Ако пођемо од свима познате народне изреке да се нико није научен родио и почнемо да индивидуалну људску вредност процењујемо по садржају познања која индивидуа у себи носи и по циљевима које она себи поставља бићемо непријатно изненађени плиткоћом животне баре која нас дави.
Живот је непрестано учење после кога по народној мудрости многи умру луди. Учење није тако пријатно као разонода онима чија је природа више отворена за разоноду него ум за учење. Никаво чудо што се на овај начин већина заглиби на овом мочварном терену друштвено организоване народне разбибриге и забаве. Та народна већина покреће се општим кретњама у оквирима општеважећих друштвених истина и заблуда. Овом бенигном групом нациоалног тумора позабавио сам се овлаш, док ћу мало више времена и речи да посветим оној малигној групи који прети да метастазира и изазове смрт нације.
Овај национални малигнитет не припада групи спонтаних и самониклих идентитета, напротив, он припада оној тако хваљеној и бројној стручној јавности нашег друштва.
Две су мудрости и две лудости које међу собом воде рат кроз људске индивидуе које својим мудростима стварају. Једна је мудрост од Бога коју Бог предаде свету преко свога Сина Господа Исуса Христа пославши га у свет да буде Спаситељ и Учитељ људи. Пут Божије науке трновит је, пун страдања и одрицања, пут слободе и неизвесности коју слобода собом носи. То је пут аскетизма коме светска мудрост веома успешно супротставља пут телесног хедонизма са свим својим земаљским сластима, властима и почастима.
Пут васељенског Учитеља и Господа Исуса Христа није пут господара него пут слуге и Његова јеванђелска наука спрема човека за животну службу Богу и човеку а кроз човека и човечанству у целини. Ово служење Богу и човеку врши се силом коју Бог човеку даје а која је љубав. Љубав је добра и праведна и у сваком човеку види Божији лик и себи равног. Љубав се не поноси својим знањем јер зна да је оно Божије, не надима се, зато и не прижељкује да буде над другим људима. Љубав не тражи своје себично добро, љубав се бори за добро свога ближњег па тек онда за своје. Љубав поштује своје ближње и то почевши од најближих па до оних најдаљих. Јеванђелска наука љубави љубављу служи Богу и човеку, Богу и роду чезнући да родовску заједницу крви освешта Светим Духом Истине, због ове чежње Свети Сава одбацује светску славу да би свој род овенчао венцем вечне славе у Царству Господа Славе. Ово је оно добро јеванђелско семе посејано на њиви србске народне душе, семе Универзалног Учитеља и Спаситеља Господа Исуса Христа. Са ове свете њиве узбране су многе вечне истине које нам предадоше наши богонадахнути Свети преци. Са ове њиве су и ове вечне истине ''боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу'' ''земаљско је за малена царство а Небеско од сад па до века''.
Али увек је било изрода у србском народу, увек је непријатељ успевао да посеје кукољ на њиви СветоСавској. Увек сејао али никад као у ово модерно време које се означава као време модерне Србије. Модерна европска наука сеје канцерогени кукољ по њиви СветоСавској од кога поболе народни ген пожелевши да влада уместо да служи.
Ова светска наука мрзости издиже своје ученике изнад осталог дела народног организма на који они светском мрзошћу отровани гледају као на нешто неважно и небитно.
Светска филозофија мрзости проглашава науку Божију за лудост, успоставља тело изнад душе и све што ради ради да би задобила себична хедонистичка уживања за малена у пролазном земаљском царству.
Светска наука која се супротствља науци Сина Божијег јесте себична у својој крајњој поруци материјалистичка наука звери из бездана а све власти које ова наука из себе успе да изнедри и постави на владарски трон свом душом и срце припадају кнезу овог света.
Ово мало написах ради сведочења о оним националним изродима који себе називају другом Србијом а који се из вечног Србства изродише не би ли се пиродили плеви кнеза овог времена. Такви се данас школују и дошколовавају по светским универзитетима све док не забораве јединог Универзалног Учитеља Истине, Правде и Љубави Господа Исуса Христа. Такви нам данас са свих телевизијских канала певају наручене и унапред наплаћене песме о грађанском друштву и о људским слободама. Такви руше све што је србско СветоСавско и Хришћанско а имам их и у својој широј фамилији, којима је ближи неко иза седам гора и граница него род рођени. То су они који би за једно летовање отели оно што им ни по Божијем ни по људском закону не прпипада. Таквих су нам пуне партије, таквих нам је пуна скупштина и све институције система.
Нема коментара:
Постави коментар