РУКА РУКУ МИЈЕ

Јутрос су у Крагујевцу приведена два функционера градске власти. Један од њих Златко Милић јуче је био на кошаркашкој утакмици у друштву Млађана Динкића. Значи да је овај текст могао комотно да носи наслов ''Не иди на утакмицу са Динкићем'', али ипак после краће опсервације одлучио сам да се не зове тако.
Одлучио сам да се зове ''Рука руку мије'' а ево због чега.

Златко Милић и Небојша Васиљевић су лева и десна рука градоначелника Крагујевца. Градоначелник Крагујевца је десна рука Млађана Динкића и изгледа да су се руке много испрљале и да морају на прање.
Многима име Златко Милић не значи ништа, из једноставног разлога што овај човек нема никакво дело које би га учинило познатим ширем кругу људи. Златко Милић постаје познат последњим доласком на власт коалиције ''Заједно за Крагујевац''.
Прво радно место овај човек је добио у овој странци за коју га данас терете да ју је поткрадао. Доласком ове коалиције на власт Златко Милић постаје познат као десна рука градоначелника и секретар ''Градског Већа''. Познат је и по томе што је за неколико година политичког рада из крагујевачког студенстког дома прешао у стан у центру Крагујевца.
Други ухапшени Небојша Васиљевић је још једна рука првог човека града. Приведен због малверзација у Ф.К. Раднички. Шта би он друго и радио у фудбалском клубу са две леве ноге.
О њему у граду кружи виц да у свакој изграђеној згради има по један свој стан и да је свим Крагујевчанима комшија. Надам се да ће полиција проверити све чаршијске приче и вицеве и да ће ове две руке добити по залузи. Шта ће бити са главом која их је покретала, а која је и сама Динкићева рука, показаће време пред нама.

БОГ, ВЕРА И НАУКА

Цртеж - Александра Марковић

По најновијим анкетама спроведеним у Србији 97% Срба се изјаснило да не верује пророчанствима него науци. Ова анкета спроведена је поводом најављиваног 21. децембра  прореченог дана земаљске катаклизме од стране нестале цивилизације Маја. Не пишем ово из жеље да се бавим тачношћу или погрешком тог пророчанства. Жеља ми је да се бавим односом вере и науке који по мом мишљењу не стоји на исправним темељима. Наука је успела да потисне Бога из послова света и да себе прогласи неприкосновеним ауторитетом.
Истински научници нису одговорни за ово протеривање Бога из света јер су они добро знали коме дугују захвалност за своја научна открића. Овом одметању од Бога највише је допринела стручна научна јавност и нестручни конзументи пласираних истина од стране ове научне јавности.
Да би се ово појаснило мораћу да направим јасну поделу између научника и научне јавности.
Научник је по дефиницији откривач сакривених Божијих тајни који својим трудом и Божијим откривењем објављује новине до његовог проналаска непознате свету. Научник се својим научним радом бави у слободи. Да би одређени човек постао научник није му довољна јака воља. Он мора да буде надпросечно обдарен да би могао да се отисне из света просечних ограничених вредности у свет безграничне научне слободе. То је тај над свет, ти још неомеђени простори на којима научници померају омеђене границе науке. Свест о непрестаној ограничености науке основно је знање сваког научника. У научну авантуру научник се упушта као онај који не зна и вером трага за познањем непознатог. Он може да верује у свој ум као врховни ауторитативни центар али ако је искрен пред самим собом никад не може приписати заслуге себи за бриткост свога ума. Бриткост ума је одлика мањине, док је ограничена тупост одлика већине. Истински научник који се бави постављањем питања и тражењем одговора неминовно ће своме уму поставити питање ко је тај који у већинској тупости ствара бритке умове.
Док се истински научник бави овим важним питањем, свет вредно ствара своју научну јавност. За улазак у свет научне јавности нису неопходне надпросечне људске вредности, напротив. За најбоље пливање у научној јавности просечност је најбољи гарант. Нема непланираног таласања у коначним истинама научне јавности. Све је ту доказано, премерено и постављено у коначне границе и преточено у формуле. Представницима стручне научне јавности једино преостаје да се баве готовим формулама да их науче напамет и препричавају као свој лични проналазак.  Стручна јавност своју недаровитост проистеклу из просечне тупости окићену дипломом и изнова затворену у границе просечне тупости и тупе просечности брани тим истим дипломама, титулама, универзитетском већином и раскошним животом.
Шта ће она тупа просечност која се не дочепа диплома, закржљале функционалне писмености крајње безрасудна и поводљива. Шта друго него ће се повести непрестаном медијском кампањом јавних научних радника, и њима поверити своје изгубљене моћи расуђивања.

