ВРЕМЕ ГЛОБАЛНЕ ДЕСТРУКЦИЈЕ

''Свему има време, има време кад се воли, време кад се оставља вољење, време миру и време рату''...

Овим скраћеним цитатом из Књиге Проповедника покушаћу да сагледам светски глобалистички процес који се захуктава и руши све пред собом у ово време садашње, на овом нашем, домаћем терену.



Глобализам, тај императивни захтев који нам се намеће без алтернативе, није производ случаја ни промисли Божије.

Глобализам је свеобухватни процес деструкције Божијег света који разара све области људског живота и друштва успостваљене на темељима Хришћанства. Овај сатански процес свеопште деструкције Божијег света не би могао да  стави своје зле силе у погон да није створио све неопходне услове за покретање рушитељског механизма. Божији свет створен је Божијом премудрошћу и зато је нормално да је за главног непријатеља деструкције проглашен Бог и Божија мудрост.





Западноевропски просветитељи, као први у богоборном походу, обрачунали су се са Богом и Краљевским крунама оборивши и круне и главе на којима су стајале, или оне мекше подчинише својим новим учењима. Духовни носиоци револуционарних промена потискују Хришћанску духовност новим просветитељским духом секуларизације људског друштва.



Божија мудрост непрекидно пројављивана кроз ослобођенике духа потискује се на рубна места постојања одакле не престаје да упозорава на погубну опасност деловања деструктивног процеса.

Овима се супротстављају површни људи никаквих талената, али зато жељни светске славе који добијају прве редове друштва у замену за своје деструктивне услуге.



Некад, у Божијем свету, богонадахнути уметници налазили су тајне начине на које су потписивали своја уметничка дела зазирући од пролазне светске славе жудећи једино да се удостоје непролазне славе јединога Бога.



Кад је деструкција својом револуционарном акцијом преузела управљачке полуге власти, ни мало случајно, почела је да их армира именима великих људи са ореолом светске славе и све се почело окретати наглавачке.





С почетног поља мудрости слава се селила и на друга поља друштвеног живота све до самог поља друштвене лудости где данас без конкуренције доминира.



Конструктивни људи потискивани и рушени у сталној су, вештачким путем произведеној, дефанзиви пред непрестаном офанзивом деструктиваца. Креативни духови се спутавају да би се јалови узвишивали.



Против Божијих људи води се вековни необјављени рат кроз добро прикривену заверу у коју данас најмање верују, кавог ли парадокса, они који у њој највише учествују.



Да завера не мора да буде једино нешто на високом, за нас обичне, недодирљивом нивоу најлакше се може објаснити на најнижем општенародном нивоу где се више ништа не може урадити без јаке везе.



Веза је завереничко оружје којим се приграбљује нешто, што припада неком другом, мимо Божијег реда и правде.

Политичке партије су у рукама завереника основне полуге деструкције и господари свих веза и везица који лако поклекну пред силом коруптивне моћи.



Деструкција је за своје потребе производила генерацијама и генерацијама деструктивног човека који не поштује људске умне и професионалне вредности другог човека и који не бира средства помоћу којих би га срушио и дочепао се његовог места.

Деструкција поставља себе за непрекидног васпитача и деце и одраслих, сеје у њихове душе рушилачко семе, залива га и негује док не узрасте до пуне мере бесавесног деструктивца. Ако погледамо лево или десно, мноштво је рушилачки расположених, свако против сваког и сви лаки за куповину коју врше трговци светском деструкцијом.



Људска природа падом у првородни грех постала је деструктивна, само искораком из своје грешне природе, човек успева да стрпљивим унутрашњим стваралаштвом кроти рушилачке силе у себи и преображавајући их проширује своје ограничене земаљске видике. Овај искорак могућ је једино уз Божију помоћ и под Божијим надзором.



Бог Спаситељ који је сишао на земљу да спасе палог човека оставио му је и спасоносну науку Новог Завета и написао му своје законе у уму. Надзор над човеком Бог спроводи кроз своју јеванђељску науку, тако што својим Духом позива људску савест на свакодневно самоиспитивање и самопотврђивање кроз расуђивање о сопственом понашању и одмеравањем сагласја са Божијим заповестима.



''Свето Писмо је богонадахнуто и корисно за поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, да Божији човек буде савршен, приправљен за свако добро дело''.



