани Европе и европски инсајдери у нашим редовима. Србима нема места у Европи, овакви какви смо, мало више помазани Духом Истине, Европљанима смо сметња, како они кажу, реметилачки фактор и због вештачког европског мира предодређени за брисање личног и националног идентитета кроз економске и друге кризе.
Ово време пред Србе излази само са једним питањем, бити или не бити, није време да власт пресвучена у ''опозицију'' носи хуманитарну помоћ Србима на Косову, којима није до те врсте помоћи. Њима, људима од части и поноса, није потребна материјална помоћ, тренутна материјална тескоба вештачки им је наметнута да би се недобри могли приказивати добрима, себични несебичнима. Уместо помоћи у намирницама, тим храбрим људима потребна је подршка остатка Србије, братска солидарност а не сиротињски пакети. Они траже једно, да остану оно у чему су рођени, Срби у својој Србији а не национална мањина у шиптарској, вештачкој држави Косово, у вештачки наметнутој немоћи. Опозиционо скупштинско препуцавање ћорцима ништа им не може помакнути на боље. Једино што би, овим храбрим Србима у овом часу, уз људску сатисфакцију дало наду у могућност помака ка праведном разрешењу, било би подизање опозиционе барикаде према владајућим партијама и Европској Унији и излазак из парламента на улице у знак братске солидарности. За неколико дана сва би се Србија излила на улице Србије у праведни протест против отимачине Југа Србије. Господо из опозиције на вама је, једина исправна одлука, да се ставите на чело народног незадовољства и подизања СвеСрбских барикада. Омогућите народу да на легитиман начин изрази своје незадовољство са отимачином Светог Косова. Не дозволите да разменом партијских ћорака у историји будете упамћени као саучесници окупатора и анестезиолози сопственог народа. Ово није позив на рат против НАТО пакта, већ на мирни протест против отимача и њихових помагача. Ако Ви затајите Бог и народ неће.
Нема коментара:
Постави коментар