Цртеж - Александра Марковић
Вишедеценијска политичка идеологија србских политичара гласи: лажи према партијским могућностима и кради према себичним потребама.
Док је политичку власт вршила једнопартијска диктатура рекло би се да је ово протицало без већих проблема. Успоставом ''демократског'' вишепартијског политичког система отпочиње партијски рат око отимачине плена. Отимачином једнопартијске диктатуре створена друштвена својина расподељена је на равне нечасти економским центрима моћи под контролом вишепартијаца из сваке партије.
Једном опљачкани од једнопартијаша поново бивају пљачкани од вишепартијаша. ''Ко неће да ради нека и не једе'' каже Божији апостол а партије кажу ко неће у партију нека и не ради.
Овим начином непартијски опредељени Срби и остали грађани Србије и поред воље да раде и зараде насушни хлеб, бивају одбачени и прогнани од стране владајуће вишепартијске диктатуре. Ови се даљим бездушним деловањем институција система претварају у дежурне кривце.
За то време Србска Православна Црква која нас је млаким исповедањем вере предала на милост и немилост једнопартијским и вишепартијским пошастима, шири православну љубав по постхришћанској Европи и свету.
Слепа и нема пред овим већ институционализованим законским прогоном над онима који би једино да живе праведно и просто баш онако како наша вера наложи а Свети Сава нас научи.
Рекло би се да и у црквеној хијерархији људски материјал у великом делу подлеже актуелном мега и гига духу времена који у својој трци за светском моћи нема времена за ниште и убоге СветоСавце.
Модерна анационалност Цркве лако се примећује из текстова модерних богослова окренутих универзалном Хришћанству. Од стране ових наводних братских васкрситеља богоотпадничке Европе из гроба у који је затворише њене револуције и реформације СветоСавска Народна Православна Црква постаде назначена за највећи проблем на путу остварења универзалне папско братске љубави.
Али СветоСавци ништи и убоги у редовним условима, у ванредним условима вољом Божијом лако се из пепела последњих подигну у прве, јер су они ти који су аманет Светог Саве и Симеона чували и сачували и у она пређашња зла времена и у времена комунистичке тираније.
То су потомци оних који су славски колач секли и у рову и у комунистичком мраку и нит вере сачували не каљајући себе никаквим компромисима са злочиначком комунистичком партијом.
То су они одрасли и очврсли под презиром једнопартијских и вишепартијских сатрапа, вазда у последњем реду не желећи да учествују у унапред одлученој лажној трци. За то време партијашки систем власти неуморно је штанцовао своје великане и паметаре за редовне услове, а то су углавном они ускраћени за Божију благодат и личну иницијативу, народски речено послушници земаљских власти. Такви данас хрле у Евроропску Унију и на том путу без алтернативе једину задршку виде у СветоСавској Србији и СветоСавским Србима. Такви данас више љубе папу и лутеране него србске националне великане. Ти нас годинама терају да се одрекнемо себе да бисмо улазак у Евроропску Унију задобили, заборавивши да нам је џабе и ако сав свет задобијемо а души својој наудимо.
Души својој, души Србској, Православној, СветоСавској.
Његовима дође и његови га не примише каже Јеванђеље Светог Јована за Господа Христа. Зар ми нашег Светог Саву преко кога смо од Бога непримљеног од својих, ми бивши туђини као своји примљени да одбацимо као туђег а папу пригрлимо као својег.
Троје је што сведоче на земљи Дух, вода и крв и ово троје је заједно и за нас СветоСавце нераскидиво животом, једино смрћу раскидиво. Ако хоћемо да останемо Срби и СветоСавци, Православни Хришћани, и Духом и водом и крвљу, не дозволимо никоме да нас раскида и дели по политичким налозима глобализма и екуменизма.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ
Састрадална Црква што душе спасава
Из народне убоге душе васкрсава
Уснула у муку устаје у муци
Што јој горди, зверски, умножише вуци.
Раскошна, богата, силна, великашка
Оте се да буде туђинска, не нашка
Па уместо крста три сабрана прста
Неправедном платом оде за небратом.
Да баје и чара и раздоре ствара
Да кнезу времена изда вечног Цара
Да у миру сади младицу врбову
Да до рата џикља за омчу Србову.
Христоносна војска на знак Божје трубе
Успаване буди Светог Саве Србе
У одбрану вере и државног здања
Немањића Светих вечног завештања.
Нема коментара:
Постави коментар