Божијом науком васпитаног човека одликује чиста непомућена морална и правна свест, истинољубивост, правдољубивост, љубав према Богу и ближњем која се испољава чистим животом по заповестима.



Човека изван Бога са оваквим одликама нема, што се може запазити на сваком кораку.

Славољубиви, сластољубиви, издајници, надувени, напрасити, неморални, несвесни, бесавесни и неправедни, мноштво око нас, које лако постаје оружје у рукама господара деструкције.



Душа људска је танани орган људског осећања који непрестано осећа, или радосну љубав, или злобну мржњу. Душа у Богу испуњена је радосном љубављу док је душа отпала од Бога испуњена злобом, завишћу и мржњом.



Душа у Богу не мрзи своје мрзитеље али од великог њихових притисака може да дође у стање тренутног гнева са којим не сме поћи на спавање. Зато ми Православни имамо у свом молитвенику посебне молитве за опрост својим непријатељима у којима узносимо молбе Богу да излије на њих благодат, да се исправе и врате љубави и покајању.



Код ових других, који се продадоше у службу глобалистичкој деструкцији, тога нема,они нити праштају нити престају да мрзе. Они су непријатељи сваке истине и правде и ако нас Бог стави у такву ситуацију да им изговоримо истину, они окрећу главу од нас не желећи да нас чују, престају да говоре са нама, али зато почињу да говоре о нама, са другима којима смо пре него њима изговорили истину. Оваквим односом непријатеља истине и пријатеља светске деструкције према истини, истина излази на лош глас, своје усамљености ради, док се мноштво потврђује својим мноштвом, међусобно се хвалишући и узвисујући.



Али ово је спасоносни пут до блаженства, јер Бог рече: ''Блажени сте кад вас нагрде и успрогоне и набеде сваким злом лажући мене ради. Радујте се и кличите, јер је награда ваша велика на небесима: јер су тако прогонили пророке који су били пре вас''.



Како развој људског ума у првом реду зависи од истине, мноштво остаје закржљалог ума и дугог језика. Није чудо што је овако, јер тражити истину у свету није ни мало лак и угодан посао. Има много лакших, лепших и забавнијих ствари у овом нашем свету, тако да мноштво не пристаје да се ускрати од забаве тражећи ником потребну истину.







Где прође глобалистичка деструктивна сила ту трава не расте. Деструкција наступа стоструким начинима, фазно у таласима, и у континуитету, поред континуиране умне и духовне агресије, она се не либи да изврши и војну агресију којом руши дотадашње власти и постваља од њих тврђе аутодеструктивце. Иза сваке деструкције стоји аутодеструкција човека незадовољног Божијим датостима који по сваку цену хоће да измени у себи оно непроменљиво вечно и бесконачно.

Пошто нема те власти која може да мења вечно и бесконачно деструкција врши фиктивне промене људи отпалих од истине а свет све више постаје фикција. ''Шта је човек а мора бит човек'' и ''човек не може бити ништа веће од човека'', каже мудрост Божија али ко то да докаже евроропском надмену.



Ово што написах представља само врх леденог брега и ако се озбиљније загледа испод површине живота запазиће се да су све науке и уметности и институције и системи у рукама глобалистичке деструкције.



Ово јадно светско стање Божијим слугама представља душевни бол једино због самилости коју осећају према превареном мноштву. Овај логор Божијим људима не може ни једну длаку на глави откинути без Божијег допуштења. Ма колико свет постајао страшно место постојања углавном ће то бити за оне који му се обманутом слободном вољом прикључише у његовој глобалној деструкцији. Свако за својим срцем и својим благом. Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима који су по Божијој вољи.

СТРПЉИВО ПОДНОШЕЊЕ ЗЛА

Много се недобронамерних светских превараната, на нас Србе, бацало каменицама свакакве врсте. Никако да се искобељамо испод њихових лажљивих гомила и поскидамо, налепљене нам, неистините етикете.

У царству лажи и привида, лаж је легитимно средство против кога једино непобедива истина може да однесе победу. Свашта нам се приписивало и пришивало, од геноцидности, до нетрпељивости према другим народима и групама.

Као да нас наш Свети отац Сава не научи, једном за свагда, да су сви народи Божији, док не одбаце Божију љубав и Божији Закон. После тога народи престају да буду народи а постају зверови у рукама онога непомјаника који народе расипа да би их сабрао у војску својих плаћеника.

Ми, Срби увек смо волели све људе и све народе, што потврдише и многи странци очарани србским човекољубљем.

