Људи те мере по оном што немаш а не по оном што имаш.
Нарочито ако они имају то што ти немаш.
Лакше им је да лицемерно сажаљевају твоју немаштину него да се радују ономе што имаш.
Нарочито ако оно што имаш није од овога материјалног света него бесплатни дар вечног духовног света који се не може ни купити ни продати, они ће те лицемерно сажљевати док ће ти истински завидети.
Завист је један од смртних грехова и једна од смртних болести људског друштва. Завист је страна Љубави јер Љубав не завиди, због тога завидљивци припадају мрзитељима.
Како је ђаво отац свих мрзитеља и завидљиваца, господар греха и смрти, завидљивац прихвата духовну смрт ради задовољења потреба физичког тела.
Овакви су свуда око нас у ближем и даљем окружењу, и на власти и почасти и међу простим, поквареним пуком.
Нема коментара:
Постави коментар