На страну то што стручна научна јавност припада оном широком путу већине, који је био и јесте бич и прут свим усамљеницима на уском путу слободе, били они научници или од неке друге гране Божијег дрвета познања. Стручна и научна јавност припада оним смртницима који својим смртним жељама једу са дрвета познања туђом руком убране плодове. 

ШТА ПОСЛЕ

Срби померени са Јариња издајом политичара на свим нивоима. Србски политичари уз  пуну сагласнот србских државних институција политичких партија и медија раде на успостављању шиптарске државе на својој отетој територији. Србска власт држи у мат позицији свој народ.

Уставни суд ћутањем обесмишљава основну функцију своје друштвене делатности. Полиција беспоговорним извршавањем наређења власти руши себе. Порушених фабрика, порушене економије, привезана за лажљиву сису светске банке Србија бесповратно претвара себе у неизлечивог зависника од туђе воље. Та туђа воља није Божја него онога његовог противника оличеног у вековним колонизаторима и експлоататорима људских и планетарних ресурса. Ова сатанска сила лицемерних крунисаних кловнова потискује Бога лажним вестима, наштампаним парама и силом оружја. Ово је најпростија филозофија којом се врло лако резрешава мали србски чвор у огромној вавилонској мрежи народних душа. Ухватили смо се у вавилонску мрежу поквареног и неверног рибара људских душа и његових фалсификованих кловнова. Нико од наших такозваних народних представника који нас гурају и терају у ове сатанске мреже не размишља ШТА ПОСЛЕ. Некад се знало, добро ради добру се надај, а данас људи престадоше да верују у постојање добрих дела и доброг Бога који добре награђује а зле кажњава вечним паклом.

Без обзира што многи о томе не мисле, и што заборавише доброг Бога, ипак се треба позабавити питањем ШТА ПОСЛЕ. Да су наши политичари, који својим рукама конце наше судбине везују у србски чвор вавилонске мреже, били искрени могли смо заједно да потражимо одговор на ово питање.

Да су искрено изашли пред народ и рекли нам да смо вишедеценијском неодговорном и расипничком политиком предходних народних представника потпали под власт светске силе која Бога не моли. Да су нам искрено казали да се налазимо у изузетно тешком стању војног, економског, културног, идеолошког и духовног робства. Да су позвали народ на међусобну солидарност и потражили мишљење свих грађана ове земље о могућем превазилажењу незавидног стања робовања. Да су нас позивали на национално буђење ради што безболнијег заједничког живота и суживота у овим ванредним околностима. Да се бар изнутра организујемо и повежемо братском љубављу и солидарношћу. Да су израдили програме на краће и дуже рокове за успостављање националног јединства и поставили националне циљеве, од којих би повратак националног суверенитета и слободе био циљ над циљевима земаљске егзистенције свих Срба.

Ништа од овога наши обмањивачи нису урадили. Уместо тога махали су нам шареном лажом Европске Уније која је иза првог брдашцета и у којој нас чека благостање. Док су нас анестезирали европском демагогијом користили су политичке партије и владајуће функције за стицање себичне материјалне користи проистекле из опште штете а народ су одржавали у анестезираном стању свести. Изгласавали су у Парламенту све законе по налозима Европске Уније. Поделили су нас на слободне у сваковрсном злу и робове прогнане на правди Божијој.

Један део народа ћутањем се мирио са овим неискреним потезима политичара обмањивача док постоји и један други део који се са овим јавним лажовима и њиховим злоделима није мирио нит се мири. Овима из друге групе и сам припадам и не пада ми на памет да се сложим са стањем ствари које успоставише ови неодговорни лажови  својим бескрупулозним лажима.

Неслагање са лажовима не значи у исто време располагање истином. Истина је безгранична и вечна да би било ко од смртних људи могао да каже ја  располажем истином. Само један је био који је могао да каже ја сам Пут Истина и Живот, Господ Исус Христос Син Божији.

Црква као стуб и тврђава истине не оглашава се са понудом неког свог решења за превазилажење новостворене ситуације. Позиви јој се упућују са свих страна, Црква ћути и то ћутање престаје да бива мудро и почиње да изазива још већу смутњу и сумњу у ионако изданом и изневереном народу.

Додуше постоји један Епископ на свом месту, који часно и најчасније дели невоље и несрећу свог народа али и он је гоњен. Он врло добро зна ШТА ПОСЛЕ и један је од оних најређих који збога тога ШТА ПОСЛЕ и ради ово што ради деценијама, брани србске националне интересе и Србску Правослвану СветоСавску Цркву.