Наши непријатељи, нашу највећу врлину трпељивости и отвореног срца за сваког Божијег човека покушавају да прикажу као грех нетрпељивости. Сви који су још увек људи и народ, знају да је наша трпељивост знала и да иде изнад прописаних граница, у нади да ће нас насртљивци неким чудом заобићи. Чуда се углавном нису дешавала а трпило је сасвим изненада пуцало.

Модерни непријатељ сконцентрисан у империју лажи и привида своју насртљивост прикрива устројством некаквог демократског облика друштва у коме за своје држављане већ подиже логоре за преваспитавање.

Насртљивост, дакле, показује нетрпељивост према свом народу, против кога построји своју војну и полицијску силу.

Како ће се ово растајњивање Тајне Безакоња на врху пирамиде одразити на остале државице у дну пирамиде показаће време пред нама. Из личног искуства знам да се лоше навике лако примају а тешко искорењују и то кроз мучан и дуготрајан процес преображаја.

Комплетна светска елита подлегла је лошим навикама као што су безбожност, саможивост, лакомост, отимачина, превара, лицемерје, незаслужено уживање, сујетне славе, части и власти а времена за њихов преображај више нема.

Све ове лоше навике директно су супротстављене Божијем Закону и Заповестима, тако да ће елита поред народа имати за противника и Свемоћног Бога.

ДОСТОЈАН ЈЕСТЕ

ДОСТОЈАН ЈЕСТЕ

Ко изврши вољу Оца мога он је брат мој и сестра и мајка.
Празнословити и вршити вољу Божију није исто. Чаша жучи која се даје из руке Оца Небског јесте бесмртни нектар Божанског пића. Данас се вера многих, модернизованих Хришћана завршава Тајном Вечером. Мало их је који се испеше за Господом и ступише у Гетсиманску Башту да пију са Њим из исте чаше. Многи заобићоше својом вољом вољу Божију. Достојан јесте владика Артемије кога не савлада сан у Гетсиманској Башти и који прихвати своју чашу. Ко саблазни једног од ове моје најмање браће која верују у мене, боље би му било да му се обеси магарећи жрвањ око врата и да се баци у море.

ВОЉА БОЖИЈА

Само вршењем воље Божије ми се удостајавамо звања деце Божије а доказ тога је Дух који добијамо од Оца. Дух мудрости и силе а не плашљиви дух овога света. Само испуњењем воље Божије ми побеђујемо свет. Воља Божија раздељује нам благодат Божију којом испуњавамо вољу Божију. Бог све ради, наше је једино да га храбро и истрајно следимо кроз сва искушења. Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божијој вољи. Амин.

АКО ЈЕ МОЈ ЖИВОТ

Ако је мој живот на Небесима у Богу сакривен, одакле и Спаситеља Господа Исуса Христа очекујем, онда ја слободно, без икаквог страха, могу да кажем, не бојим се шта ће ми учинити човек. Ако ја вршим вољу Божију, придржавам се Закона Божијег, и ако ме моја савест не осуђује пред мојим Богом, који ме, онда, суд људски може осудити. Буди слободан и храбар и не бој се њиховог страха, снажи се страхом Божијим, говори ми Бог и ја га следим.

ДЕЛИМИЧНИ ОСВРТ НА ПРЕМИЈЕРОВ ЕКСПОЗЕ

Експозе премијера републике Србије, оно је о чему се од јуче на свим местима прича. Пресек стања нације и државе у премијеровом експозеу у потпуности се слаже са вишегодишњим писањима свих критичара власти и система који влада нашим животима. Сваки грађанин Србије, сваки србски домаћин и сваки раздомаћени Србин, могао је да нађе обећану наду за себе у овом експозеу.

Време пред нама показаће да ли је премијер свој експозе писао вечним Духом Истине или модерним неискреним духом . У зависности од тога којим га је духом писао одразиће се и успех и дужина рада нове владе.

Србија данас није исто што и Србија јуче, народна свест, у једном не малом делу народа, из дана у дан нараста као квасац. Људи се у Србији буде из буновног сна и пробуђени гледају шта се ради, и слушају шта се прича.

Ако је премијер ово што је написао, написао Духом Истине, пробуђена Србија очекује од њега хитне мере усклађене са ставом изнетим у експозеу. Како припадам оном делу раздомаћених и осиромашених србских радника, домаћина, покушаћу да из ове перспективе набројим пар заиста неопходних мера које би влада морала по хитном поступку да донесе у заштиту ове најтеже погођене групе својих грађана.

