недеља, 11. новембар 2012.

ТЕЖИНА ВЛАСТИ




Од како наступи ова демократија са својим неправилно распоређеним демократским правима и обавезама, нама простом пуку остаде да својим гласовима употпуњавамо свеопшту какофонију демократског друштва. Укидањем вербалног деликта стекосмо демократско право да критикујемо носиоце власти који на наше критике остају игнорантски незаинтересовани и глуви. Тражећи одговоре на питања на која нико не намерава да нам одговори постадосмо политички аналитичари наивци. Бавимо се промишљањем свега и свачега што се испречи пред наше у непомаку заустављене животе не бисмо ли се домогли тако потребног животног покретања. Ово је основни узрок овог размишљања о тежини власти којом ћу покушати да се позабавим у најкраћим и најпростијим цртама.
Ако један човек или једна група људи влада народом који броји осам милиона људи, тај човек или та група људи преузима на себе судбине свих ових људи. Ако је један човек владар над овим људима он својим добрим или лошим делима за један мандат од пет година може да уништи или унапреди четрдесет милиона година. Ако се ова власт подели на двеста педесет народних представника у Народној Скупштини по четири године мандата, уништене и унапређене године и даље ће представљати огромну цифру година за један кратки људски век. Да ли су људи који владају нашим животима свесни ове просте математике? Верујем да не, јер да су свесни знали би да сваки људски поступак, био он исправан или не, неизбежно повлачи награду или казну.
До последњих избора имали смо проверену ситуацију да се лична срећа куповала партијским чланством. Нова власт обећава да ће прекинути са овом праксом у шта имам демократско право да сумњам. Ако се и даље срећа партијске мањине буде куповала несрећом бирачке већине и актуелна власт ће доказати своју политичку незрелост.
Политичка зрелост представника власти може се довести у питање и ако се сагледа лакоћа њиховог упуштања у решавање животно важних питања по опстанак наше нације. Рекло би се да они за нацију не дају ни пет пара и да су спремни да се ставе на располагање свакој вољи која је спремна да за њихове услуге да више од ове јефтино процењене националне цене.
Политичка незрелост власти има свој корен у политичкој незрелости бирача а политичка незрелост бирача има свој корен у погрешном информисању бирача. Бирачи се не хране погрешним информацијама само у предизборној трци, већ је ово вишедеценијска болест преко које се погрешна информацијска исхрана спроводи по свим школама и факултетима, из свих књига и новина које се читају и из свих информативних и забавних програма који се гледају и слушају. Свет коме припадамо може се назвати светом погрешне информисаности у коме заблуда влада над истином. У овом свету наопаких вредности формално школско знање даје могућност лагодног живота уз помоћ мртвог слова на папиру уз подразумевану покорност  политичким партијама без обзира на ограниченост интелектуалних потенцијала
Ситуација у којој се налазимо нимало је светла и нимало случајна. Политички системи који над нама владају и политичари који нашим несрећама хране своју себичну пролазну срећу могу се именовати проклетством.
Проклетство је стање принудног страдања или неслободе у коју је човек или народ довео себе злоупотребом слободе. У стању принуде човек или народ не зависе од Божијих датости и личних могућности него од неке наметнуте зле воље која се посреднички поставља између Бога и човека и Бога и народа и којој се мора против слободне воље служити. У ово стање невољне службе долази цео народ подједнако и они који су кумовали овом стању и они који нису.
Свему има време и начин и свака казна па и Божија орочена је трајањем.
Наша власт је наша казна за наш грех безбрижности по питању спасења душе који је узроковао многим другим гресима. Грех се окајава невољним вршењем ове принудне службе и смиреним трпљењем невоље коју она собом носи сваком члану друштва. Да смо остали народно братство под управом Бога Оца ово нам се не би десило. Пут отпадања од народног братства под Божијом управом био је пут искушења на коме су многи, и то они који то и по цену свог живота нису смели, поклекли. Верски, економски, и политички системи удружени у једну народну главу или су политички, верски и национално зрели и одговорни или нису. По силазећем путу којим се крећемо и губитком морала који из године у годину и из дана у дан расте рекло би се да се одговорност од стране наших главешина није баш превише ценила и да никад није била одлика њихове већине него мањине. Какве главешине таква и телесина, са њом у савршеној користољубивој свези. Некад док смо били Христово тело и док нам је Христос био глава били смо и људи и браћа, док данас све што се не даде за послушну бесавесну телесину партијских главешина постаде непресушни извор бездушничке експлоатације.
Морал је увек покретао мањину док је профит покретао већину а профит ће већину покретати све док га буде било. Ево дођосмо неприметно и до оне тачке животне заустављености у оном непомаку на почетку овог текста. Шта иза ове тачке следи не може се са поуздањем предвидети али се по досадашњем искуству може наслутити.







Нема коментара:

Постави коментар