Србијо изабранице Божија, врати се Ономе који те изабра да будеш света и непорочна пред Њим, покај се за неверна дела и Он ће те примити у наручје.
Бога примати и Бога предавати, змије у руке узимати, по шкорпијама и по свакој непријатељској сили газити, дар је од Учитеља оним верним ученицима који га љубе пламеном љубављу, за коју су спремни и живот положити.
А ти, Србијо мајко наша Богу заветована, кроз сву своју Крстоносну историју имала си таквих Божијих ученика и синова и наших народних учитеља, отаца и браће, па се питам, шта је ово данас мајко наша те их мало има, зар се књига сведе на једног јединог и тог једног прогнаног, или ме то вид и слух вара.
Синови твоји мајко Србијо, Богопримци и Богоносци, али и маченосци, од Светих Немањића до данас водише, воде и до краја света водиће, добар Духовни рат за веру једном предану светима, и док је тог једног који ратује и оних који му држе потпору биће и тебе и нас мајко наша.
Благодаћу Божијом ми смо оно што смо, одбацивањем благодати Божије стропоштавамо се у ништа. Богом смо мудри, храбри, поштени, вредни, врли, крепки, без Бога смо ништа а шта остаје ништавилу, шта друго, него да дрхти с ђаволима и да се скрива с мишевима.
И ево најсигурнијег знака да изневерисмо Оца праведног који нас удари по најболнијем месту, Светом Косову нашем, мук који над нама лебди, мук уплашених Србских синова, неми је сведок о нашем богоотпадништву.
Заплетосмо се у мреже светских обмана на шаренилу вашара сујетне пролазности и зађосмо с Пута у непут грешном маглом омагљен.
Дешавало се и раније у нашој дугој, Крстоносној историји, да се понесени собом и занесени вашаром светске таштине, изгубимо за светлост,помрачимо умом и ко пиле у кучине уплетемо у обмањивачку делатност обманутих, сиђемо с Пута Правде на непут неправде, издаје, нељудскости и себичлука.
Са тог непута прелашћених папских прелата, Бог Отац нас је горким лековима, страдања и покајања враћао Божијој мудрости и праведности.
Ми, по благодати Божијој деца Божија, даровано нам достојанство и почаст, дужни смо сачувати неукаљаним, да не би смо подпали под гнев и праведни суд Бога Оца.
Дешавало се и до сад, к'о што се сад дешава, да затиснемо уши за Истину, да се понашамо као неразумна деца, да застранимо Исавовим путем и мењамо веру за вечеру, да се прелатимо и конкордирамо, баш овако, ко што се данас Еунијатимо.
После свих оваквих одступања сустизао нас је суд и гнев Божији, јаме и каме, невољна, присилна мучеништва.
Господ подиже и обара из прашине у висине и с висине у прашину, мења места последњих и првих, на тај начин даје чар животу кроз непрестано братско утркивање врлих у врлинама и још каже кроз пророка и проповедника, није до брзих трка него до Господа, да се браћа не замрзе.
Кад се они први окамене на својим првим местима и својим каменџурама зауставе животни ток, болест мрзости и мрзост болести почне да разара богочовечанско тело Христово кроз свенародно страдање.
Много је болесних око нас, много се умире а мало се рађа, смрт грех и лаж зацарише се у Србији а Бог налаже: успротивите се лажи ви потчињени Богу.
Господ је апсолутна Истина и никаква лаж у њему нема места. Лаж потиче од оца лажи, из пакла излази, да се у пакао врати. Кад се она зацари у првима, тад народ издише под претешким јармом лажи а брат затискује уши да не чује братске уздахе.
Али, чује Господ уздахе праведног народа Србског, сиротана чију плату закиде отац лажи са својим шегртима на високом, чује и узвратиће ради славе имена Свог.
Господ обара људске замисли противне светој Еванђелској науци и хармонизује своју творевину и сва своја створења. У Његовом Царству нема ни јаука ни уздаха а Србија је његова заручница, заручена кроз богомудрог Саву.
Ко својим злим делима прља мајку Србију, усташа је на Господа Христа и Светог Саву, а нема те силе и нема те звери која се може супротставити благој и мирољубивој сили Божијој која у праведном гневу помешта темеље земљи, тресе је, раскида и излива море из корита.
Заблудеше па се преварише, они који се уздају у светску силу, пред чијим идолом клече и ко гусенице гмижу окренувши леђа Христу Господу.
Та зверска сила за време бива, по Божијем допуштењу, да сви зверови пошли за њом оставе своје зверске трагове, затим суд и гнев.
Србија је вечна и у временима највећих богоодпадништава имала је и имаће онолики број верних синова који је неопходан да Бог Отац од ње не одступи.
Због тог малог и верног стада спасава се и остатак, ако се покаје за неверу. Нека буде воља Божија да свенародно покајање потече као планинска река с врха надоле, од оних првих који нас обманути и заведени заводе и обмањују, све до нас последњих који их следимо.
Нема коментара:
Постави коментар