Као прву меру нова влада би морала да прекине са присилним цеђењем суве дреновине из осиромашеног народа. То би учинила ако би престала да шаље црне партијашке тројке на врата оним људима који дугују државним и градским комуналним предузећима за утрошену електричну енергију, воду и остале комуналне услуге.

Наш човек не воли да дугује, али народ нема у свом власништву ни штампарију новца ни банку из које може да захвати и измири законске обавезе.

На првом месту човеку треба омогућити да оствари Уставом и законом загарантована права па тек онда захтевати од њега да испуни законске обавезе. Како лепо рече премијер у свом експозеу, по слову Устава наша држава је држава социјалне правде и једнакости пред законом.

По слову да, али на делу ми смо још увек партијска држава у којој приступ друштвеној подели рада и друштвеном дохотку не зависи од људске способности, знања и умећа него од партијске припадности. Пут до узрпираног друштвеног добра, неретко води кроз пацовске канале за привилеговану партијску мањину и ове канале нови, амбициозни премијер треба позатварати ако хоће да одржи у животу слово експозеа и Устава.

Локалне власти у србским градовима, или, што сигурно знам у мом граду, користе комунална предузећа за збрињавање својих партијских послушничких тела а њихове плате повећавају цене услуга свих комуналних предузећа због чега данас у Србији имамо ситуацију да у градовима као што је Крагујевац градска гробљанска комунална предузећа прете неплатишама ископавањем посмртних остатака њихових најближих а водовод искључењем воде.

Поново напомињем да човек нема у свом власништву ни штампарију новца ни банку, па ако нема одакле онда да плати ако му држава није омогућила да оствари Уставом загарнтовано право на рад и живот од свог рада.

Шта ће човек који је остао без посла или се у оквиру својих могућности бави радом који му је једино доступан а који се не плаћа и због чега није у стању да измирује комуналне намете увећане за плате партијских послушничких тела.

Таквоме једино преостаје да каже искључите ми и воду и струју, и поједите посмртне остатке мојих најближих, исто онако како сте са мене живог појели двадесетак кила, поједите и преостале кости мојих мртвих.

МАЊИНСКА ИСТИНА

Мањинска истина увек је окружена већинском лажи. Сведоци истине у овом свету не поседују физичку силу, они су губитници у времену да би били победници у вечности. Сведок истине побеђује једино себе и своје људске слабости и никога више. Истина није од овога света, у коме, преко својих многобројних синова влада отац лажи. Моје Царство није од овога света каже Он, оваплоћена Истина. Царство истине није могуће успоставити у овом непреображеном свету, али истину треба непрестано сведочити да свет не би сасвим потонуо у лажи. Ову свету дужност Бог је поверио онима које је изабрао и посветио у истини. ''Као што Отац посла мене и Ја шаљем вас''. Истина своју победу осваја кроз презир и срамоту, кроз многе муке и невоље, прогоне и трошење спољашњег, природног човека. Унутрашњи, невидљиви, скривени човек срца наслеђује Царство Христово а не тело и крв. По својој спољашњости сви су људи слични, али Бог познавалац срца, Отац који у тајности гледа и зна сваку нашу помисао, зна који су његови. Ми смо позвани да у свету који се непрестано претвара и дели своје улоге успешних и неуспешних, без роптања узмемо на себе улоге слуге и луде недостојне светских почасти ''ми смо слаби а ви силни, ми презрени а ви славни''. Тако постајемо она најмања браћа Христова чијим саблазнитељима Господ обећава магарећи жрвањ и воденични камен око врата. Трпљењем за нашег Господа Исуса Христа ми спасавамо своје грешне душе. Који су од света покрећу се духом света сабирајући материјалне вредности овог света. Који су од Бога њихова је каса на небу где правда обитава ''Тамо где је благо ваше тамо је и срце ваше''. Одбачени од света прихваћени су од Бога, нема остављеног и заборављеног код Бога.

 Написах ово мало у славу Божију, данас у Свету Недељу јер истину Јеванђеља треба неустрашиво проповедати и у време и у невреме. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сад и увек, непролазно и вечно. Амин.