Наравно реч је о преосвећеном владики Артемију који се због оног за сваког пред Богом одговорног човека незаобилазног  ШТА ПОСЛЕ супротставио светској звери излазеђој из бездана. Преосвећени Владика Артемије је свој пролазни земаљски живот завештао оном животу што долази ПОСЛЕ краја овог пролазног и зато он непрестано износи пред себе питање ШТА ПОСЛЕ. ШТА ПОСЛЕ овог пролазног живота кад сви станемо пред Страшни Суд Божији са свим својим делима.

Идеално би било да сви Срби који се не мире са последицама злодела које нам произведоше јавни политички лажови а не знају сами ШТА ПОСЛЕ стану иза овог одговорног народног Пастира. Одговорно би било да сви Срби који располажу неким делићима истине не вуку свако на страну своје истине него да стану иза овога народног Пастира који иде стопама Онога који једини рече Ја сам Истина и Живот Алфа и Омега Почетак и Крај.

О ПРОРОЧАНСТВУ МАЈА

Цртеж - Оливера Марковић

Још само девет дана дели нас од 21. децембра најављиваног месецима унапред. Овај датум једни очекују са страхом, други са надом док га веђина игнорише. Нисам сујеверан, верујем у Свету Тројицу и није ми намера да се бавим пророчанствима несталога народа Маја нити научним учењаштвом модерне квантне физике. Као сваки човек лаик и ја сам у могућности да приметим извесни замор код многих људи и народа изазван необјављеном мат позицијом у коју су светске власти довеле своје народе.
Намножило се много људског гада пузећега. Намножило и намножено завладало. Истину оборило, правду исмејало, закон у безакоње обрнуло. За памет лудост изабрало, најгоре над собом поставило, лажима се дрским окитило, и Бога и човека протерало, да живи страстима, да се поноси гресима, влада издајом. Планети земљи потребно је прочишћење од гадних наноса које гадови људски својим острашћеним животињством нанеше и живот зауставише. Прочишћење се досад догађало кроз ратове у којима су посвађане нације ратовале. Данас кад су ратови контролисани и ограничени кад се води само један необјављени рат лажне елите против непокорног народа истинско прочишћење може да донесе једино нека Божија интервенција већих размера.
За трен се препуштам машти и замишљам пад Вавилона великог који у своју покварењачку и безбожничку мрежу улови душе светских народа. Пад који почиње падом система савремених комуникација, високе технологије, нестанком струје, бензина и свих неопходних пратећих помагала која овим смртним и ничим надпросечним креатурама на власти дају лажну моћ. Губитак лажне моћи изазвао би хаос из кога би се родила истинска по Богу елита. Свет би се претворио у џунглу у којој би опстали само најачи али најачи по Богу. Они који су од Бога добили надпросечне дарове интелигенције, креативности, духовне, физичке и моралне снага чији је корен у Богу. Они који су до овог преокрета скрушено говорили: ''због тебе нас убијају по вас дан, сматрају нас као овце за клање, али у свему томе ми надмоћно побеђујемо помоћу Онога који нас је заволео''. Овако 21. децембар види онај који сања детронизацију светског зла заселог на столицу неприкосновеног васељенског судије. Неки се снови остварују, неки не, како ће бити са овим мојим сном само Бог Живи зна.

ПОЗДРАВ ПОСЛЕДЊИМА КОЈИ СУ ПРВИ

 Поздрављам све родољубиве Србе сатеране у маргиналне групе, како то каже антисрбска елита.

Поносите се пуна срца Ви који због вере Православне и Аманета предачког прихватисте да Вас из друштвеног епицентра сила која Бога не моли протера на рубове друштва.

Нека се постиде и посраме сви који су били неми сведоци цепања националног тела и маргинализације његових бољих органа.

 Мало им је што боље од себе разбише у атоме па би, сад кад се ти слободни атоми Божијом вољом уједињују, да их сатерају у мишје рупе.

 Мишеви који презреше Бога и људе, сад би те исте људе заменом теза да сатерају у мишје рупе.

У овом богоборном људском друштву одавно се позиционирање на вредносној друштвеној лествици не заслужује личним квалитетом одређене личности него друштвеним чланством.

Ово друштво лицемера, вазда је затворено за слободне људе и вазда отворено за нове чланове. Друштвено чланство од новог члана захтева одрицање од оног закона Божијег у срцу и уму исписаног.

Свако ко не пристаје на одрицање од закона Духа Истине и Слободе бива маргинализован на све могуће начине и свим могућим средствима.

Као што се при крштењу верник одриче сатане, тако се и нови члан друштва поробљених лажних величина одриче Закона Истине и Слободе.

