Кривоумна обмана модерног света свим средствима принуде изнуђује од светског људског фонда помиреност са животарењем физичким животом тела које однесе коначну победу над духом. Бројчана превласт плиткоумног потрошача, кривоумног интелектуалног егоисте и осталих подврста људских бескичмењака даје одрешене руке јавним и тајним контролорима људског стада. Појавни свет кулиса даноноћне друштвене маскараде служи као непрозирни параван иза кога не продире радознали поглед непосвећене руље. Улазница за овај земаљски рај обманутих повлашћених будала разрезује се сваком према његовим могућностима. Могућности су у почетку углавном ништавне али с временом нарастају тако да својим растом повећавају и раст цене улазнице због чега се иста отплаћује доживотно. У овом рајском обиталишту на оскврњеној земљи за диплому високе школе није неопходна висока интелигенција нити висока моралност, довољно је високо мишљење о себи, висока амбиција, висока економска моћ породице, или политичка препорука неког висококотираног члана владајућих структура.
Ако је интелигенција дефинисана као ''правилно разумевање ствари и појава у животу и свету'' логично би било да пословима света управљају они код којих је ова способност најразвијенија. Истина је, уједно, основни предуслов неопходан за стицање истинитих знања, и само онај који је у истини може да досегне до виших нивоа сазнања. Истина је свима дата и свима подједнако доступна али постоје бројни људи који су себе лишили истине, ради остварења неког себичног добра. Многи су данас својим неверовањем у истинитог Сина Божијег Господа Исуса Христа лишили себе познања истине. Господ Исус Христос дође на свет да спасе грешнике, прихвати распеће своје људске природе ради свељудског спасења и остави човечанству здраву науку Јеванђеља да би људи речима Живога Бога чистили своја срца и постали причасници вечне и непроменљиве истине. На жалост данас многи ове истините речи сматрају за измишљену бајку.
Прво истинито сазнање човека који крочи Путем јеванђелске Истине да увећава своју способност правилног разумевања ствари и појава у животу и свету јесте сазнање о ништавности људске природе. Смртност физичког тела најочитији је доказ ништавности људске природе, доказ против кога не могу насупрот стати сви мудраци овога света. Свест о ништавности смртне људске природе ставља човека пред непрестану људску жудњу да то смртно обесмрти бесмртним делима која ће га издићи изнад смрти. Истинити Пут Живота одвија се путем људске патње и страдања у име Оца и Сина и Светога Духа кроз које благодат Божија проводи људско ништавило откривајући му све замке земаљске таштине. На овом Путу осим гаранције непрекидне патње и страдања ништа друго није загарантовано, јер је то пут самораспећа за светску таштину и пут распадања људског ништавила и умножавање благодати Божије. Ово је процес уништавања егоцентризма људског ништавила и окретање Богу истинитом Творцу свега створенога и вечитом центру свега Богом створенога света. Егоцентризам нестаје у Богоцентризму, човек се ослобађа свога ништавила и постаје слуга вечнога Бога који је Све у свему свега створенога света.
У исто време и у истом свету тече још један пут који успева да на своје широке груди пригрли многе светске путнике. Овај је пут, позорница по којој ступају славни, велики људи убеђени у своје величине. На овом путу нема места људској ништавности јер је он пут радосног уживања земаљског живота. Она иста смртна људска природа која на оном првом путу у свом егоцентризму препознаде смртно ништавило чије се сенке ваља отарасити и коју са непоколебљивом сигурношћу чека гроб, на овом другом путу свој егоцентризам надувава до крајњих висина земаљских звезда бесмртног сјаја. Величина ових великих људи лако је доказива величином њихове економске моћи зато је ово пут умножавања земаљске таштине и сујете. Ово је пут људи поквареног ума, лишених истине, који служе изопаченом систему владавине утемељеном на људској жртви. Ово је пут пријатеља света и непријатеља истине који своје умиљавање свету скупо наплаћују јер је кнез овога света издашан према палим душама у његовој служби. Правац кретања овог обезбоженог озвереног организма егоистичних људских ништавила одређују банке које постадоше модерне цркве том полусвету, потрошачких, егоцентричних ништавила отпалих од Христове истине.
Ова два сасвим супротна пута о које се очешах овим размишљањем не представљају никакву новину у историји људског рода. Ово су пут добра и зла, пут спасења и пут пропасти и они су увек текли кроз исто време и у исту вечност и већ две хиљаде година су били слободан избор слободне људске воље. Данас смо сви ми који смо будни живи сведоци да се садашња светска и домаћа власт оглуши о слободну људску вољу и да свим средствима принуде намеће овај други пут као пут без алтернативе. Покварена власт од светског до локалног нивоа састављена углавном од људи поквареног ума и лишених истине види себе као победника над Богом и Божијом истином заведена бројем својих купљених робова поквареног ума и лишених истине. Овим безумницима лишеним истине треба предочити једну непроменљиву истину која каже да против Бога нико и никад није добио рат па неће ни они. Ова сањала која живе по својим себичним жељама и каљају се и ваљају у својим преварама не знају да је вечна драма Божанства и човечанства у вечности одавно и једном заувек окончана а да се у времену већ две хиљаде година свакодневно материјализује кроз слободну вољу бесмртних људских душа и обмануте умове оваквих људских ништавила.
Православни хришћани у ово наше време трпе антихришћанску агресију вођену слугама оца лажи са свих страна света. Против хришћанских вечних вредности покренуте су све силе пакла од западне филозофије до источног паганства, од историје и богословије до географије и биологије, од математике до уметности, од сликарства и поезије до геодезије и археологије... Све се из петних жила бори у неуспешном богоборном покушају да оспори неоспориво вечну и непроменљиву Христову Истину. Ово кривоумно оспоравање вечне истине спорно је само за оне који нису од истине и у исто време узалудан покушај да заведе и изабране од истине. Овим лажним учењацима и пророцима још нешто иде на руку а то је безбрижност људска за вечно спасење. Мало је блудних синова који се покајани враћају у наручје Оцу а чини ми се да је још мање Пастира који траже своје изгубљене овце. Многи Пастири не да изгубише овцу него погубише готово цела стада по овим балканским врлетима. Али нема места очајању поред малог броја преосталих верних Пастира попут владике Артемија, јер увек постоји један Добри Пастир који се не може одрећи себе и који тражи и зове сваку своју изгубљену овцу по имену.
А Он Пастир Добри Господ Исус Христос рече једном за увек ''Ја победих свет и Ја сам с вама у све дане до свршетка света''. Вера у Сина Божијег Господа Исуса Христа побеђује свет и сваки који верује да Исус јесте Христос победио је свет и смрт и не иде на суд него је прешао у живот вечни.
Нема коментара:
Постави коментар