ХААРП ИЛИ ЈАГЊЕ БОЖИЈЕ

Ово што пишем, не пишем да бих био против него, да бих био за, за Истину вечну и непроменљиву. А вечна и непромљнљива Истина каже да ће се у последње време појавити лажни пророци који ће покушати да заведу и изабране. Истина, такође каже да ће лажни пророк, претеча антихриста, чинити многа лажна чуда пред антихристом. Ових дана много се вике подигло око некаквог свемоћног америчког оружја ХААРП које наводно може да мења климу и да утиче на наш ментални склоп. Верујем у добронамерност људи који ову вест шире инетрнетом, али не верујем у добре намере онога који је ту вест лансирао. Тај свемоћни ХААРП постављен је у мају а ми смо имали зиму са минус двадесет пет и преко. Такође, ових дана велике врућине погађају и Грчку и Русију а и Америку у којој има 36 жртава врућине. Пре две године Москва је горела а људи су умирали као скакавци, а колико знам Путин није дозволио инсталирање свемоћног ХААРП-а у Русији. Није ми намера никога да оптужим, само се питам, не покушава ли неко, ко све медије контролише, да праведни гнев Свемоћног Бога припише свемоћи америчких научника, јер ''ко може ратовати против звери''. Овде се још поставља питање сунчевих бура, да и њих можда не изазива ово свемоћно оружје. ''Не страшите се њиховог страха него Господа светите у својим срцима'' ово је њима пораз. Јагње ће их победити.

БУВЉАК

На ужима грандиозне преваре поскакује помахнитали свет. Шарена пијаца светског трговачког лобија, претрпана свим и свачим, од злата и нафте, нуклеарног потенцијала и сајбер секса, преко престижних награда и титула, до тела и душа људских. Ништа од робе на том измиксованом бувљаку не носи печат Божији већ видљиво невидљиви код. Слепац чврсто стеже слепца за руку да му се случајно не отме. Води га на шарену пијацу, ту му прегледају зубе. Не, нису стоматолози, то трговци робљем прегледају робу. Робе свуд, на сваком ћошку ничу нови бувљаци. Тито творац трећег света у друштву двојице патријараха из своје личне гарде, командује на месту вољно Алојзију Степинцу. Зар још нису урадили свој посао, чуди се Вукашин из Клепаца. Сваке године, један град величине двадесет хиљада душа нестане из земље Србије.

из књиге ''Тајна Безакоња''
''Галерија'' Горњи Милановац 2005.

ЈАВНИ РТС БЛУД

Јавни сервис свих грађана Србије. ХА! ХА! ХА! Јавни сервис РТС-а има много мање морала од јавних жена које се баве најстаријим занатом на свету. За разлику од РТС-а оне у куће не улазе без позива, што значи да су на вишем цивилизацијском нивоу од РТС блуднице, или оног партијског блудника који својим неморалним услугама послужи свим србским партијама. Тај блудник је директор РТС блуднице, или, још боље, њен макро који је шаље и тамо где је хоће и тамо где је неће. Тај, безобзирни макро затим објави да је његова блудница блудничила у два милиона кућа и за то њено блудничење тражи одговарајућу новчану надокнаду. Чик да се усудиш да преспаваш њену посету, или да будеш незаинтересован, или импотентан па одбијеш њене услуге. Ништа те неће спасити од овог јавног макроа, он ће тражити од суда да изврши принудну наплату за неучествовање твог уда у купопродаји јавног блуда.

ИМПЛАНТАНТИ

Један корак напред, три корака назад, најлакше би се могао описати актуелни историјски ход србског народа. Производња и продаја магле данас је један од уноснијих бизниса. А за то су потребни експерти. Ко су ти, нама, простом пуку, непознати експерти и где они стекоше то знање, титуле и експертско искуство. Ако се наоружамо оружјем Бога Логоса истинитом и здравом логиком и прокрстаримо крстовом мером нашу јавну друштвену и политичку сцену осетићемо задах нечега што нит смрди нит мирише, једноставно заудара. Оним другима невидљивим очима срца и душе видећемо да је комплетна наша јавна друштвена и политичка сцена састављена од интелектуалних имплантаната створених кроз многобројне програмске имплантације под окриљем светске владе. Имплантација се врши у домаћим и страним радионицама ума тако што се у главу будућег носиоца имплантанта имплантира богопротивни систем вредности. Добровољни донор своје главе пристаје да она буде испражњена од свих оних садржаја ускладиштених у периоду породичног васпитања и одрастања и да буде напуњена садржајем по жељи инжењера ума. Људске главе са некад Христовог тела, за потребе империје зла мењају се у горде вавилонске куле на раменима које са своје горде висине у дојучерашњем брату, другу и комшији, виде малог човека који се у тој мери смањио да се изједначио са другим животињицама у свакодневној исхрани ових имплантаната андроида. Никакво чудо, онда, што се крећемо корак напред, два у назад, кроз густу балканску маглу у којој чопори андроидних звери сасвим лагодно лове човека.

