Цртеж - Александра Марковић
Чувене
речи са горе кушања које је ђаво упутио Сину Божијем, у наше дане свакодневно
бивају упућиване нама који се још увек зовемо православним хришћанима.
Остварење многих законом загарантованих права условљава нам се увек неким: ако-
које се редовно образлаже нашим добром скривеним од нас затуцаних и глупих.
Улазак
у извикану Евроропску Унију, у коју се више ни једном Србину и не иде, условљен
је повеликом гомилом услова. Како на спољашњем, тако и на унутрашњем плану, све
услов до услова, од услова над свим условима: ако не признате Независно Косово
нећете ући у Евроропску Унију, до: ако не изаберете ординирајућег лекара нећете
моћи да оверите здравствену књижицу и остварите право на здравствену заштиту.
У нашем
случају, Евроропска Унија је модерни ђаво који поставља услове, то је
очигледно, али ко смо ми? Ми који се поклањамо пред свим условљавањима евроропског лукавог
ђавола. Јесмо ли ми Срби још увек хришћани или смо слаба трска коју евроропски ветар
љуља како му се прохте.
Имамо ли ми Срби Цркву и веру да се као народ и као
појединци одупремо ђавољим условљавањима и да му поновимо Господње речи: ''одлази
од мене сатано''.
Каква је
то евроропска и српскоропска слобода која болесног човека приморава да се
одрекне могућности лечења код петоро лекара и која га ослобађа од то петоро и
везује га за једног. Слобода која се сужава и ограничава уместо слободе која се
шири и расте. Ово ограничавање би било прихватљиво да се од сваког
пацијента не тражи да својим потписом да добровољни пристанак ускраћивању слободе која
му се намеће. Ко не стави потпис на понуђени формулар о избору ординирајућег
лекара, тај избацује себе из система здравствене заштите.
Као православни верник
ја ово доживљавам као атак на моју веру и слободу и симболично одрицање од Лекара
над лекарима Господа Исуса Христа.
Живо ме
занима како наша Црква гледа на ова ограничења слободе и права појединца и нације.
Ово
условљавање само је увод у нову неслободу која се зове електронска чипована
здравствена књижица која нас чека по новој години, а која је такође само увод
за онај последњи чип који ће се стављати људима на десну руку.
Ако смо хришћани бар у
тој мери да нам није непознато да Божија благодат делује једино у људској слободи,
јасно ће нам бити да је Евроропска Унија, којој наша држава, прикривено за
многе, припада, и душом и телом и економијом, једно безблагодатно друштво
обманутог робља, које тоне у све дубље и теже ропство.
Поштено
би било да се наша Црква, ако је још наша, одреди о овој злој навици наметања
неслободе под видом веће слободе. Занимљиво би било да нам врх Цркве објасни
како да се убудуће лечимо, благодаћу Христовом у слободи или добровољним ропски-послушним
прихватањем неслободе која нам се намеће. Такође би било интересантно да нам
преосвећене владике дају поучан пример и кажу нам како се они сами лече, вером Христовом
или изабраним лекаром, у замену за Христа Исуса лекара душе и тела. Јесу ли или нису дарови исцељивања
прешли из Цркве на здравствене установе, ако јесу, да ли је то због вишка или
мањка вере.
Христос
нас је ослободио за безусловну слободу којој ми очигледно нисмо дорасли, ни као
народ ни као појединци, и зато смо дозволили да нам се постављају свакакви услови. Изгледа да су џип и чип саставни делови
узрочно последничког ланца модернистичког млаког вероисповедања на гори кушања поклеклог
стада и пастира.
Нема коментара:
Постави коментар