Многобројне стране фондације годинама и деценијама даноноћно раде на промени реалног стања ствари и успостављању света изврнутих вредности.

Богољубиви и родољубиви Срби се маргинализују док се завдљивци и мрзитељи невидљивом руком оца лажи високо позиционирају у херметизаваним елитистичким круговима.

Први и последњи у оваквом друштву мењају места независно од њиховог људског квалитета него у зависности од захтева господара и налогодавца сакривеног и замаскираног у многим страним фондовима.

Поздрављам Вас маргиналци који у свом срцу носите Бога Слободе и Истине кога ова лажна елита протера из својих срца и своје богоборне дружине.

Каго да кажем да се постиди тој лажној елити која се стида одрече у замену за себична уживања.

Њој проданој нећу рећи ништа нека јој Истинити Живи Бог каже шта има.

ПОЛИТИКА ПРОМАШЕНОГ МЕСТА И ВРЕМЕНА

Док нам интернационални отимачи отимају Косово и Метохију део државне територије, наша власт се бави хапшењем домаћих отимача пара.

Ови отимачи некадашње друштвене својине нису самоникли коров већ политичком злоуопотребом произведено и легализовано трње трновог венца Србиновог.

Уместо да брани државу од спољашњег непријатеља наша власт проналази за ову прилику произведене унутрашње.

Док се привидни ''прогони'' унутрашњих отимача пара спроводе јавно пред укљученим ТВ камерама, дотле се мировни преговори са страним отимачима државне територије воде иза затворених врата.

Шта се стварно дешава са онима пред камерама привођеним на саслушања тамо где не допире камера нека свако нагађа по своме.

Наш народ је у свом мудријем делу за ово имао изреку '' На вука вика док лисица једе месо''.

Ово се зове политика промашеног места и времана, присутност на погрешном месту у погрешно време.

Нормално је да мање зло које на изборима изаберемо нема снаге ни воље да се ухвати у коштац са великим злом и да нам због тога баца прашину у очи бавећи се мањим злом.

Излаз из овог зачараног круга малих и великих зала могућ је само кроз једна врата а она се се зову Господ Исус Христос.

ВЕЋЕ ПЛАТЕ ЗА ЏЕЛАТЕ

Позивам све заинтересоване Србе да се под овим слоганом из наслова укључе у актуелну борбу против корупције. Џелат није крив што му је плата мала због које није у могућности да наоштри секиру којом обезглављује нас његове жртве. Није крив налогодавац а није ни џелат, крива је његова стара секира која није наоштрена због нереално ниске плате.
Овом логиком размишљају многи који се на сва уста залажу за искорењивање корупције. Ретко ко поставља питање где се налази корен корупције, у корумпираном субјекту или политичком систему који омогућава корупцију.
Системско је семе корупције проклијало у земљаним срцима људи поклеклим на гори кушања и удаљеним од неба. Корупција је доказ палости друштва које се удаљило од виших сфера постојања и стровалило у краткорочни себични грабеж не марећи за дугорочне последице.
Друштвене кризе нису ни мало случајна нити спонтана појава како то многи мисле. Кризе се пројектују и њима се управља ради преваспитавања циљне популације и њеног превођења на ниже нивое свести. За то је потребан извршитељ без савести и хуманости, који је себични добитак ставио на виши вредносни ниво од људског живота и који у невољама својих ближњих користи могућност личне добити.
Профит је алфа и омега оваквих људи, спремни су на све што доноси зараду а то је управо оно што владајући систем од њих захтева и издашно награђује.
Неозбиљне су све приче о тражењу кривца које не почињу самопреиспитивањем. Свако ко реши да се упусти у борбу против ове пошасти нека за почетек преиспита себе, учествује ли он сам у незаобилазној системској корупцији. Моје скромно мишљење и осећање указују ми да је сваки вид учешћа у пословима у оквирима владајућег система вредности учешће у корупцији, ако ничим другим оно давањем легитимитета једном антивредносном систему.
Свестан сам да се ова моја тврдња неће многима допасти али да ми је намера да се допаднем људима не бих ово ни писао него бих постао део система који је непревазиђени мајстор шминкераја у коме бих се и сам шминкао причајући о личном поштењу. Не пристајући да вучем исти јарам с безбожницима и зарађујем плату од које бих се пред самим собом постидео давно сам се разишао са овим системом од кога ништа не добијам и коме ништа не дајем. Вероватно ће се неко запитати како је то могуће, таквима одговарам: и то је могуће али само онима који су у живим срцима сачували Живога Бога који им то омогућава пошто је Богу све могуће. Не пишем ово да бих прослављао себе него да бих се јавно захвалио Богу који ме од светског злог система штити, и да бих Њему једином свом доброчинитељу и заштитнику узнео славу у све векове.
Овај систем корумпираних извршитеља ангажује у своју службу ону ружну, слабу и злом изопачену страну палог људског створа. Он потенцира развијање људских мана и одбацивање врлина, свим расположивим силама принуде намеће једносмерни начин живота грешном људском природом којом се не може ући у Царство Небеско. Ово је светски глобални систем вредности коме се приклонише сви такозвани национални политичари и сведоше своју политичку делатност на послове плаћених извршитеља. Зато у данашњим друштвима на месту истине влада лаж, на месту правде неправда, на месту човека нечовек.