НАРОД ИЛИ РУЉА

Претварање народа Божијег у безбожничку руљу, свагда актуелан процес, који се вековима и деценијама уназад, на нашим просторима, спроводи по пројектима светских владара. Дело србских светитеља Симеона и Саве, зграду Србске Државе и Цркве, многи данас својим несвесним умом разарају и зато се никако не може рећи ''опрости им Оче не знају шта раде''. Незнање се могло толерисати до Христовог доласка, после тога оно постаје доступно сваком човеку кроз веру. Незнање се могло толерисати ''у оно време кад, смо ми Срби, били без Христа, отуђени од израиљског друштва, без удела у обећаним заветима, немајући наде, и без Бога у свету'', после познања Христа незнање се не толерише. Људи овога времена одбацили су и веру и знање и пошли за невером а то је грех лењости за спасење душе који се не прашта без покајања и обраћења. Ако погледамо ко то данас руши веру Христову и успоставља владавину руље безбожничке, видећемо да то раде самољубиве индивидуе на израженим местима у друштву. Обезбожене, самољубиве индивидуе су сви они који више воле сласти земаљске него Бога и отпадоше од Божије личности саздане у вечности и за вечност и пронађоше се у саможивом индивидуализму који за своје потребе производи време. Народ Божији повезан је Божијом и међусобном везом, свезом савршенства која је Љубав. Насупрот народа обезбожена руља самољубивих индивидуалиста међусобно се повезује везом користољубља. ''У последње дане охладнеће љубав многих, људи ће постати, саможиви, среброљубиви...'' како рече свети Апостол Павле. И очигледно је, да ми данас живимо у времену охлађене љубави у коме обезбожена руља терорише народ Божији у замену за задовољење пролазних себичних сласти и циљева. Руља безбожничка не бира средства до испуњења пролазних сласти, власти и почасти и зато је има на многим местима одлучивања за питања народног живота. Народ Божији због своје неконфликтне и мирољубиве вере повлачи се пред безбожничком руљом и препушта јој иницијативу и дођосмо у ситуацију у којој безбожници под заштитом светске безбожничке владе и њених безбожних закона сасвим легално врше прогон Божијег народа. Овом наметнутом, легализованом прогону успротивио се, за сад једино, владика Артемије и искусио прогон на својој кожи. Он је јавно декларисани представник народне Србије, Божије Србије, СветоСавске Србије, вечне, у којој су себи избориле место све оне Христом Логосом преображене личности. Верујем да владика Артемије није једини од србског високог свештенства који остаде веран Богу и свом народу, верујем да их има још који чекају право време и прави тренутак, али такође осећам да времена за одлуку баш нема на претек. Из дана у дан све више индивидуа исписује себе из књиге Божијих личности и народа и уписује се у књигу пролазне земаљске сујете. Времена дакле нема. Пред нама је одлука, или ћемо храбро стиснути петљу и успоставити народно Христово тело свезом љубави и братске солидарности, или ћемо остати инфериорни и немо посматрати како нас обезбожена, користољубива руља распиње као што је некад руља јеврејска распела Господа Исуса Христа.

РОПСКОГ ХЛЕБА И ИГАРА

Народ гледа у спортисте као на продужетак славне витешке традиције, док су они само део вешто осмишљеног матрикса. Хлеба и игара у љубави држе намесника Римског и Римскога цара. У животу на кредит преплаћени нерад односи победу над неплаћеним радом. По својој људској слабости, човек јури тренутну корист. Збринут привилегованим добро плаћеним нерадом постаје извршитељ у прогону неподобних, неприливегованих и кужних којима је ускраћено право живота од свог рада. Ово је тренутна ситуација у матриксу прогонитеља и прогнаних која ће се падом у дужничко ропство попети на виши ниво. На овом вишем нивоу већина данашњих прогонитеља и сами ће постати прогнани.'' Ко у ропство води и сам ће у ропство отићи'' једном за увек рече непогрешива Реч Божија.

