ШТА ПОСЛЕ

Срби померени са Јариња издајом политичара на свим нивоима. Србски политичари уз  пуну сагласнот србских државних институција политичких партија и медија раде на успостављању шиптарске државе на својој отетој територији. Србска власт држи у мат позицији свој народ.

Уставни суд ћутањем обесмишљава основну функцију своје друштвене делатности. Полиција беспоговорним извршавањем наређења власти руши себе. Порушених фабрика, порушене економије, привезана за лажљиву сису светске банке Србија бесповратно претвара себе у неизлечивог зависника од туђе воље. Та туђа воља није Божја него онога његовог противника оличеног у вековним колонизаторима и експлоататорима људских и планетарних ресурса. Ова сатанска сила лицемерних крунисаних кловнова потискује Бога лажним вестима, наштампаним парама и силом оружја. Ово је најпростија филозофија којом се врло лако резрешава мали србски чвор у огромној вавилонској мрежи народних душа. Ухватили смо се у вавилонску мрежу поквареног и неверног рибара људских душа и његових фалсификованих кловнова. Нико од наших такозваних народних представника који нас гурају и терају у ове сатанске мреже не размишља ШТА ПОСЛЕ. Некад се знало, добро ради добру се надај, а данас људи престадоше да верују у постојање добрих дела и доброг Бога који добре награђује а зле кажњава вечним паклом.

Без обзира што многи о томе не мисле, и што заборавише доброг Бога, ипак се треба позабавити питањем ШТА ПОСЛЕ. Да су наши политичари, који својим рукама конце наше судбине везују у србски чвор вавилонске мреже, били искрени могли смо заједно да потражимо одговор на ово питање.

Да су искрено изашли пред народ и рекли нам да смо вишедеценијском неодговорном и расипничком политиком предходних народних представника потпали под власт светске силе која Бога не моли. Да су нам искрено казали да се налазимо у изузетно тешком стању војног, економског, културног, идеолошког и духовног робства. Да су позвали народ на међусобну солидарност и потражили мишљење свих грађана ове земље о могућем превазилажењу незавидног стања робовања. Да су нас позивали на национално буђење ради што безболнијег заједничког живота и суживота у овим ванредним околностима. Да се бар изнутра организујемо и повежемо братском љубављу и солидарношћу. Да су израдили програме на краће и дуже рокове за успостављање националног јединства и поставили националне циљеве, од којих би повратак националног суверенитета и слободе био циљ над циљевима земаљске егзистенције свих Срба.

Ништа од овога наши обмањивачи нису урадили. Уместо тога махали су нам шареном лажом Европске Уније која је иза првог брдашцета и у којој нас чека благостање. Док су нас анестезирали европском демагогијом користили су политичке партије и владајуће функције за стицање себичне материјалне користи проистекле из опште штете а народ су одржавали у анестезираном стању свести. Изгласавали су у Парламенту све законе по налозима Европске Уније. Поделили су нас на слободне у сваковрсном злу и робове прогнане на правди Божијој.

Један део народа ћутањем се мирио са овим неискреним потезима политичара обмањивача док постоји и један други део који се са овим јавним лажовима и њиховим злоделима није мирио нит се мири. Овима из друге групе и сам припадам и не пада ми на памет да се сложим са стањем ствари које успоставише ови неодговорни лажови  својим бескрупулозним лажима.

Неслагање са лажовима не значи у исто време располагање истином. Истина је безгранична и вечна да би било ко од смртних људи могао да каже ја  располажем истином. Само један је био који је могао да каже ја сам Пут Истина и Живот, Господ Исус Христос Син Божији.

Црква као стуб и тврђава истине не оглашава се са понудом неког свог решења за превазилажење новостворене ситуације. Позиви јој се упућују са свих страна, Црква ћути и то ћутање престаје да бива мудро и почиње да изазива још већу смутњу и сумњу у ионако изданом и изневереном народу.

Додуше постоји један Епископ на свом месту, који часно и најчасније дели невоље и несрећу свог народа али и он је гоњен. Он врло добро зна ШТА ПОСЛЕ и један је од оних најређих који збога тога ШТА ПОСЛЕ и ради ово што ради деценијама, брани србске националне интересе и Србску Правослвану СветоСавску Цркву.

Наравно реч је о преосвећеном владики Артемију који се због оног за сваког пред Богом одговорног човека незаобилазног  ШТА ПОСЛЕ супротставио светској звери излазеђој из бездана. Преосвећени Владика Артемије је свој пролазни земаљски живот завештао оном животу што долази ПОСЛЕ краја овог пролазног и зато он непрестано износи пред себе питање ШТА ПОСЛЕ. ШТА ПОСЛЕ овог пролазног живота кад сви станемо пред Страшни Суд Божији са свим својим делима.

Идеално би било да сви Срби који се не мире са последицама злодела које нам произведоше јавни политички лажови а не знају сами ШТА ПОСЛЕ стану иза овог одговорног народног Пастира. Одговорно би било да сви Срби који располажу неким делићима истине не вуку свако на страну своје истине него да стану иза овога народног Пастира који иде стопама Онога који једини рече Ја сам Истина и Живот Алфа и Омега Почетак и Крај.