ПРЕД ВРАТИМА

Цртеж - Александра Марковић

По свим знацима судећи, ближи се дан србског Васкрсења и народног уједињења у Христовој истини, правди и љубави. Сви ми живи Срби и сав живи свет, живи смо сведоци да се на нашој нацији на најсуровији начин испуњавају вечно важеће речи Светог Апостола Павла ''Због Тебе нас убијау по вас дан, сматрају нас као овце за клање''...
Убијаше нас санкцијама и уценама, бомбама и отровима, притисцима и обманама. Порушише нам фабрике да нас поморе глађу, ограничише нам и кретање и рађање, и мисао и дело, отроваше нам и земљу и ваздух, и вид и ум. Наружише нас и оптужише, судише и затвараше, лажима окиваше, истину сакриваше, каменоваше и давише свиленим гајтанима и зеленашким каматама. Убациваше нам свађе и раздоре, лажне науке и пророке, лажну браћу, подметаше нам Јуде и Ироде, водише пред Хашког Пилата да на сваком месту и у свако време потврђујемо националну људскост кроз непоколебљиво сведочанство вере Христове Православне.
Идући овим судбинским путем личне и националне Голготе дођосмо и до другог дела горе прекинутог цитата Светог Павла који каже '' али у свему томе ми надмоћно побеђујемо помоћу Онога који нас је заволео''. Оснажујући се и чистећи се Часним Крстом Господа нашег Исуса Христа наша нација се кроз дугогодишња страдања из дана у дан све више враћа изгубљеном националном јединству и братском разумевању и самилости.
У дубинама нашег личног и националног бића изложеног прекомерним притисцима и невољама уз делатну помоћ благодати Божије дешава се лични и национални преображај. Деструктивне страсти спутаване хришћанским уздржањем достижу тачку кључања и испарења а њихово упражњено место у људском и националном бићу из дана у дан све више испуњава Богољубље и братољубље.
Христос нам је све ближи и све присутнији, своје наде све више полажемо на Њега који је једном заувек својом смрћу на Крсту победио кнеза овог света да бисмо Његовим животом у свој сили Његове љубави живели. ''Ја победих ја сам с вама у све дане до свршетка света'' каже Син Божији, који не лаже и који ће још једном доћи да и физички уништи сатанску деструктивну силу смрти.
''Ако је Бог за нас ко ће против нас'' још једном цитирам речи великог Апостола Павла '' Ко ће нас раставити од Христове љубави'' сатанско папска сила Америке и Европске Уније, домаће Јуде, Ироди, папини језуити и Пилати? Ако ми чврсто стојимо у Христу Исусу нико нас никад неће моћи раставити од љубави Божије.
Богољубље и родољубље, братска љубав и слога која из дана у дан нараста у Православним србским срцима окупљеним око части достојног владике Артемија и његовог верног монаштва и бројних родољубивих удружења и појединаца чувара аманета Светитеља Симеона и Саве и Косовског Завета Кнеза Лазара пројава је Духа вечно живе Христове Небеске Србије која се не може ни уплашити ни поткупити нити било којим лукавством поразити јер је изнад лукавог и сваког његовог лукавства, Христоносна и победничка. ''Јер нам Бог није дао плашљивох духа, него Духа силе, љубави и целомудрености''.

Ми вером у Сина Божијег Исуса Христа љубављу Божијом научени знамо да ће Господ Христос још једном доћи у слави да покара све невернике за грех невере и да уништи владара овог света оца свих неверника.
Није наше да знамо време, али јесте да препознамо знаке пред славни долазак нашег Господа и Бога Исуса Христа, а сви знаци указују да је време близу, пред вратима. Зато непоколебиво стојмо у вери једном преданој нашим Светим прецима а све остало ће учинити Он за чију веру и обећање страдамо.

Амин, да, Дођи Господе Исусе.