НАСМЕЈАНИ И ВЕСЕЛИ

Јуче су сви главни и одговорни актери србског матрикса били на пријему у једној амбасади евроматрикса. Сви су били ту и они који народу сазидаше тамнице у главама и они који им те тамнице закључаше и сакрише кључ под отирачем језика. Сви насмејани и весели, са чашицом у руци, један поред другог и један са другим и леви и десни, повезани, рекло би се, нераскидивом везом користи.

ЖИВОТ И КАРИКАТУРА

Свакодневни људски живот у својој највећој мери протиче у форми својеврсног бала под маскама. Свако фура свој друштвено додељени ангажман. Професионалац гута човека, општи принципи бришу личне карактеристике. Личност бесповратно нестаје у дебелим талозима друштвених структура. Суочавање са огледалом изазива болну гримасу, али, само до тренутка бесповратног пластифицирања ангажоване карикатуре, која се обавља уз прећутну сагласност преосталих људских остатака. Али, ни овим самосагубљењем није све изгубљено. Понекад се деси, да некаквом незгодом, при каквој опасности по другог или себе, наједном, испод друштвено ангажоване карикатуре севне спонтани инстинкт добра, и жив човек одреагује сасвим супротно од своје друштвено ангажоване карикатуре. Људска социјализација претворена у општеобавезну дресуру, у преломним, кризним животним ситуацијама, кад животни дамар претекне дресуром уљуљкани мозак, попушта своју богопротивну стегу пред спонтаном реакцијом Божијих проводника.

ПИСЦИ

Има Писаца и писаца, познатих и непознатих, живих и мртвих, живих сахрањиваних и мртвих слављених. Увек су се живи писци сахрањивали а мртви прослављали, неки су, славе ради, умирали за живота а други су прећутно пристајали да буду живи сахрањени загледани у Васкрсење. Време љуби само своје, оне који му тепају. Оне бесповратно заљубљене у вечност време никад није хтело, љубав се за љубав враћа. Једни, који пишу надахнути Духом Вечне Истине чувају себе од злог задаха времена, удаљавају се у неку само своју пустињу у којој налазе небеску оазу. Други, задахнути духом времена, постају неприкосновене временске величине, слављени и хваљени на сва уста задахнута злодухом времена. Није ни чудо, ономе који памти да је револуционарним деловањем задаха времена Теоцентричност побеђена и прогнана људском егоцентричношћу. Свет се помало гуши а да није ни свестан да је то од задаха великих имена. Ипак све ово што посведочих само је опис безуспешног покушаја људско-сатанског ритања против Бога. Вечни бој Бога и његовог противника задахњивача времена, у вечном свету Духова је окончан и запечаћен, а ми људи на земљи само смо учесници у материјализацији Божије победе кроз време. Свако на својој страни и за свог господара по слободној својој вољи.

НЕ ГОСПОДАРИТЕ НЕГО СЛУЖИТЕ

Развијање посебних дарова Божијих, талената које смо од Бога добили никако се не сме претворити у нешто другоразредно што се данас назива хоби. Наши од Бога добијени таленти су средства помоћу којих се спасавамо и заслужујемо непропадљиво Царство Вечне Истине. Али, веома је важно, да наши таленти не постану циљ по себи, средство за достизање земаљског циља, пролазне светске славе, богатства, првих редова друштва... Наши таленти не припадају нама него дародавцу Богу и ми морамо увек остати Његове бескорисне слуге, чак и онда кад добијене таленте развијемо до савршенства. Ми не смемо постати трговци својим талентима, што је данас јако популарно. Наше таленте не би смели унајмити ни владари, ни политичари, нити било која сила овог света, јер их забадава добисмо од Бога. Свака професионализација талента доводи до стављања талента у елитне клановске организације у активној служби управљачких структура људског друштва.
Овакав неодговоран однос према таленту у функцији је заустављања развијања ткива Божијег света, ширења и развијања планова и пројеката светских моћника или окоштавања постојећег стања. Ово се најбоље може сагледати у свету забаве. На последњој песми Евровизије одржаној у Азербејџану готово сви певачи били су амбасадори УНЕСЦА, УНИЦЕФА и У.Н. све у функцији остварења глобализације. Исто стање влада у свим областима људског стваралаштва. Све је клановски организовано и херметички затворено, ко није с нама тај је против нас. Само искрени аматеризам из извора хришћанског идеала има у себи снагу да са мртве тачке покрене заустављени свет, јер аматер је слуга Божији а професионалац најамник света.

СРБСКИ СРБИ

Србски Срби у вечности, молимо Вас ми Србски Срби у времену: умолите Господа Победитеља да ојача све Православне Србске Србе и обуче их у Свеоружије Божије, да би могли одолети најезди Срба немачкара, амеро-сањара и злоинтеграцијских опсенара, да би их победили и заслужили победнички венац.
На славу Божију у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

ГЛУПОСТ, ГРЕХ И ШКРТОСТ

''Глупост, грех и шкртост на муке нам врашке...'' каже Бодлер о људско-демонским манама које своде човека у пакао.
Пакао, омеђен границама нашег простора и времена, у коме се задњих двадесетак година крчкамо, врви људским манама произведеним у домаћим, елитним перионицама мозгова. Дугододишњим усиљеним разорним деловањем на људски ум подрвгнут сваковрсним притисцима од материјално егзистенцијалних до духовно моралних произведен је човек слеп код очију. Слепац који слепцем вођен и сам води по неког слепца, улива се у колону слепаца идући кроз колонизацију до слепачке колоније. Из њега срушеног до самозаборава неке стране фондације данас подижу неког новог њега по мери тих фондација и њихових господара.

Gute Nacht Србијо

Свако вече лежемо као све мањи Срби
Ујутро се будимо као мали али све већи Немци.

За ово су се несебично потрудиле Немачке Фондације
Фридрих Еберт, Конрад Аденауер, Хомбултов клуб, Фондација др. Зоран Ђинђић, Х. К. Ц.- Хришћански Културни Центар покојног Биговића, и још многе јавне, полутајне и тајне организације за преправку србског сензибилитета и идентитета и стварање новог човека и нове реалности новог доба.

Ништа што је србско и слободарско, од Светога Саве до два Светозара, Милетића и Марковића не уклапа се у савремене евроропске токове.

Немачке Фондације уређују домаће, све више отуђено Правосуђе, културу и све друге области јавног живота узиђујући их у чврсту структуру обезбожене евроропске цивилизације.

ПАРОСЛАВЉЕ

ДВЕ СРБИЈЕ

Кажу неки да данас постоје две Србије, кажу они и ја се са њима слажем. Неки тврде да је једна Србија окренута Западу а друга Истоку и са њима се делимично слажем али не у потпуности. Верујем да правилно разумевање сагубљења Срба у простору и времену не може да се смести једино у конфликт између Запада и Истока. Дубљи је корен проблема модерних Срба и треба га тражити у ВЕРИ. Како ВЕРА данас није на цени обратићу се њеном наличју, невери, у покушају да сагледам проблем савремених Срба. СРЕБРОЉУБЉЕ које је, како учи Божија наука, извор свих зала, већинском делу србског народа наметну своју модерну ПАРОСЛАВНУ веру. Готово неприметно некада ПРАВОСЛАВНА држава преобрази се у ПАРОСЛАВНУ републику. ПАРОСЛАВЦИ су бројнији, и на већој цени од ПРАВОСЛАВАЦА, ПАРОСЛАВКЕ су лепше и пожељније од ПРАВОСЛАВКИ. У Србији данас а и више деценија уназад имамо ситуацију да ПАРОСЛАВЉЕ влада а ПРАВОСЛАВЉЕ служи, по речи Божијој не владајте него служите. ПАРОСЛАВНИ пастири и верници посте на посном качкаваљу, плазми, гомилама јужног воћа и осталих модернистичких измишљотина а ПРАВОСЛАВНИ на старом хлебу и води. ПАРОСЛАВЉЕ лако разрешује најтеже грехове онима који не шкртаре у ПАРОСЛУЖЕЊУ... Да више не набрајам, верујем да је јасноумнима из досад набројаног јасно, да Србију раздељују ВЕРА И НЕВЕРА, да се Срби разделише на нестрпљиве и трпељиве, на оне што хоће све одмах и овде и на оне који верују да је СВЕ недохватљиво у овом свету. ВЕРА ми говори да се јаз између ове две Србије продубљује и да долазе дани у којима ће се непремостивом провалијом оделити БОГОСЛУЖЕЊЕ од ПАРОСЛУЖЕЊА и ВЕРА од